CEP: Serija balkanskih predsedavanja EU šansa za Srbiju

BEOGRAD – Uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU) biće jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja Savetom EU, koje počinje 1. januara 2018. godine, ističe se danas u saopštenju Centra za evropske politike (CEP), pozivajući se na nedavni sastanak premijera Bugarske Bojka Borisova sa predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom.

Do sada se nije dešavalo da jedna država koja bi trebalo da predsedava Savetu u tako ranoj fazi naglašava proširenje Unije kao jedan od svojih prioriteta.

Srbija bi zato trebalo dobro da se pripremi da narednih šest meseci bugarskog predsedavanja što bolje iskoristi za ubrzanje svog procesa pristupanja EU, ističe se u analizi CEP.

“Mi smo, u proseku, otvarali po dva poglavlja kada su EU predsedavale države kojima proširenje nije bilo visoko na listi prioriteta”, objašnjava programska direktorka CEP Milena Lazarević.

“Od januara, kada Uniji bude predsedavala Bugarska, koja tako rano i izričito ističe važnost proširenja, i kada se od zvaničnika EU sve više čuju pozitivni glasovi u prilog proširenju, taj broj morao bi da bude veći”, smatra Lazarević.

Ona najavljuje da predstoji serija balkanskih predsedavanja, jer nakon Bugarske slede Austrija, koja je veoma okrenuta Balkanu i Srbiji, a posle nje i Rumunija.

Tokom ovih predsedavanja, Srbija bi trebalo da otvara veći broj poglavlja, procenjuje Lazarević, ali napominje da bi Srbija ovo trebalo da posmatra, ne kao neminovnost, već kao svoju šansu.

Prema njenim rečima, potrebno je da pokaže da je ozbiljna u procesu pristupanja EU i da ozbiljno krene u implementaciju reformi u domenu poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, da ubrza ekonomske reforme i unapredi situaciju u oblasti javne uprave.

To su sve takozvane osnovne reformske oblasti, u kojima se napredak očekuje što ranije u procesu pristupanja jedne zemlje, objašnjava Lzarević.

Predsednik Upravnog odbora CEP Srđan Majstorović podseća da će bugarsko predsedavanje obeležiti i veći broj važnih događaja za proširenje Unije.

“U februaru nas najpre očekuje objavljivanje najavljene Junkerove strategije za pristupanje Srbije i Crne Gore, a već u aprilu i novi ‘paket za proširenje'”, najavljuje Majstorović.

Prema njegovim rečima, on podrazumeva revidiranu strategiju Evropske komisije za proširenje i izveštaje o napretku svih balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju.

Ton aprilskog izveštaja u velikoj meri će zavisiti i od stanja u oblasti vladavine prava, koje će Komisija opisati u dokumentu poznatijem kao “non-pejper”, a koji će biti objavljen ovih dana, rekao je Majstorović.

Od stanja u oblasti vladavine prava, koja je obuhvaćena pregovaračkim poglavljima 23 i 24, predočio je Majstorović, i formalno zavisi tok pregovora u svim drugim oblastima.

Osim toga, Bugarska će na proleće organizovati veliki samit predsednika i premijera država EU i država Zapadnog Balkana, što je, kako ističe Majstorović, prvi samit takve vrste još od onog u Solunu 2003. godine, “kada je našem regionu i formalno otvorena perspektiva članstva u Uniji”.

Ovaj samit predstavlja veliku priliku za ceo region, ocenio je Majstorović i podsetio da je bugarski premijer na sastanku sa Junkerom više puta istakao važnost balkanskog regiona.

“Bugarska vlada je najavila ‘balkansko predsedavanje'”, rekao je Majstorovć, koga ohrabrujee i sam moto njihovog predsedavanja – “Ujedinjeni smo jaki”.

On smatra da je Bugarska, kao država na istočnom rubu Unije, jedna od zemalja koje najviše osećaju “prazninu” koju na karti EU predstavlja Zapadni Balkan.

Centar za evropske politike podseća da su evropski zvaničnici, među kojima i Junker i Federika Mogerini, u prethodnim mesecima nekoliko puta isticali da je proširenje visoko na agendi.

Najpre je to učinila Mogerini koja je istakla da će “naš kontinent postati zaista ujedinjen tek kada svi naši partneri na Balkanu postanu deo EU”.

Potom je i Junker prvi put označio 2025. godinu, kao rok u kojem je moguće ostvariti proširenje Unije na Srbiju i Crnu Goru.