Intervju sa Pirsom Kazaleom, zamenikom portparola u glavnom štabu NATO u Briselu. Intervju je urađen tokom Beogradskog bezbednosnog foruma 2018, na kome je Kazale bio jedan od govornika.
EWB: Prvo pitanje će biti opšte prirode – Koje mere NATO preduzima kako bi odgovorio na problem lažnih vesti i dezinformacija?
Pirs Kazale: Prvo, mi posmatramo lažne vesti više kao nešto iritantno nego pretnju. Nije to nešto što suštinski podriva ono što NATO jeste i ono što radi. Uprkos tome, to je nešto čime se moramo baviti.
Moramo ostati svesni lažnih vesti i informacija koje kruže, a to činimo kroz naš jak sistem monitoringa. Moramo izabrati na šta ćemo odgovoriti. Vrlo blisko sarađujemo sa svim saveznicima i partnerima kad je u pitanju posmatranje izazova lažnih vesti i odgovaranje na neke pojedinačne slučajeve koji se javljaju. Sve u svemu, to je nešto iritantno, nešto na čemu moramo raditi, ali nije suštinska pretnja.
EWB: Da li vidite Zapadni Balkan kao važan region u okvirima „informacionog rata“ između Rusije i Zapada, koji je vidljiv širom sveta?
PK: Prvo, govorite o takozvanom „informacionom ratu“ između Rusije i Zapada, ali mi na to ne gledamo na taj način. Mi ne vidimo informacioni rat, niti sfere uticaja, kao koncept. Ono što je nama važno jeste da mi ostanemo transparentni i posvećeni iznošenju i otkrivanju istine. Ako drugi odluče da koriste informacije na neki drugi način, to je nešto sa čim se možemo nositi.
Zapadni Balkan vidimo kao jedan od regiona koja ima problem sa dezinformacijama. Ovo se može povezati sa različitim događajima, kao što je na primer trenutni dogovor o imenu između BJR Makedonije i Grčke, koji je trenutno u proceduri u Skupštini u Skoplju. Uoči referenduma bilo je mnogo iznetih dezinformacija u toj zemlji. Pre toga, sa pristupanjem Crne Gore NATO-u, takođe smo videli ovakve informacije u crnogorskom informacionom prostoru.
U ovim slučajevima, veoma blisko sarađujemo sa svim uključenim vladama. Posmatramo lažne vesti i odlučujemo da li stvarno postoji nešto čime bismo želeli da se pozabavimo, ili ne jer ne dobijaju na popularnosti, i onda nastavljamo da radimo na tim osnovama.
Još jednom, ovo nije rat. Sigurno je bitka na dnevnom nivou, ali ne i rat.
EWB: Šta vidite kao glavni izazov na Zapadnom Balkanu u tom smislu? Da li su to lažne vesti, neka vrsta strane kampanje dezinformisanja ili nešto treće?
PK: Ponekad to mogu biti lažne vesti koje su, istorijski posmatrano, problem za region. Ponekad je u pitanju propaganda, koja je znatno drugačija od lažnih vesti. Morate imati jak sistem poruka kojim možete opovrgnuti propagandu. Ponekad ona dolazi izvan zemlje.
Ono što može biti uznemiravajuće jesu direktne pretnje. U slučaju BJR Makedonije smo videli primer direktnih pretnji od sadašnjeg i bivšeg ruskog ambasadora koji su rekli da će zemlja automatski postati „meta“ ako se pridruži NATO-u.
Naša politika je da je na samim zemljama da odluče kakve će bezbednosne aranžmane izabrati. Ako zemlja odluči da se priključi NATO-u, više je nego dobrodošla, uz saglasnost svih saveznika, ali nije do trećih zemalja da stavljaju veto na to.
Ako neka zemlja ne želi da se priključi NATO-u, kao što je u slučaju Srbije, to je potpuno u redu. Možda želi da sarađuje sa NATO-om, u kom slučaju ćemo naći nivo partnerstva koji će funkcionisati, i mi smo takođe veoma zadovoljni time. Ali na kraju od te zemlje i NATO saveznika zavisi odluka da li će se zemlja pridružiti NATO-u ili ne, to nije nešto na šta treće zemlje treba da stavljaju veto.
EWB: Kada je u pitanju Srbija, postoji jedan paradoks – većina vodećih medija vodi vrlo jaku anti-NATO kampanju koja smanjuje podršku Savezu od strane građana, dok u isto vreme stvarna saradnja između NATO-a i Srbije jača. Da li mislite da će ovo dugoročno ugroziti saradnju?
PK: Ne verujem, videli smo dobar nivo saradnje, koja se povećava proteklih godina. Takođe vrlo blisko sarađujemo sa srpskom vladom i Vojskom Srbije. Nivo saradnje je veoma praktičan i pragmatičan – vidimo koristi na obe strane NATO i Srbije. Potrebno je pronaći bolji način prenošenja tih koristi srpskoj javnosti, ali nivo saradnje funkcioniše dobro, povećava se, i ne mislim da mu prete neka negativna mišljenja, koja ste pomenuli.
EWB: Koje aktivnosti mislite da NATO i Srbija treba da preduzmu kako bi se pozabavili ovim pitanjem i povećali vidljivost međusobne saradnje među građanima? Ova vrsta informacija često nije dostupna široj javnosti.
PK: Ponekad se veoma trudimo. Ranije ovog meseca, imali smo veliku zajedničku vežbu sa Srbijom, koju je delimično organizovao NATO, a delimično srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ovo je bila zajednička civilno-vojna vežba pružanja hitnog odgovora u kriznim situacijama, gde je scenario bio veliki zemljotres koji je pogodio region, sa značajnom štetom po infrastrukturu i ljudskim žrtvama, a vežba je bila da civilni i vojni elementi NATO zemalja i Srbije sarađuju zajedno kako bi odgovorili na katastrofu.
Vežba je uključivala oko 40 zemalja i 2000 učesnika. Bila je dosta medijski pokrivena u Srbiji, i to uglavnom pozitivno, koliko sam ja video. Tako da možda treba da osmislimo još ovakvih velikih aktivnosti visokog profila koje bismo mogli da izvodimo sa Srbijom kako bismo pokušali da objasnimo šta je u stvari NATO i kakve veze želi da ima sa Srbijom.
EWB: Da li imate utisak da se medijska slika o NATO-u u Srbiji u stvari popravlja? Bilo je više vežbi i ostalih aktivnosti u poslednjih par godina.
PK: Mislim da je ona promenljiva. Na osnovu naše saradnje sa srpskim medijima, vidimo da ima vremena kada ima mnogo interesovanja i upita sa njihove strane. Voleli bismo da se ta saradnja poveća još više.
Prihvatamo činjenicu da srpski mediji ne moraju da slepo podržavaju NATO politike i sve što NATO kaže. Vrlo smo voljni za otvorenu debatu. Ono što je važno za nas jeste da su činjenice i naše izjave pravilno prenesene, čak iako je to deo neke šire debate, u kojoj su neke aktivnosti NATO-a kritikovane u medijima. To je suština demokratije i medija.
Voleli bismo da vidimo ovu vrstu saradnje i sa srpskim medijima. Mi komuniciramo sa njima što je više moguće i voleli bismo da se to nastavi i u budućnosti.