[BSF] Jovanoski: Šta ako Zapadni Balkan nikada ne postane deo EU?

Zastave Evropske unije; Foto: Evropski parlament

BEOGRAD – Programski koordinator za demokratiju i vladavinu prava u EPI, Aleksandar Jovanoski, jedan od govornika na predstojećem panelu „Šta ako Zapadni Balkan nikad ne postane deo Evropske unije?“, koji će biti održan u okviru Beogradskog bezbednosnom forumu 2017, piše u autorskom tekstu za European Western Balkans da i ovakav scenario treba prihvatiti i primeniti realnost.

Tekst u celosti na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

„Ovo obnovljeno interesovanje Evropske unije, izraženo u takozvanoj Strategiji 2025. koja se odnosi na pristupanje Srbije i Crne Gore EU, realnost je koja ne može biti zapostavljena kao promenljiva vrednost kada se govori o ovom scenariju“ piše Jovanoski.

On je dodao da „uz to, zaključci Samita u Trstu u vezi sa regionom izgleda da podsećaju lidere Zapadnog Balkana o potrebi regionalne integracije putem podsticanja sopstvenih kapaciteta i vlasništva nad reformama sa ciljem dalje demokratizacije i dobrobiti regiona“.

„Stoga, imajući u vidu gore pomenuto, cilje je sagledati “najgori mogući scenario“ izostanka integracije (u EU), korišćenjem empirijskih dokaza iz istraživanja Instituta za evropsku politiku (EPI) i njegovih regionalnih partnera u vezi sa praćenjem ukupnog napretka regiona“, naveo je programski koordinator za demokratiju i vladavinu prava u EPI.

On je izneo tvrdnju da „čak i ako zemlje Zapadnog Balkana nikada ne postanu deo Evropske unije, i dalje odlučujuća vladavina prava/demokratske reforme predstavljaju ključ za obezbeđivanje prosperiteta i održivosti zemalja na duže staze“.

„Unutar scenarija izostanka integracije, od osnovne je važnosti razgovarati o tome kako društvo može da iskoristi svoje kapacitete da bi osiguralo političku odgovornost i transparentnost političkih elita. Ukoliko društvo to ne učini, atrofiraće, kao što je i pokazano kroz više političkih kriza koje su se u poslednjih nekoliko godina pojavile na Zapadnom Balkanu. Na žalost, videli smo potrebu evropskog prisustva za rešavanje unustrašnjih političkih kriza“, naveo je Jovanoski.

On je ocenio da ova potreba „pokazuje kakav je kapacitet političkih elita za obezbeđivanje rešenja i pokretanje društva ka napred“.

„Kao što je viđeno u makedonskom slučaju, kriza predstavlja novu mogućnost za zemlju. Uprkos snažnom prisustvu Evropske unije u olakšavanju pronalaženja rešenja krize, ipak je društvo (studenti, aktivisti, organizacije civilnog društva) bilo to koje je omogućilo stabilizaciju zemlje“, naveo je Jovanoski.

On je dodao da „iako se tempo njihovih napora oko pristupanja EU razlikuje, zemlje Zapadnog Balkana pokazuju iznenađujuće sličnosti na mnogim poljima, počevši od pravosudne i javne administracije, preko medijskog sektora, do ukupnog stanja na polju vladavine prava“.

„Ovo ukazuje na to da moć EU kada je u pitanju sprovođenje bolnih reformi (u regionu) ne zavisi mnogo od faze dostignute u ukupno gledanim težnjama za ulazak u EU. Umesto toga, budući uspeh neophodnih reformi na polju vladavine prava zavisi od više složenih dugoročnih procesa, koji uključuju prioritete određivanja tačnog položaja vladajućih partija u odnosu na državni aparat, čime se stvara bolje okruženje za rad nezavisnih medija i organizacija civilnog društva (OCD)“, naveo je Jovanoski.

On je ocenio da se time „takođe obezbeđuje proaktivnost i nezavisnost ključnih institucija u lancu borbe protiv korupcije, posebno kada je u pitanju policija, tužioci i sudije“.

„Mehanizmi mekane prevencije, koji su do sada u velikoj meri bili potcenjivani, ipak treba da, i pored toga, budu ponovo potvrđeni u regionu“, zaključio je Jovanoski.