[BSF] Rusija izazviač nereda na Balkanu, EU nema alternativu

Lužin, Novaki, Duvinjo, Lene, Kin, Delić; Foto: Flickr/Belgrade Security Forum

BEOGRAD – Rusija se trudi da na Balkanu ponaša kao „trablmejker“, ne prihvata da svaka zemlja ima pravo da bira kojoj organizaciji želi da pripada, uključujući NATO, ali ta njena politika ne daje značajnije rezultate jer za region članstvo u EU nema alternativu u Rusiji, neke su od ocena učesnika panela Beogradskog bezbednosnog foruma o odnosima Rusije i Zapada.

Predsedavajuća Vojnog komiteta NATO Klarisa Duvinjo rekla je da je pitanje za Rusiju šta je problem u tome što EU i NATO žele u regionu Zapadnog Balkana i Evropi više bezbednosti, stabilnosti, slobode.

„NATO je veoma zainteresovan za bolje odnose sa Rusijom i saradnju, ali imamo jasne crvene linije, a to je da drugima ne govorimo šta da rade. Rusiji nudimo dijalog, ali svaka zemlja ima pravo da pristupi organizaciji kojoj želi, Rusija to ne prihvata a to je nešto oko čega, s našeg aspekta, nema kompromisa“, rekla je ona na panelu „Mimo ideologije: Odnosi Zapada i Rusije i politički pragmatizam“.

Gostujući naučnik Karnegi Evropa Štefan Lene kaže da često čita tekstove koji govore o tome da će Balkan biti novo poprište između EU, SAD i Rusije, ali kaže da lično ne veruje u to.

Evropska unija privlači zemlje Zapadnog Balkana, iako ima ponekad ambivalentan odnos, a Rusija te ciljeve ne voli i opstruira ih koliko god može, kaže on, dodajući da Rusija danas, osim u energetici, nema hegemonističu politiku.

„Rusija nije igrač u pravom smislu te reči. Ne možemo reći da je njena politika u regionu za poslednjih 20 godina dala neke značajnije rezultate jer je većina zemalja u NATO a sve teže EU. Rusija ima malo toga da ponudi, ona pokušava da izazove frustracije, da sabotira, ali nema ni ambicije a ni sredstva da preuzme kormilo u regionu“, kaže Lene.

On ističe da za region članstvo u EU nema alternativu u Rusiji.

„Mene više od akcija Rusije brine nedostatak akcije EU“, rekao je on.

Pavel Lužin, kolumnista Ridl medija i analitičar za Rusiju i Bliski istok Vikistrata, kaže da je jedini način da dođe do promene u odnosima Rusije i Zapada leži u pozitivnim promena u ruskom političkom sistemu.

„Čak ni hipotetičko povlačenje Putina ne bi bilo dovoljno. Ruski politički sistem je znatno sofisticaraniji od klasičnih diktatorskih režima. U Rusiji se moraju promeniti stvari, moraju se promeniti institucije jer sada ne rade na pravi način. Tu je i drugi način – visok nivo samoizolacije“, kaže on.

Prema rečima Lužina, Rusija ne brine za prosperitet Balkana, ne nudi model pozitivne modernizacije nego samo pokušava da bude „trablmejker“ za Evropu, jer ne može da se prilagodi globalizovanom svetu.

„Zato će pokušati da uništi integritet – evropski, evroatlantski. Modernizacija bi ubila ruske političke elite, one ne bi opstale“, smatra Lužin.

Lužin tvrdi i da Rusi ne vole Putina već da se, kao krajnje demoralisano društvo, boje budućnosti.

Finac Niklas Novaki, istraživač Vilfred Martens centra za evropske studije, podsetio je da je njegova zemlja u prošlosti imala problematične odnose sa „medvedom na istoku“ i da je zato izvesna doza pragmatizma u odnosima sa Rusijom potrebna.

„Svidelo se to nama ili ne, a nekad nam se ne sviđa, Rusija je naš sused i važno je da mi osiguramo sopstvenu bezbednost tako što ćemo držati otvorenim kanal komunikacije sa Kremljom, iako podržavamo sankcije uvedene Moskvi“, kaže on.

Finska je vojno neutralna, ali je okrenuta EU i podržava njenu spoljnu politiku.

Ulrih Kin, nerezidentni naučnik Karnegi zadužbine za međuanrodni mir, ukazuje da su očuvanje mira i nemenjanje granica silom, ključne vrednosti koje Rusija i Zapad treba da dele.

„Ruska aneksija Krima, povređivanje integriteta Ukrajine to je fundamentalno u suprotnosti sa interesima Zapada“, kaže on, dodajući da Zapad treba da ograniči opcije Rusije i da spreči partnersko delovanje Rusije i Kine. Rusija treba da ubedi svoje evropske susede da nije pretnja njihovoj bezbednosti“, rekao on.