Iako broj zaraženih i umrlih od COVID-19 u evropskim zemljama nastavlja da raste, to se više ne dešava eksponencijalnom brzinom, a već uveliko traje rasprava o tome kada će restriktivne mere biti popuštene.
Prema najnovijim brojkama, Italija, Španija i Francuska zajedno imaju oko 60.000 žrtava, a zajedno sa Nemačkom imaju oko 700.000 slučajeva, ali i skoro 250.000 izlečenih.
U Nemačkoj vanredne mere ostaju na snazi bar do 3. maja, u Francuskoj bar još osam dana duže. Međutim, Italija je već popustila mere kada je reč o nekim vrstama prodavnica (knjižare, oprema za bebe), dok je Španija dozvolila ponovno obavljanje manje ključnih ekonomskih aktivnosti u industrijskom i građevisnkom sektoru.
Ponedeljak, 20. april je, prema podacima koje je sakupio Politiko, značajan dan za otvaranje mnogih država u EU – tada će u Danskoj biti dozvoljen rad frizera, treninzi u malim grupama biće dozvoljeni u Češkoj, parkovi će se otvoriti u Poljskoj, a u Nemačkoj će biti dozvoljen rad prodavnica manjih od 800 metara kvadratnih.
U međuvremenu, Evropska komisija predstavila je zajedničke kriterijume za koordinisano otvaranje zemalja na kontinentu, koje uključuju smanjenje širenja bolesti, dovoljan kapacitet zdravstvenih sistema i dovoljne kapacitete za monitoring, pre svega dovoljan broj testova.
“Naš prvi prioritet je spasavanje života i zaštita Evropljana od koronavirusa. Istovremeno, vreme je da se gleda napred i da se fokusira na zaštitu izvora prihoda. Iako uslovi u državama članicama i dalje široko variraju, svi Evropljani se sa pravom pitaju kada i kojim redosledom mogu da se ukinu mere izolacije”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavljajući “mapu puta” za otvaranje evropskih ekonomija.
Odobrena revizija budžeta EU, više sredstava za borbu protiv krize
Plenarno zasedanje Evropskog parlamenta održano je 16. i 17. aprila, a nizom odluka omogućio je korišćenje dodatnih 3,08 milijardi evra za borbu protiv pandemije koronavirusa u državama članicama Unije, a posebno onima koje su najteže pogođene.
Novac je izdvojen za jačanje odgovora na COVID-19, odnosno podršku zdravstvenim sistemima država članica i međudržavnu saradnju, sa akcentom na one koje su najteže pogođene pandemijom.
Novac je preusmeren iz „svih raspoloživih izvora u ovogodišnjem budžetu“ i biće preusmeren na dve osnovne oblasti – 2,7 milijarde evra za Instrument EU za hitnu podršku i 380 miliona evra za „rescEU“ – program stvaranja evropskih rezervi medicinske opreme.
Poslanici su na sednici usvojili i Zajedničku rezoluciju Evropskog parlamenta o koordinisanom odgovoru EU na pandemiju i njene posledice u kojoj se, kao jedno od rešenja za prevazilaženje posledica krize pominju i ,,obveznice za oporavak”, za koje bi garantovao budžet Unije, o čemu prethodno nije postignut dogovor šefova država i Vlada država članica na sastanku Evropskog saveta.
U intervjuu za Fajnenšal Tajms, predsednik Francuske Emanuel Makron upozorio je na propast EU kao političkog projekta ukoliko bogatije zemlje ne pomognu Italiju i druge u ublažavanju posledica pandemije.