Budžet EU za 2018: radna mesta, investicije, migracije i bezbednost

Evropska komisija; Foto: Evropska unija

BRISEL – Institucije EU su danas, 18. novembra, postigle dogovor o budžetu EU za 2018. koji odražava političke prioritete Junkerove Komisije.

Budžet EU pomaže da se ti prioriteti pretvore u stvarnost. Usvojeni budžet potvrđuje da EU usmerava novac tamo gde je potreban. U skladu sa predlogom Komisije iz maja ove godine, najveći deo budžeta će biti usmeren na stimulisanje zapošljavanja, naročito među mladima, kao i na podsticanje rasta, strateške investicije i konvergenciju. EU će nastaviti da finansira i napore za efikasno rešavanje migracija, kako unutar tako i izvan EU.

Komesar Ginter Etinger, nadležan za budžet i ljudske resurse, kaže: „Ovo je budžet za sve. Biće usmeren na otvaranje više radnih mesta, veći rast, više investicija. Mladima će pomoći da nađu posao ili postanu pripravnici. Evropu će učiniti bezbednijom. Svaki evro mora biti potrošen na način koji je efikasan i stvara dodatu vrednost za Evropu.”

Budžet EU za 2018. iznosi 160,1 milijardu evra u obavezama (iznos za koji se u datoj godini mogu sklapati ugovori) i 144,7 milijardi evra u sredstvima za plaćanje (iznos koji će biti isplaćen). Neke od njegovih ključnih karakteristika su:

  • Skoro polovina sredstava, 77,5 milijardi evra u obavezama, biće iskorišćeno za jačanje privrede, za unapređenje konkurentnosti univerziteta, za pomoć društvima u nadmetanju na globalnom tržištu. Primera radi, dve milijarde evra će biti izdvojeno za Evropski fond za strateška ulaganja (EFSI) koji predstavlja okosnicu Junkerovog plana; 354 miliona evra će biti iskorišćeno za pomoć malim i srednjim preduzećima (Konkurentnost malih i srednjih preduzeća, program COSME); dok će 11,2 milijarde biti izdvojeno za Horizont 2020, program EU za finansiranje istraživanja i inovacija. Ukupno 55,5 milijardi evra će biti izdvojeno za podsticanje rasta, otvaranje radnih mesta i podsticanje konvergencije u svim državama članicama i regionima uz pomoć evropskih strukturnih i investicionih fondova (fondovi ESI).
  • Mladima će biti pružena pomoć i veće šanse za zaposlenje zahvaljujući iznosu od 350 miliona evra za Inicijativu za zapošljavanje mladih, važne mere čiji je cilj rešavanje problema nezaposlenosti mladih u državama članicama.
  • Podrška evropskim poljoprivrednicima iznosi 59 milijardi evra.
  • Nakon pokretanja Evropskog fonda za odbranu, 40 miliona evra je predviđeno za finansiranje zajedničkih istraživanja inovativnih tehnologija i proizvoda u oblasti odbrane. Uz 25 miliona evra koliko je izdvojeno 2017, ukupni budžet EU za istraživanja u oblasti odbrane do 2019. iznosi 90 milijardi evra.
  • Bezmalo 4,1 milijardi evra je namenjeno upravljanju migracijama i rešavanju bezbednosnih izazova. Najveći deo finansijskih sredstava je unapred isplaćen pa će ukupni iznos za ove oblasti politika iznositi 22 milijarde evra u periodu 2015-2018.
Budžet EU za 2018. (u milionima evra):
IZDVAJANJA PO KATEGORIJAMA Budžet za 2018. (nominalne promene u procentima u odnosu na 2017.)
Obaveze Plaćanja
1. Pametni i inkluzivni rast: 77,534 (+2,8%) 66,624 (+34,9%)
Konkurentnost za rast i radna mesta 22,001 (+3,2%) 20,097 (+4%)
Ekonomska, društvena i teritorijalna kohezija 55,532 (+2,7%) 46,527 (+54,7%)
2. Održivi rast: prirodni resursi 59,285 (+1,2%) 56,084 (+3,6%)
Rashodi vezani za tržište i direktna pomoć 43,235 (+1,5%) 43,189 (+1,5%)
3. Odbrana i građanstvo 3,493 (-18,5%) 2,981 (-7,6%)
4. Globalna Evropa 9,569 (-8,3%) 8,906 (-1,7%)
5. Administracija 9,666 (+2,9%) 9,666 (+2,9%)
Ostali posebni instrumenti 0,567 (-67,6%) 0,42 (-73,5%)
Ukupna izdvajanja 160,114 (+0,2%) 144,681 (+14,1%)

Kontekst

Evropska komisija svake godine predstavlja nacrt budžeta EU. Inicijalni predlog je ove godine predstavljen 30. maja.

Evropski parlament i Savet zauzimaju stav na osnovu tog predloga. Savet je ove godine usvojio zvaničan stav 4. septembra, a Evropski parlament 25. oktobra na plenarnom zasedanju.

Neslaganja u stavovima između Evropskog parlamenta i Saveta se rešavaju u okviru pregovaračkog postupka poznatog kao dvadesetjednodnevni „postupak mirenja”, koji je ove godine trajao od 31. oktobra do 20. novembra.

Pregovori se vode u okviru posebno sazvanog Odbora za mirenje u kom Evropski parlament i Savet predstavlja po 28 zastupnika. Evropska komisija, odnosno komesar za budžet i stručnjaci Generalnog direktorata za budžet, deluju kao pošteni posrednici.

Naredni koraci

Kako bi danas postignuti kompromis stupio na snagu, neophodno je da tekst budžeta u roku od 14 dana formalno odobre Evropski parlament i Savet.