BEOGRAD – Nemački savezni izbori održavaju se 24. septembra i predstavljaće izbore na kojima će Angela Merkel pokušati da dobije svoj četvrti kancelarski mandat. Za razliku od političkog sistema Francuske ili Italije, nemački politički sistem se pokazao kao stabilan i uglavnom predvidiv. Na osnovu sadašnjeg stanja i odnosa snaga na političkoj sceni ove države, za 24. septembar možemo predvideti sledeće četiri stvari:
1. Angela Merkel će vrlo izvesno ponovo pobediti
Uprkos privremenom padu popularnosti Angele Merkel tokom primene politike „otvorenih vrata“ prema migrantima i neočekivanom rastu socijaldemokrata uz Martina Šulca, po poslednjim anketama aktuelna kancelarka je ubedljivo prva. Pad broja pristiglih migranta u 2017. je svakako tu temu sklonio u stranu, tako da je ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD) nestalo goriva koje je ovu partiju držalo ponekad i na 15% podrške.
Sa druge strane, izbor Martina Šulca za predsednika SPD-a je u martu naglo poboljšao rejting ove partije, koja se u anketama kretala rame uz rame sa CDU-om. Međutim, veština političkog adaptiranja Angele Merkel, kao jedan od razloga njene dugovečnosti, dovela je do toga da se CDU ponovo izdigne na vođstvo od oko 40% prema 25%. Njena pobednička taktika je da stalno govori ono što najveći broj birača prihvata, a ne samo ono što prihvata njeno najtvrđe biračko jezgro. Tu taktiku zovu i „konstantna fokus grupa“ ili „politička triangulacija“ i primenjuje je uz vešte taktike za spuštanje izlaznosti birača drugih partija.
Hrišćanskodemokratska partija Angele Merkel je u veoma kratkom roku preokrenula situaciju u svoju korist i za početak zabeležila pobede na svim regionalnim izborima ove godine, a na veliko iznenađenje i u uporištu SPD-a, landeru Severna Rajna-Vestfalija. Možemo očekivati da će Merkel u septembru ove godine izvesno ponoviti rezultate sa regionalnih izbora i da se možemo nadati takozvanoj „Jamajka koaliciji“, odnosno koaliciji partija koje imaju boje poput zastave ove države. CDU (crna) – Zeleni (zelena) – FPD (žuta).
2. Socijaldemokrate će teško uspeti da materijalizuju „Šulc efekat“
Izbor Martina Šulca kao kandidata za kancelara i izazivača Angele Merkel dao je ovoj partiji veoma brz rast sa ispod 25% na preko 30% podrške u martu. Međutim, već krajem aprila ti visoki procenti podrške su se istopili i partija je primila tri jaka udarca na regionalnim izborima. Trenutna pozicija SPD-a je vrlo teška i ostvarivanje rezultata koji bi bio bolji od oko 25% predstavljao bi podvig.
Martin Šulc trenutno pokušava da revitalizuje rejting partije uglavnom napadima na Angelu Merkel po pitanju njenog stila vladanja i, po njemu, suviše blagom odnosu prema Trampu. Međutim, postavlja se pitanje da li SPD ima kredibilitet da napada Angelu Merkel, pošto je od 2013. u koaliciji sa njom i praktično je svojim glasovima u Bundestagu podržavao sve njene mere. Takođe, biračko telo koje socijaldemokrate napadaju, napada i većina ostalih političkih aktera.
Za birače klasične levice se bore i Die Linke i Zeleni, ultradesničarski AfD svoje birače pronalazi u redovima plavih okovratnika, a socijalliberalno telo gađa i ponovo uspešni liberalni FDP. Uz nezgodne okolnosti, kao minusi idu i afera sa nenamenskim trošenjem EU sredstava od strane Šulca, praznjikav izborni manifest, prilično napadan plan reforme poreskog sistema i najavljena potencijalna koalicija sa Die Linke kao partijom ekstremne levice sa korenima u istočnonemačkoj komunističkoj partiji i sa kadrovima koji ne kriju da su radili za „Štazi“.
