fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Buduća Vlada Srbije uskladiće se sa interesima Zapada, više nego Istoka

Putin i Vučić; Foto: Tanjug / Tanja Valić

Nije malo onih koji veruju da će proces proširenja ponovo postati važan za EU u kontekstu krize u Ukrajini. Za to vreme, Srbiji nakon održanih izbora 3. aprila predstoji formiranje nove vlade. Brisel je u svojim porukama od početka rata u Ukrajini bio jasan – EU očekuje od Srbije da se postepeno uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom što uključuje i uvođenje sankcija Rusiji. Srbija je jedina država kandidat za članstvo u Uniji koja se nije priključila sankcijama Rusiji. Sve oči uprte su sada u formiranje nove vlade, od koje se očekuje da preduzme korake ka usklađivanju sa spoljnom politikom EU.

Mesec dana nakon održanih parlamentarnih izbora konačnih rezultata još uvek nema. Bez obzira na to, ono što je za sada poznato je da Srpska napredna stranka (SNS) Vladu više neće moći da formira sama, kao što je to ranije bio slučaj. Za većinu u Narodnoj skupštini biće im potrebna bar 2 koaliciona partnera, a u javnosti se spekuliše da bi sankcije Rusiji i usklađivanje sa spoljnom politikom EU mogli da budu odlučujući faktor za to ko će biti deo nove Vlade.

Ponovo izabrani predsednik Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je prošle nedelje za londonski Fajnenšel tajms da „uprkos pritiscima Srbija neće ugroziti svoje nacionalne interese pridruživanjem zapadnim sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini“.

„Priča se o biranju strana. Ne, mi imamo sopstvenu stranu, interese Srbije…Imamo neku vrstu zaštite (od Rusije). Šta (zapadne zemlje) žele? Da ostavimo sve naše nacionalne interese jer neko želi nešto za sebe“, rekao je Vučić aludirajući na Ukrajinu i želju Zapada da se da jedinstven odgovor na rusku invaziju.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže za European Western Balkans da će nova vlada Srbije, na koju će se kako stvari stoje još neko vreme čekati, biti formirana kako bi se uskladili nešto više interesi Zapada, nešto manje Istoka.

„Usklađivanje sa spoljnom politikom EU nesumnjivo bi pomoglo procesu evropskih integracija. Ali, mnogo toga je van domašaja Beograda i zavisi od situacije na ukrajinskom frontu narednih nedelja. Ukoliko rat potraje, Aleksandar Vučić će – radi sopstvenog opstanka na vlasti – učiniti više ustupaka Zapadu“, smatra Jakšić.

Dodaje da ukoliko se desi suprotno i rat bude kraće trajao, Vučić će se maksimalno truditi da izbegne nova zameravanja Vladimiru Putinu i trudio se da se vrati postojećem statusu quo.

Istraživač Centra za evropske politike (CEP) Strahinja Subotić ocenjuje za EWB da nije realno očekivati da će bilo koja vlada koja bude formirana nedvosmisleno biti proevropska i odabrati opciju uvođenja sankcija Rusiji.

On navodi da iako se aktuelna vlast nije uskladila sa paketima sankcija koje je EU uvela Rusiji, zvanični Beograd jeste preduzimao korake i napravio progres u kontekstu usklađivanja sa spoljnom politikom EU kada je u pitanju Rusija.

„Uskladili smo se sa većim brojem deklaracija Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, a u nekima od njih se oštro osuđuje Rusiji i posebno poimence navodi predsednik Vladimir Putin. Uveli smo po prvi put sankcije koje su protiv interesa Rusije, a koje se tiču bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Podržali smo dve rezolucije u UN i glasali da se Rusija izbaci iz Saveta za ljudska prava u UN“, podseća Subotić.

On smatra da bi države članice EU trebalo da daju Srbiji „šansu i vreme“ da pokaže svoju proevropsku orijentaciju i da se izbegne „automatska diskvalifikacija“ Beograda na kako su pozivali neki glasovi u EU.

„Situacija u Srbiji nije crno-bela. Mislim da se može očekivati postepeno, blago, možda ne tako medijski propraćeno približavanje sa spoljnom politikom EU kada je u pitanju kontekst u Rusiji. Međutim, može se očekivati i da neće svi u EU imati isti stepen strpljenja i tolerancije prema Srbiji: Baltik i Poljska će verovatno biti najmanje tolerantni, dok će Mađarska biti najviše“, objašnjava Subotić.

