Čaušević: Finansijska podrška neophodna Zapadnom Balkanu

Evropska komisija; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Postoji izražen interes i užurbanost Evropske unije da, u okviru plana “Berlin plus” za oporavak Zapadnog Balkana, preduzme brže i konkretnije korake direktne finansijske i tehničke podrške integraciji regiona, smatra Fikret Čaušević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.

“Naglasak je na finansijskoj podršci EU realizaciji međudržavnih infrastrukturnih projekata (autoputeva u prvom redu), ali i finansijske podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, uključujući i ulaganje u start-up kompanije, kako bi bio smanjen interes mladih za odlazak u Zapadnu Evropu i, po tom osnovu, pritisak na tržišta rada i sisteme socijalne zaštite u tom delu Evrope”, rekao je Čaušević u intervjuu za novi broj Magazina biznis.

Kako je ocenio, nema nikakve dileme da bi finansijska podrška infrastrukturnim međudržavnim projektima bila više nego dobrodošla u postojećoj situaciji, a isto tako i podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u oblasti modernih tehnologija i za njih vezanih kompanija iz oblasti prerađivačke industrije.

Upitan ima li “Berlin plus” i “drugu stranu medalje”, profesor Čaušević odgovara da bi to mogao biti način na koji će “Berlin plus” biti finansijski realizovan.

“Sa stanovišta finansijske infrastrukture i tokova novca i kapitala, tu su najčešće pravljene greške ne samo u ovom regionu nego i u finansiranju većine ostalih regiona u razvoju u svetu”, ističe on.

Planovi finansijske podrške, koji su prvenstveno zasnovani na donatorskim konferencijama, nepovratnim sredstvima ili kreditima, ne stvaraju, kako kaže, uslove za finansijsku integraciju regiona zasnovanu na međusobnom povezivanju tokova kapitala, koji bi, kako smatra, obavezno trebalo da budu analizirani u kontekstu sistemskog rešavanja pitanja institucija odgovornih za upravljanje krizama i institucija za podršku razvoju.

Kako je ocenio, veoma je važno da li su finansijska sredstva za finansiranje obnove i razvoja odobrena u obliku kreditnog odnosa zasnovanog na klasičnom odnosu finansijska institucija (banka) – klijent ili na osnovu emisije državnih obveznica, čija otplata podrazumeva plaćanje kamata na javni dug, a po dospeću refinansiranje glavnice emisijom novih državnih obveznica.

“Ovo je dominirajući oblik finansiranja u svim razvijenim zemljama i kao takav bi trebalo da bude podržan i u razvoju finansijskih sistema Zapadnog Balkana, ali i ostalih regiona u razvoju u svetu”, kaže Čaušević.

Vreme potrebno za realizaciju plana podrške EU zemljama Zapadnog Balkana će, kako kaže, zavisiti od definitivnog sadržaja projekta “Berlin plus”, a ozbiljne barijere u realizaciji dosadašnjih paketa podrške zemljama regiona su, kako smatra, bile političke strukture ili “elite“ na vlasti u ovim zemljama koje su, prema njegovim rečima, vrlo često verbalno spremne da podrže razvoj, a kada je potrebno preći “sa reči na dela” onda se ubrzano pojave etničke tenzije, političke barijere i ekscesni događaji koji anuliraju odnosno vrate napore na početak.

“U svim zemljama ovog regiona imamo dosta ”krivih osoba na pravim mestima” i ”pravih osoba na krivim mestima”. U prethodnih desetak godina ni neki od EU političara nisu bili imuni na pravljenje vrlo ozbiljnih grešaka, kako u zemljama iz kojih dolaze tako i u ovom regionu”, kaže on.

U tom kontekstu, kako dodaje, nije dobro “olako obećavati brzinu”, ali uz dobru volju za bržom i nesmetanom saradnjom i uz eliminaciju političkih barijera razvoju regionalnih biznisa, potencijali ovog regiona uz dominaciju pravih ljudi na pravim mestima su nesumnjivi i mogu rezultirati ekonomskom ekspanzijom uporedivom sa nekim od prosperitetnijih regiona u svetu, zaključuje profesor Čaušević.