Promena Ustava usmerena na konsolidaciju pravnog sistema Srbije

Učesnici konferencije "Promene Ustava na putu do EU" ; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

BEOGRAD – Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja uveren je da je predstojeća promena Ustava usmerena na konsolidovanje pravnog sistema Srbije i onog što je važno za našu evropsku perpektivu.

Crnobrnja je, u tom kontekstu, rekao da se nada da u Ustavu neće ostati preambula koja kaže da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

“To nije pravno, već političko pitanje. Ja se nadam da se neće desiti da ostane preambula i da zapravo preambula bude jedina veza sa našim prisustvom na Kosovu”, rekao je Crnobrnja odgovarajući na pitanje novinara da li očekuje da će posle promena u Ustavu ostati ta preambula.

Na konferenciji je bilo reči o promenama Ustava koje očekuju Srbiju na evropskom putu, a Crnobrnja smatra da se promenom Ustava u političkom sistemu neće promeniti mnogo.

Nada se, istovremeno, da će ustavne promene pomoći da se pravosuđe udalji od izvršne vlasti, “što je moguće više”.

“Nisam naivan da mislim da će to preko noći da se desi. Ali, persepktiva mora da bude u tome da se tri grane vlasti – izvršna, sudska i zakonodavna razdvoje i funkcionišu kao u svim normalnim zemljama”, ističe on.

Ustav će se poštovati, ocenio je, onoliko koliko to budu “pritiskali” ljudi i koliko će iskazivati svoju volju i želju za tim umesto da “samo reaguju na to kako se vlast ponaša”.

Šefica Pregvaračkog tima Srbije za članstvo u EU, Tanja Miščević, izjavila je da u Ustavu Srbije treba menjati iste one odredbe na koje je još 2006. ukazala Venecijanska komisija – nezavisnost pravosuđa, postavljanje sudija i zaštita ljudskih prava.

To je, prema njenim rečima, prvo što u Ustavu mora biti romenjeno.

Navode da će deo nadležnosti preći na EU, Mišcević je pojasnila da nije reč o nadležnosti već o ovlašćenjima.

“To nije odricanje od suverenosti već samo prenos uz vrlo oštru kontrolu koju bi sprovodio Beograd, i koju ima bilo koja država članica”, rekla je Mišcević i precizirala da za neke oblasti, kao što su spoljna trgovina i carinska unija, nadležnost ima isključivo Evropska unija.

Srbiju, kazao je, čekaju dve promene Ustava, jedna koja se tiče pravosuđa i jedna koja se tiče političkog sistema.

“To je ono što smo do sada izračunali, u ovoj fazi ne treba ići sa izmenom koja će unositi supremaciju ili nadređenost prava EU”, precizirala je.

Iako je prvobitno bila predviđena promena Ustava do kraja 2017, ipak je, dodala je, zajedno sa civilnim društvom dogovpreno da je rok mnogo manje važan od sadržaja.

Novi rok će biti predviđen izmenjenim Akcionim planom za Pregovaračko Poglavlje 23 u pregovorima sa EU.

Konferencija o promenama Ustava Srbije održana je u organizaciji Evropskog pokreta Srbije, a istraživački forum tog pokreta pripremio je predloge izmena koje se odnose na potrebu unošenja tzv. integrativne klauzule u Ustav Srbije kojom se omogućava poveravanje dela suverenih prava Srbije institucijama EU.

Zatim, potrebno je, prema njima, omogućavanje aktivnog i pasivnog biračkog prava “građanima EU” koji imaju zakonito prebivalište na teritoriji Srbije, na lokalnim izborima i izborima za Evrospki parlament u Srbiji.

Potrebna je i izmena, prema Evropskom pokretu, kako bi se ojačala pozicija nezavisnih organa u Srbiji, ali iz Pokreta pojašnjavaju da ta izmena nije uslovljena propisima EU niti postoje zahtevi iz pravnog poretka EU, ali bi unošenjem tih izmena Srbija značajno ojačala vladavinu prava.

Evropski pokret smatra i da su potrebne izmene kojima se garantuje nezavisnost pravosuđa u Srbiji u skladu sa Akcionim planom za poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava.

Još jedna od potrebnih izmena, prema istraživackcog forumu, jeste i izmena odredbe o proceduri izmene Ustava.

Kako smatraju, postojeća je “suviše rigidna” i nije dobra sa stanovišta zahteva da Ustav treba da prati društvene promene u jednoj zajednici.