Četvrti izveštaj o Monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu

Foto: Medija centar Beograd

BEOGRAD – Forum za etničke odnose u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo predstavio je Četvrti izveštaj o Monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Izveštaj, koji obuhvata period od 16. februara do 15. marta 2018. godine, predstavljen je u Medija Centru u Beogradu.

U tom periodu, kako je pokazao monitoring, unutrašnji dijalog je zbog izborne borbe za vlast u Beogradu, došao u drugi plan. Međutim, po oceni predstavnika vlasti unutrašnji dijalog je ušao u završnu fazu. I pored nedostatka, važno je to da je insititucionalizvani dijalog, tokom ovog izveštajnog perioda, preseljen na Kosovo.

Monitoring je pokazao da ukoliko se pokretač inicijative osloni samo na rezultate insitucionalizovanog dijaloga onda se ne može očekivati da to bude značajan iskorak prema stvarnosti i do sadašnje politike. Međutim, inicijativa je sebi postavila i sledeća dva cilja: suočavanje sa stvarnošću i dolaženje do održivog rešenja. Za ostvarivanje ovih ciljeva biće potrebno da pokretač inicijative predsednik Srbije Vučić uzme u obzir celinu unutrašnjeg dijaloga, kao i mnoga znanja i iskustva koja nisu iskazana u dosadašnjem toku unutrašnjeg dijaloga.

Ovaj jednomesečni period pokazao je i da je rešenje odnosa Srbije i Kosova primenom politike podele/ razgraničenje bila opcija koja je daleko najviše bila razmatrana. U odnosu na prethodne izveštajne periode u ovom izveštajnom period je došlo do povećanog izjašavanja za i protiv ove ideje.

U ovom izveštajnom periodu prvi put je u javnost temeljno razmatrano pitanje pravno obavezujućeg sporazuma, koje je inače otvorio sam predsednik Srbije tri meseca ranije. Izvesno je da je oživljavanju interesa za ovu temu rezultat oživljavanja interesa Srbije za EU između ostalog i zbog toga što je Stretegija proširenja EU na Zapadni Balkan, početkom februra 2018. godine, podstakla i promenu javnog diskursa koji se ogleda u učestalom pozivanju na kompromis i perspektivu članstva Srbije u EU. Međutim, u raspravama unutar unutrašnjeg dijaloga ispoljeno je i snažno nepoverenje u EU.

Osim toga, u periodu ZSO je “najčešće ponavljana srpska mantra” oko koje, inače, postoji široka saglasnost. U javnosti je bilo i ukazivanja da bezbednosna situacija na severu Kosova pa i šire nije stabilna.

“No, i dalje, uočljivo je da javna rasprava o pitanjima ljudske i opšte bezbednosti ne nalaze na podršku ni vlasti,a time ni šire javnosti. Međutim, sudeći po stavovima predstavnika Srba sa Kosova koji su izneti u razgovorima sa predstavnicima vlasti (o čemu je bilo reči u ovom izveštaju) kao i sve učestalijem preispitivanja ideja razgraničenja sa stanovišta regionalne bezbednosti, vlast Srbije će morati da na novi način odgovori na ovo pitanje”, navodi se u saopštenju Foruma za etničke odnose.