Članice EU podržale novu metodologiju proširenja, za primenu na Srbiju potrebna njena saglasnost

Komesar za proširenje Varhelji na predstavljanju nove metodologije proširenja; Foto: Twitter / EU NEAR

BRISEL – Savet Evropske unije, koji čine ministri država članica, zvanično je usvojio novu metodologiju proširenja koja će se primenjivati na Severnu Makedoniju i Albaniju, u svojim zaključcima od 25. marta.

Predložene promene mogu da se usklade i sa trenutnim procesom pristupanja država koje su već otpočele pregovore – Crnom Gorom i Srbijom – ali samo uz njihovu saglasnost, zaključio je Savet.

Pročitajte šta sve sadrži nova metodologija u našem ranijem članku na ovu temu.

Ove zaključke sinoć su usvojili i šefovi država i vlada članica EU, koji su takođe podržali otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom nakon što Evropska komisija izradi pregovaračke okvire za ove dve zemlje, koje će usvojiti Savet EU.

Savet je u svojim zaključcima izjavio da se raduje integrisanju predloga Komisije, koji su navedeni u dokumentu „Unapređenje procesa pristupanja – kredibilna EU perspektiva za Zapadni Balkan“, u buduće pregovaračke okvire i nadograđivanje već postojeće prakse u okviru obnovljenog konsenzusa o proširenju.

„Savet podržava komunikaciju Komisije „Unapređenje procesa pristupanja – kredibilna EU perspektiva za Zapadni Balkan” od 5. februara 2020, sa ciljem da se ojača proces pristupanja tako što će postati predvidljiviji, verodostojniji, dinamičniji i podložan jačem političkom usmeravanju, zasnovanom na objektivnim kriterijumima, rigoroznim pozitivnim i negativnim uslovljavanjima i reverzibilnosti. Temeljne demokratske reforme, vladavina prava i ekonomske reforme predstavljaju osnovni cilj procesa pristupanja”, navedeno je u zaključcima.

Savet je takođe potvrdio da će se dalji proces proširenja nastaviti na osnovi Komisijinog predloga, a da će se istovremeno poštovati integritet rada Saveta i njegove autonomije po pitanju prisustva trećih strana na njegovim sastancima.

Dodaje se da je bitno da EU zadrži mogućnost produbljivanja sopstvenog razvoja, uključujući i sposobnost da se integrišu nove članice.

Pročitajte i autorski tekst izvršnog urednika EWB Nikole Burazera na ovu temu: Nova metodologija pristupanja EU je dobrodošla, ali politička volja ostaje ključna

Predlog nove metodologije sadrži grupisanje 33 pregovaračka poglavlja u šest “klastera” koji će se otvarati kao celina, još veći fokus na vladavinu prava i fundamentalne vrednosti EU, kao i veće doprinose pojedinačnih država članica procesu.

Prema predlogu nove metodologije, zemlje koje se budu u velikoj meri uskladile sa standardima EU u nekim oblastima, moći će da se postepeno integrišu u politike Unije, a dobiće i veći pristup fondovima EU. U suprotnom, ukoliko dođe do stagnacije ili nazadovanja, pregovori se mogu “zamrznuti” a prethodno ostvaren stepen integrisanosti vratiti na početak.

Iako nova metodologija nije obavezujuća za Srbiju, njeno prihvatanje pokazalo bi privrženost naše zemlje evropskim standardima, ocenili su prošlog meseca sagovornici našeg portala.

“Dosadašnji proces se pokazao kao spor i ne naročito inspirativan za naše političko vođstvo, koje se u poslednjih godinu dana više puta veoma hladno i nezainteresovano izjašnjavalo o našem napretku u pregovorima. U tom smislu, novi pristup može znatno da podstakne dinamiku našeg procesa pristupanja, ukoliko bude političke volje na strani Srbije. Ako ta politička volje izostane, izbor metodologije ostaje kao sekundarno pitanje”, zaključila je tom prilikom Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike.