Četvrta faza izrade Programa ekonomskih reformi 2018-2020.

Nacionalni konvent o Evropskoj Uniji

Program ekonomskih reformi je jedan od ključnih dokumenata u procesu evropskih integracija Srbije i donosi se svake godine sa projekcijama za dve godine. On treba da ponudi okvir za vođenje ekonomskih politika kako bi se pospešio privredni rast i razvoj i obezbedila što veća konkurentnost nacionalne ekonomije.

Trenutno je u toku izrada novog Programa ekonomskih reformi 2018-2020 i to četvrta faza, a to je upravo definisanje Preliminarne liste prioritetnih strukturnih reformi, posle čega sledi javna rasprava. Preliminarna lista sadrži 18 strukturnih reformi u devet oblasti, koje su u saglasnosti kako sa  nacionalnim dokumentima, tako i  sa svim dokumentima iz procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Takođe, prilikom sastavljanja Preliminarne liste prioritetnih strukturnih reformi ključne su bile smernice Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU. U formiranju Preliminarne liste učestvovala su sva resorna ministarstva preko ERP koordinatora.

Preliminarna lista se stavlja na uvid javnosti do 24. novembra 2017. godine.  Sve zainteresovane strane mogu da pošalju svoje komentare na Preliminarnu listu na e-mail adresu erp@mfin.gov.rs .  Nacionalni konvent o Evropskoj uniji priložiće svoje preporuke i komentare na ERP, posebno one radne grupe koje se unutar NKEU bave ekonomskim politikama. Nacrt novog Programa ekonomskih reformi 2018-2020. biće stavljen na uvid javnosti, nakon čega sledi usvajanje od strane Vlade Republike Srbije i dostavljanje na uvid Evropskoj komisiji u januaru 2018. godine.

 

Predstavnici NKEU komentarisali Preliminarnu listu prioritetnih strukturnih reformi za ERP 2018-2020.

Jedna od važnih preporuka Evropske komisije za proces izrade Programa ekonomskih reformi (ERP) i Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP)  je veće uključivanje civilnog društva kako u fazi izrade dokumenata, tako i u fazi praćenja sprovođenja reformi ekonomske i socijalne politike – zaključak je sa današnjeg sastanka predstavnika Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji sa predstavnicama Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike i predstavnicima organizacija civilnog društva. Tema sastanka bila je Preliminarna lista prioritetnih strukturnih reformi koje će se naći u novom Programu ekonomskih reformi 2018-2020, čija je izrada u toku.

Jasna Atanasijević, v. d. direktora Republičkog sekretarijata za javne politike, objasnila je prisutnima koji su to kriterijumi Evropske komisije koji se uzimaju u obzir prilikom odabira prioritetnih strukturnih reformi. Da bi se neka reforma našla na toj listi potrebno je da zadovolji kriterijum izvodljivosti, aktuelnosti problema koji se njom rešava, kao i kriterijum postojanja finansijskih sredstva u državnom budžetu, koja se mogu upotrebiti u svrhu sprovođenja reforme. Pored kriterijuma Evropske unije, potrebno je da se reforma već nalazi u  nekoj od strategija ili nekom drugom strateškom dokumentu. Takođe, Jasna je naglasila da je za sprovođenje strukturnih reformi najčešće potrebno više od godinu dana, što je razlog ponavljanja velikog broja strukturnih reformi iz ERP-a 2017-2019. Upravo zbog prirode strukturnih reformi i trajanja čitavog procesa se za ERP kaže da je to prenosni („rolling“)proces.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Nataša Dragojlović, istakla je da je za civilno društvo važno pitanje metodologije odabira novih strukturnih reformi. Takođe, Nataša je preporučila da se pored ekspertskih analiza, koje opredeljuju mere javnih politika u okviru prioritetnih strukturnih reformi, uvede i praksa češćih konsultacija sa Privrednom komorom Srbije i organizacijama civilnog društva.

Nataša Vučković, koordinatorka Radne grupe NKEU za pregovaračka poglavlja 2 i 19, iznela je primedbu organizacija civilnog društva, koje su članovi pomenute Radne grupe, na redosled prioritetnih strukturnih reformi. Naime, Radna grupa NKEU za poglavlja 2 i 19 stekla je utisak da su teme socijalne politike i zapošljavanja najmanje važne s obzirom na to da su se našle na poslednjem mestu.

Jasna Atanasijević naglasila je značaj uključivanja građana i predstavnika privrede u proces donošenja strateških dokumenata Republike Srbije jer upravo iz njih i proizilaze prioritetne strukturne reforme. Ona je istakla da se proces ne završava formulisanjem liste prioritetnih strukturnih reformi, već da je najvažnija faza sprovođenje reformi, kako na centralnom nivou, tako i na lokalnom, zbog čega su organizacije civilnog društva nezaobilazan partner Vladi Republike Srbije.