BEOGRAD – Iako je Žan Klod Junker rekao da za vreme ovog mandata neće biti proširivanja EU, nije nemoguće da zemlje zapadnog Balkana, pre svega Srbija i Crna Gora, u EU uđu u novom mandatu EP od 2020, ocenio je Nikola Burazer, urednik portala Evropski Zapadni Balkan. On kaže i da je unutrašnji dijalog priprema javnosti za implementaciju briselskog sporazuma.
“Izlaganje Junkera bilo je pozitivno i optimistično i mislim da nema potrebe za negativnom reakcijom zbog njegove najave da neće biti prijema novih članica za vreme njegovog mandata. Još prilikom stupanja na dužnost, on je najavio da do kraja njegovog mandata, znači do 2019. godine, neće biti proširenja Evropske unije”, rekao je Burazer u Danu uživo na N1.
Prema njegovim rečima, to je bilo jasno i iz te najave na početku ovog mandata Evropskog parlamenta, ali i zbog činjenice da nijedna od država kandidata nije spremna i veoma teško da će biti spremna u naredne dve godine za ulazak u EU.
Predsednik EK Žan Klod Junker rekao je danas u obraćanju poslanicima EP da mora da se otvori perspektiva za širenje EU na zapadni Balkan, ali da za vreme ovog mandata EP neće biti novih članica. No, kako je rekao, Evropska unija će u godinama iza ovog mandata brojati više od 27 članica.
Nikola Burazer je gostujući na N1 rekao da su ključni problemi i izazovi za zemlje zapadnog Balkana u sledećem periodu biti napredak po pitanju vladavine prava, pravde i osnovnih ljudskih sloboda i prava, kao i slobode medija.
“To su teme od kojih će zavisiti datum pristupanja Srbije, Crne Gore i ostalih zemalja Evropskoj uniji. Znate, otvaranje i zatvaranje poglavlja može da ima određenu dinamiku koja može davati neka ohrabrenja, ali će ‘zeleno svetlo’ za prijem zavisiti od tih ključnih kriterijuma, a tiču se demokratije, ljudskih prava, slobode medija”, rekao je Burazer.
Te teme niko od zvaničnika EU ne propušta da spomene kada je u pitanju Srbija, rekao je Burazer.
Prema njegovim rečima, najviše posla za Srbiju po pitanju ispunjavanja kriterijuma, a i najveći problem, biće poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa s Kosovom, koje je specifično i ima ga samo Srbija. Dodaje da se važan posao odnosi i na poglavlja 23 i 24, koja su najvažnija i formalno i suštinski.
“To su upravo one teme o kojima je govorio Junker a to su vladavina prava, ljudska prava, pa i sloboda medija”, rekao je Burazer.
Teži deo posla – implementacija dogovorenog u Briselu
Govoreći o sporazumu Beograda i Prištine u Briselu, Burazer kaže da je pred nama teži deo posla, a to je implementacija dogovorenog u Briselu.
“Lakši deo posla bio je proces dogovora o određenim pitanjima i postizanje sporazuma. Mnogo teži deo je implementacija tih sporazuma. Zbog toga što su dve strane različito tumačile te sporazume, kad bude došlo vreme za njihovu implementaciju, tu više neće biti prostora za različita tumačenja”, rekao je Burazer.
Kako je rekao, na taj način treba gledati i ovo što se dešava u Srbiji, a to je unutrašnji dijalog, koji je priprema javnosti za implementaciju sporazuma koji neće biti nimalo popularni.