Bez obzira na rat, EU će biti oprezna sa proširenjem

Evropski komesar Oliver Varhelji rekao je u utorak da se proces proširenja na Zapadni Balkan mora ubrzati jer je lekcija iz Ukrajine za EU da je proširenje zaštita u rata. “Rat nam pokazuje da nemamo vremena za gubljenje. Nemamo interesa da gubimo više vremena. Ekonomska kriza i pandemija COVID-19 nema pokazuje do čega može dovesti nedostatak integracije”, ocenio je Varhelji.

Od kako je počeo sukob u Ukrajini nije malo onih koji pozivaju na ubrzanje procesa proširenja i na Zapadni Balkan kako bi se sprečile refleksije rata ali i umanjio uticaj Rusije, itekako prisutne u regionu posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini, da opstruira evropsku orijentaciju regionu.

Boško Jakšić nema dilemu da rat u Ukrajini širi neke dosada sužene vidike Evropske unije, uključujući i one koje se tiču proširenje, ali da to još uvek ne znači da će izmenjene geostrateške okolnosti bitno oslabiti otpor primanju novih članica.

“Unija se oseća bezbednije u sadašnjem sastau pošto nisu otklonjeni svi strahovi da bi se prijemom na primer Srbije ili Bosne i Hercegovine u EU ‘uvezla’ nestabilnost. Evropska unija dobro pamti negativna iskustva posle političke odluke da primi Bugarsku i Rumuniju”, kaže Jakšić. 

Prema njegovim rečima, Brisel se neće “zaletati”, a to pokazuje i rezervisano reagovanje na zahtev Kijeva da Ukrajina zbog sadašnjih okolnosti bude primljena prekoredno. On navodi da su slični zahtevi koji dolaze iz BiH takođe “spušteni na zemlju” i dodaje da će prema regionu od sada biti više pozitivne retorike – “one koju zemlje Zapadnog Balkana slušaju još od samita u Solunu, blizu dve decenije”.

On povlači da ne treba potpuno zaboraviti na Vašington, koji je čvrsto okupio saveznike protiv Rusije i koji želi da blokira uticaj Istoka na evropskoj periferiji koja ne pripada Evropskoj uniji.

“Sasvim je moguće da će Sjedinjene Američke Države biti inicijator procesa proširenja i da bi Bajdenova administracije bila spremna da izvrši neku vrstu pritiska na Brisela kako bi se pridobile nedovoljno opredeljene države, poput Srbije”, ukazuje  Boško Jakšić.

Istraživač CEP-a Strahinja Subotić saglasan je u oceni da je situacija u Ukrajini dala priliku i šansu EU da počne da razmišlja drugačije o proširenju i dodaje da ne postoje garancije da li će Brisel do zaista i iskoristiti.

“Ovo je definitivno prilika koja je jedinstvena i koja se retko rađa, ukoliko je zaista cilj da se evropski projekat zaokruži, osnaži geopolitička pozicija i reformiše Zapadni Balkan”, kaže Subotić.

Prema njegovim rečima, ne treba nužno zagovarati “geopolitičko proširenje”, jer su apetiti za to opali nakon što poslednjih takvih proširenja na Bugarsku i Rumuniju. Smatra da iako geostrateški položaj jeste jedan od bitnih, on nije jedina komponenta procesa pristupanja.

“Geopolitika nije isključiva komponenta, iako može biti jedan od ključnih elemenata procesa proširenja. Ali on mora biti propraćen i drugim mehanizmima kako bi se došlo do reformi u oblasti vladavine prava i demokratskih institucija. Samo na taj način aktuelna kriza se može iskoristiti kao nešto što može proizvesti benefite i za Evropsku uniju i za države Zapadnog Balkana”, kaže Subotić. 

U razgovoru za EWB Subotić podseća i na predlog Centra za evropske politike o novom modelu pristupanja – faznom pristupanju, koji bi omogućio državama kandidatima i ostalim aspirantima sa Zapadnog Balkana da uživaju određene benefite koje bi prema postojećem modelu mogli tek po ostvarivanju članstva.

Taj model podrazumeva otvaranje dodatnih fondova, poput strukturnih  ali i povećanu institucionalnu participaciju zemalja koje pregovaraju za članstvo u EU. U kontekstu aktuelne krize, Iz CEP-a veruju da prema trenutnom binarnom modelu pristupanja, prema kom država ili jeste ili nije članica, države kandidati poput Srbije nemaju dovoljn razloga da veruju da će jednog dana i zaista moći da postanu članica, pa se samim tim umanjuju i šanse da te zemlje slede politiku EU.

Povezani članci

Da li će sutrašnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji biti “ublažen”?

Sofija Popović

Han: Uočen je napredak na Zapadnom Balkanu

EWB

Objavljen izveštaj “Stanje demokratije u Srbiji 2019”

EWB