Činilo se da je broj žrtava koronavirusa u Italiji polako počinje da opada, ali onda se danas pojavila vest da je u poslednja 24 sata preminulo još 919 osoba, što je najnoviji rekord. To znači da je u ovoj zemlji do sada umrlo 9134 ljudi, a broj zaraženih je preskočio i Kinu – ispred su samo Sjedinjene Američke Države, u kojima je u toku prošle nedelje došlo do eksplozije broja registrovanih slučajeva.
Za sada je u Italiji 41 medicinski radnik takođe premniuo od virusa, a broj obolelih lekara i medicisnkog osoblja je preko 6000.
Tragične vesti koje dolaze iz Italije donekle bacaju u drugi plan situaciju na ostatku kontinenta. Međutim, Španija ubrzano sustiže Italiju, trenutno je u toj zemlji gotovo 5000 preminulih, a juče je čak i bila zemlja sa najvećim brojem žrtava. Preminuli u Španiji i Italiji zajedno čine 50% svih žrtava na svetu. Redovne trocifrene brojeve žrtava počela je da beleži i Francuska.
Španija se, inače, suočila sa dodatnim teškoćama ove nedelje, kada se ispostavilo da je više hiljada testova nabavljenih u Kini neispravno. Kinesko ministarstvo trgovine izjavilo je da se firma od koje je španska vlada kupila testove ne nalazi na listi dobavljača sa licencom.
Da bolest ne štedi nikoga pokazala je i današnja vest da je Boris Džonson, premijer Ujedinjenog Kraljevstva, doskorašnje članice EU, pozitivan na koronavirus i da se nalazi u kućnoj izolaciji. On je najavio da će odatle nastaviti da koordiniše vladin odgovor na epidemiju.
Glavna vest iz Nemačke u toku ove nedelje bila je da se kancelarka Angela Merkel nalazi u samoizolaciji nakon što se njen lekar testirao kao pozitivan na koronavirus. U Nemačkoj je broj umrlih takođe u porastu, mada ona i dalje ima daleko manje žrtava u poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama – trenutno 304.
Ministar zdravlja Jens Špan, međutim, uveren je da najgore tek predstoji. On je izjavio da je pred lekarima Nemačke najveći izazov u poslednjih 75 godina, kao i da je nemoguće precizno predvideti kako će se stvari odvijati narednih nedelja.
Zaustaviti opadanje ekonomije
U Evropskom parlamentu je sinoć izglasana finansijska podrška u iznosi od 37 milijardi evra, kao i širenje opsega Evropskog fonda solidarnosti na 800 milijardi evra. Ukoliko bude usvojena izmenjena regulativa, države članice i države koje pregovaraju članstvo, uključujući i Srbiju, moći će da koriste sredstva iz fonda za borbu protiv pandemije.
Kako prenosi EURACTIV, za ove mere je glasalo 683 od 705 poslanika u EP, dok je protiv bio samo jedan poslanik. Sredstva će biti mobilisana iz postojećeg budžeta EU, koji je višestruko manji od budžeta država članica.
U međuvremenu, već 140 miliona evra je mobilisano za 17 istraživačkih projekata, od kojih je najvažniji onaj za proizvodnju vakcine protiv virusa.
Ipak, glavna tačka spoticanja za EU nije rešena ove nedelje – na vanrednom sastanku šefova država i vlada u četvrtak uveče raspravljalo se o takozvanim “korona obveznicama”, zajedničkim finansijskim instrumentom kojim bi se sakupila sredstva za oporavak. Dok su premijeri najpogođenijih zemalja, Đuzepe Konte i Pedro Sančez emotivno podržali predlog, Nemačka i Holandija su bile protiv, što je podsetilo na stare podele iz vremena krize evrozone, prenosi Politiko. Kranji dogovor je bio da će pitanje ponovo biti razmotreno na sastanku za dve nedelje.
Odsustvo solidarnosti bila je tema dana u četvrtak, a za to se postarala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je u govoru pred relativno ispražnjenim Evropskim parlamentom kritikovala države koje su u trenutku nužde okrenule leđa pan-evropskom odgovoru i gledale svoje uske nacionalne interese.
“Gledali su samo na sebe, a trebalo je da svi Evropljani budu tu jedni za druge”, rekla je Fon der Lajen.
Parlamenti i dalje rade
Iako mnogi evropski parlamentarci nisu bili fizički prisutni za vreme govora Ursule fon der Lajen i glasanja o merama pomoći, Evropski parlamentarci su i dalje glasali putem interneta.
Ove nedelje sastali su se i poslanici parlamenta Španije, kako bi odobrili produženje vanrednih mera, kao i poslanici nemačkog Bundestaga, koji su odobrili istorijski paket pomoći u iznosu od 750 milijardi evra.
Sastao i se i mađarski parlament, odbijajući da po hitnoj proceduri usvoji vladin predlog zakona koji bi joj pružio mogućnost vladavine dekretima na neodređeno vreme, a koji su brojni komentatori ocenili kao neopravdano autoritarne mere. Nadmoćna većina koju vladajući Fides ima u parlamentu ne ostavlja mesta za sumnju da će mere svejedno biti usvojene sledeće nedelje.
U međuvremenu, Ursula fon der Lajen najavila je da će njena Komisija izglasati izlaznu strategiju za postepeno ukidanje mera socijalne izolacije stanovništva. Konkretni datumi, međutim, nisu ponuđeni. Sudeći po trenutnoj situaciji, ne radi se o bliskoj budućnosti.