BEOGRAD – Predsednik Saveta za inkluzivnu upravu Aleks Roinišvili Grigorev izjavio je danas da Beograd i Priština najbolje znaju šta je dobro za njihov narod.
Situaciju na Kosovu je ocenio veoma komplikovanom jer, kako kaže, mnoga pitanja nemaju odgovor, što građene čini frustriranim.
Grigorev, koji je moderator panela „Gde vodi nova faza dijaloga Beograda i Prištine” u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, rekao je za Tanjug da građanima treba da dobiju odgovore na sva pitanja, jer je na njima da ocene pedloge za rešenje kosovskog pitanja, kao i ono o razgraničenju ili korekciji granica.
Primećujući da inicijativa o razgraničenju nema podršku na Kosovu, Grigorev smatra da bi, ukoliko Srbija smatra da je to pravo rešenje, trebalo da ga objasni i političkim činiocima u Prištini.
Jedan od učesnika samog panela bio je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić. On je izjavio da veruje da je vreme da se za kosovski problem nađe kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo bar deo želja obe strane, ali dodao je da ne treba odbaciti ni razmenu teritorija ukoliko bi to vodilo rešenju.
“Želimo rešenje koje će dovesti do nove paradigme između Srba i Albanaca. Ako postignemo dogovor oko dva važna otvorena pitanja – statusa i teritorije, ako uspemo da se rukujemo, uveren sam da će se odnosi Srba i Albanaca na Balkanu promeniti na bolje”, podvukao je Ðurić.
“Treba da delujemo veoma obazrivo i dođemo do kopromisnog rešenja. Ne treba bežati ni od pitanja menjanja teritorija, ako to rešava problem”, rekao je Ðurić.
Istakao je i da svako rešenje, ako se do njega dođe, definitivno neće značiti da će Beograd i Priština ostati bez Srba ili Albanaca.
Niko, napomenuo je, ne želi podele duz etničke linije, ali podseća da je jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine bila etnička podela.
Nemačka je protiv promene granica duž etničkih linija jer, prema analiziama Berlina, to ne vodi ka rešenju, već u ćorsokak iz kojeg više neće biti moguće ponovo pokrenuti dijalog Beograda i Prištine, rekla je šefica Odeljenja za jugoistočnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Sabine Šter.
Šter je rekla da je Nemačku zabrinula Đurićeva izjava da treba rešavati suštinske probleme, a to su status i teritorija, jer, kaže, njeno je uverenje da to ne vodi ka održivoj soluciji.
Ukazala je da treba rešiti najpre pitanja koja su na stolu, a koja nisu rešena, te konstatovala da se nije mnogo napredovalo u dijalogu proteklih meseci.
“Promene granica na Balkanu duž etničkih linija pokazale su se kao opasne i su suprotsnoti su s bezbednošću i regiona, ali i Evrope”, primetila je.
“Žalim što se ide tim putem. Da smo o ovome razgovarali 2006. bilo bi u redu, ali sada 2018. mislim da treba da živimo sa stanjem na terenu”, poručila je.
Ðurić je uzvratio da, ako pitanje teritorije nije srž nerešenih problema, zbog čega je onda 2008. tako veliki deo međunarodne zajednice stao iza ideje promene granice uzimajući određenu teritoriju od Srbije.
“Ako je danas 2018. gde navodno nije reč o teritoriji, očigledno da je odluka iz 2008. promenjena, jer je tada sve bilo vezano za našu teritoriju, a tada smo bili članica UN u priznatim granicama, imali smo demokratsku državu, bili smo članica Saveta Evrope, OEBS, i imali smo prozapadnu vladu”, objasnio je.
Politički analitičar Agon Malići upozorio je da ako uskoro ne dođe do rešenja preti da se situacija “zaglavi” i da zbog toga treba razmatrati sva rešenja.
“Treba videti koji je veći rizik, jer je zamrznuti konflikt možda gore stanje. Znam da strah od teritorijalnih pitanja može imati negativne efekte u regionu, ali ako budemo odlagali rešenje zbog tog strana preti pasnost da ne znamo kuda će nas to voditi”, naglasio je.
Šter je još pomenula da postoji jasna evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, naglasivši da Beograd i Priština moraju rešiti svoje međusobne nesuglasice pre prijema u članstvo.
Još jedan učesnik panela bio je Iljir Deda, poslanik “Alternative” u kosovskom parlamentu. “Želim da vidim region koji se zalaže za viznu liberalizaciju Kosova. To je evropska vrednost koju se često zaboravlja”, izjavio je Deda, dodajući da bi Kosovo i Srbija mogli da imaju boljem mestu kada bi imali bolje vođe, koje bi otvoreno pričali sa narodom.
“Moramo stvoriti predvidljiv odnos. Težnja ka etničkim granicama je dovelo do hiljade mrtvih”, podvukao je Deda.
Potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić ocenila je da dijalog u poslednjih sedam godina nije doneo značajne rezultate.
“Zašto dijalog do sada nije doneo mir na terenu. Zato što ga ne želimo, jer postoji straaašna misao da će dogovor dovesti do nove budućnosti u odnosima Srba i Albanaca”, rekla je Čomić.
“Stisnite pesnicu i pružite ruku da se rukujete. To je dijalog. Stranama su stisnute pesnice i prave se da se rukuju, a glasovi prosečnih građana se ne čuju”, dodala je ona.