BRATISLAVA – Briselski dijalog je u stanju hibernacije otkako su, pre nekoliko meseci, počeli unutrašnji problemi u Prištini, izjavio je istraživač slovačkog Instituta za politiku GLOBSEC Jan Cingel.
*Ceo intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
On je dodao da ne očekuje bilo kakve aktivnosti pre završetka izbora na Kosovu i formiranja nove vlade.
Što se tiče Beograda, Cingel ne vidi bilo kakve prepreke, niti probleme.
“Da, biće formirana nova vlada, ali ne mislim da će to biti problematično”, kao u slučaju Prištine, rekao je Cingel u intervjuu za Tanjug i portal European Western Balkans.
On je rekao da ne misli da je moguće promeniti granice na Zapadnom Balkanu.
“Bilo bi katastrofalno ukoliko bi se to dogodilo, jer bi se u tom slučaju otvorila Pandorina kutija, koja je mnogo veća nego što su samo srpsko-albanski odnosi”, rekao je Cingel.
On je naveo da bi u tom slučaju druge države bile pogođene i dodao da je to nešto što ni međunarodna zajednica ne bi dozvolila.
Cingel je rekao da doživljava izjave o promeni granica na Zapadnom Balkanu kao predizbornu retoriku, tipičnu za Balkan, koja ima jedini cilj da privuče glasače, koji podržavaju desnu političku orjentaciju.
“Srbija reaguje veoma osetljivo na priče o Velikoj Albaniji i to zbog nedavne istorije na Kosovu”, rekao je Cingel i dodao da je potpuno razumljivo da Srbija veoma pažljivo prati raspoloženje albanske strane.
On smatra da bi u svakom slučaju, promene granica na Balkanu imale ozbiljne posledice na ceo region i veliki broj zemalja.
“Previše toga je u pitanju i zbog toga se nadam i verujem da će sve te izjave ostati samo na nivou razgovora”, rekao je Cingel.
Odgovarajući na pitanje o eventualnom članstvu balkanskih država u NATO, Cingel je rekao da je u slučaju Srbije sitacija potpuno jasna.
Premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić je otvoreno pomenuo, rekao je Cingel, da bi članstvo Srbije u NATO povećalo bezbednost Srbije, ali građani Srbije ne žele da Srbija postane članica NATO, pa Vučić ne može da ide protiv njihove volje.
“Srbija je proglasila neutralnost i sledi taj put”, rekao je Cingel.
U slučaju Prištine, prema njegovom mišljenju, to je komplikovano jer pojedine države, članice Evropske unije i NATO ne priznaju nezavisnost Kosova, među kojima je, kakao je rekao i Slovačka.
On je naveo da bi prvenstveno trebalo da dođe do normalizacije takozvanog procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, na čemu insistiraju sve države koje ne priznaju nezavisnot Kosova.
Tek kada se Beograd i Priština slože o formuli međusobnih odnosa, onda zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova mogu da odluče da li će priznati status kvo i priznati Kosovo.
“Čekaćemo da vidimo kako će napredovati pregovori Beograda i Prištine, obe strane imaju mnogo toga u igri i kompormis je neophodan”, rekao je Cingel.
U slučaju crnogorskog članstva u NATO, prema njegovom mišljenju, Crna Gora će biti još jedna članica Alijanse koja se graniči sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, što bi moglo da bude iskorišćeno za sprovođenje reformi, kakve su urađene u Crnoj Gori, a Crna Gora bi mogla da pomogne u razvoju boljih prtnerskih veza sa Srbijom, naravno, kako je naveo Cingel, samo u onoj meri u kojoj je Srbija spremna na to.