Česi najveći evroskeptici, Poljaci i Hrvati najsumnjičaviji

Zastave Evropske unije; Foto: Evropska unija

BRATISLAVA – Većina građana Mađarske, Slovačke i Češke bi pre izabralo poziciju neutralnosti između Istoka i Zapada nego pripadanje jednom od tih blokova, dok je podrška javnosti članstvu u Evropskoj uniji i dalje na relativno visokom nivou širom regiona Centralne i Istočne Evrope (CEE), rezultati su istraživanja slovačkog insituta Globsec.

“Uprkos evroskeptičnoj političkoj retorici koja dolazi iz pojedinih delova regiona CEE, podrška javnosti članstvu u Evropskoj uniji je i dalje na relativno visokom nivou širom regiona”, navodi se u izveštaju o socijalnim trendovima u sedam zemalja CEE – Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

Česi su najveći evroskeptici, budući da trećina populacije doživljava članstvo u EU kao dobru stvar, dok jedna četvrtina vidi članstvo kao nešto negativno, navodi se u izveštaju pod nazivom “Mešovite poruke i signali nade iz Centralne i Istočne Evrope”.

Podrška građana NATO-u zaostaje za podrškom EU, ali i pored toga, većina građana u regionu doživljava NATO kao garanciju bezbednosti.

Isto se, pak, ne može reći i za podršku vojnim objektima NATO, pošto samo dve zemlje, Poljska i Rumunija, u potpunosti podržavaju takve objekte na svojoj teritoriji.

U svim zemljama obuhvaćenim analizom, sklonost ka liberalnoj demokratiji je veća od podrške autoritarnim liderima, pri čemu je najviše prodemokratskih stavova izrečeno u Mađarskoj, gde gotovo tri četvrtine populacije podržava takve principe.

Novi predsednik SAD Donald Tramp, prema rezultatima istraživanja, nije osvojio velike simpatije u regionu CEE, ali je ipak najviše pozitivnih stavova o njemu izrečeno u Rumuniji (40 odsto).

Nemačka kancelarka Angela Merkel je posebno osvojila građane u Hrvatskoj, Rumuniji i Poljskoj, dok se, s druge strane, ona u Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Bugarskoj percipira negativnije od ruskog predsednika Vladimira Putina.

U izveštaju se, takođe, navodi da je globalni trend gubitka poverenja u institucije, vlade, medije, nevladine organizacije i preduzeća, počeo da uzima danak i u ovom regionu, pri čemu su Poljaci i Hrvati najsumnjičaviji, pošto je više od 60 odsto njih reklo da ne veruje da im mejnstrim mediji daju pravu sliku sveta.