Kakav god rezultat da SPD ostvari, ono što je prednost ove partije je da ima dugačku klupu za rezerve i solidan broj kvalitetnih kadrova koji mogu da preuzmu vođstvo. Na lander nivou postoje kadrovi koji nemaju oreol gubitnika poput premijerke regije Rajne-Palatinat Malu Drajer ili popularnog i ekonomski kompetentnog gradonačelnika Hamburga Olafa Šolca.
3. Liberalni FDP se vraća na velika vrata
U septembru 2013. je FDP, predvođen Filipom Roslerom, doživeo izborni fijasko sa osvojenih 4,8% i padom u zonu vanparlamentarne opozicije po prvi put u svojoj istoriji. U teškoj situaciji pada podrške i pada borbenog morala članstva, liderstvo je preuzeo mladi Kirstijan Lindner. Iako je na prvim nadolazećim izborima na regionalnom nivou, partija doživela tri fijaska tokom 2014. već u 2015. su se videli znaci oporavka i konsolidacije. Nemačka politikološka istraživanja su utvrdila da se čvrsto i sigurno biračko telo ove partije kreće tek na 3% i da je FDP prinuđen da na svakim izborima animira dodatne birače ili preko socijalliberalne ili preko desnocentrističke platofrme.
U prethodnom periodu se podrška drastično menjala u odnosu na lidera, te je najveća bila u vreme Gvida Vestervelea i kretala se i na preko 10%. Kristijan Lindner je očigledno kao najmlađi lider na ovim izborima sa optimističnim i pristojnim diskursom uspeo da animira spomunte dodatne birače i u anketama se podrška liberala kreće između 7% i 10%.
Osim u Saru gde je partija zabeležila umereni rast, na regionalnim izborima u landerima Severna Rajna-Vestfalija i Šlezvig-Holštajn, partija je dobila preko 10% glasova. Na osnovu trenutnog stanja može se predvideti da će FDP sa Lindnerom na čelu u septembru ponovo ući u Bundestag sa možda i dvocifrenim brojem glasova, a vrlo verovatno će ući i u vladu.
4. Pad populista i dobit za EU
Tokom cele 2016. i na samom početku 2017, rejting desničarske Alternative za Nemačku kretao se na preko 10%. Migrantska kriza i nesposobnost SPD-a da animira plave okovratnike u novim okolnostima, rezultirali su da ova, do tada autsajderska vanparlamentarna partija, duplira i triplira svoju podršku. Međutim, izborni porazi njenih saveznika u drugim državama razbili su mogućnost scenarija „annus horribilis“ u 2017. za EU.
Na svojevrsnoj međunarodnoj konferenciji evropskih ekstremnih nacionalista, koliko god to zvučalo kao oksimoron, pojavili su se ekstremno desničarski lideri iz glavnih država EU. Od svih njih jedino je Austrijanac Hofer u igri za parlamentarne izbore, dok su Marin Le Pen i Gert Vilders u svojim državama doživeli ozbiljne poraze. Danas se rejting Alternative kreće na oko 8% i realna opasnost po pro-EU kurs Nemačke ne postoji, već postoje samo moguće varijacije u odnosu na novu kompoziciju vlasti.
Ishodi raznih izbora u Evropi tokom 2017. su dali EU novu šansu sa reorganizaciju i reformu, a davanje ozbiljnije izborne podrške Emanuelu Makronu predstavlja i priliku za balansiraniji odnos unutar franko-nemačke osovine. Pad populista takođe Zapadnom Balkanu donosi kontinuitet po pitanju odnosa prema proširenju uz inicijativu „Berlin Plus“ koja bi trebala da predstavlja neki vid finansijskih podsticaja za dalji nastavak pro-evropskog kursa ovog regiona.