COVID-19 u Evropi: Usporavanje pandemije na kontinentu, dogovorena ekonomska pomoć

Pariz; Foto: Wikimedia Commons

I ove nedelje trendovi usporavanja broja zaraženih i umrlih nastavili su se u najpogođenijim evropskim zemljama – Italiji i Španiji, dok se i u Francuskoj, zemlji koja je preuzela prvo mesto po rastu broja žrtava u Evropi, takođe javljaju znaci da je vrhunac već dosegnut.

Na grafičkim podacima koje objavljuje Fajnenšal Tajms sada se već jasno može videti da su se krive rasta novih slučajeva i novih smrti “poravnale” u najvećim evropskim zemljama – sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva, čiji premijer Boris Džonson je ove nedelje završio na intenzivnoj nezi zbog koronavirusa, sa koje je pušten nakon dva dana.

Brojke su, bez obzira na dobre trendove, i dalje tragične – u Italiji je umrlo skoro 19 hiljada ljudi, u Španiji oko 16 hiljada, u Francuskoj oko 13 hiljada. Kako prenosi Politiko, za Francusku je posebno nepovoljna bila činjenica da je virus prodro u staračke domove, u kojima je zabeležena trećina svih smrtnih ishoda.

S druge strane, Nemačka ostaje mnogo blaže pogođena – iako je broj zaraženih u ovoj zemlji skoro jednak sa brojem u Francuskoj, broj smrtnih slučajeva je četiri puta manji (2700, prema podacima Worldometers). Podrška većine svetskih lidera porasla je u toku pandemije, a sa najboljim brojkama može da se pohvali kancelarka Angela Merkel – njen rad, prema najnovijim podacima, odobrava 79% građana Nemačke.

Pre dve nedelje, Italija i Španija su zajedno imale polovinu svih žrtava na svetu. Pre nedelju dana, taj procenat je iznosio 40%, a sada iznosi oko jednu trećinu. Glavni razlog jeste razbuktavanje pandemije u SAD, koja sada ubedljivo vodi po broju zaraženih, a danas će, po svemu sudeći, postati i država sa najviše žrtava.

U EU, zajedno sa UK, do sada je potvrđeno preko 700.000 slučajeva.

Austrija i Danaska pripremaju se za popuštanje mera

Dok su neke zemlje i dalje oprezne kada je reč o popuštanju restriktivnih mera kretanja – Španija je produžila vanredno stanje do 26. aprila – druge već planiraju vraćanje života u normalu.

Prema odluci koju je donela Vlada Austrije, maske više neće biti obavezne od ponedeljka 13. aprila, osim u gradskom prevozu. Od 1. maja biće dozvoljeno otvaranje svih prodavnica. Škole ostaju zatvorene do sredine maja, hoteli i restorani do kraja maja, a velika javna okupljanja, poput koncerata i sportskih događaja, zabranjena su do kraja juna, prenosi Špigl.

I Danska je najavila postepeno otvaranje, počevši od 15. aprila. Od tada će najmlađa deca moći da se vrate u vrtiće i niže razrede osnovne škole, dok će starija sačekati do 10. maja. S druge strane, velika okupljanja u ovoj zemlji ostaju zabranjena do avgusta, prenosi Brasels Tajms.

Dogovoren zajednički ekonomski paket, ne i “korona obveznice”

Mere za pomoć ekonomiji, koje će postajati sve značajnija tema kako se neposredna opasnost od pandemije bude povlačila, i ove nedelje izazvale su kontroverze. Sastanak evrogrupe, odnosno ministara finansija država članica evrozone, u sredu nije dao rezultat ni posle 16 sati pregovora.

Nakon što je Holandija konačno pristala na kompromis, dogovor je postignut u četvrtak – biće obezbeđeno 540 milijardi evra pomoći iz Evropskog mehanizma stabilnosti, koji služi za ublažavanje ekonomskih šokova u evrozoni, Evropske investicione banke i programa SURE Evropske komisije, koji služi za kratkoročno očuvanje radnih mesta, objašnjava Euractiv.

Činjenica da je Holandija tražila dodatne makroekonomske reforme u državama koje će primiti sredstva pomoći i te kako je zazvučalo kao ponovno otvaranje jaza između “severa” i “juga” u EU, koji je teškom mukom premošćen nakon krize evrozone.

“Moramo da znamo da li možemo da nastavimo sa 27 zemalja EU, 19 članica evrozone, ili neko želi da bude izostavljen. Naravno, pričam o Holandiji”, izjavio je premijer Portugala Antonio Kosta.

Teški pregovori tek predstoje – narednih nedelja i meseci raspravljaće se oko dodatnih sredstava ekonomskog oporavka, pre svega instrumenata za njihovo prikupljanje. Dok se Italija, Španija i Francuska zalažu za zajedničke, “korona obveznice”, Austrija, Nemačka i Holandija im se trenutno protive.

Video-sastanak lidera EU zakazan je za 23. april, a premijer Italije Đuzepe Konte zapretio je da će blokirati zajedničku izjavu ukoliko dogovor oko obveznica ne bude postignut.

Kritike evropskog odgovora na krizu se nastavljaju

Tvrdnje da je Evropa trebalo da uradi više i bolje kako bi se kriza uspešno savladala nisu se smanjile ove nedelje – suprotno, samo dobile na snazi.

Evropska komisija potvrdila je u sredu da je predsednik Evropskog istraživačkog saveta Mauro Ferari podneo ostavku, pošto je izrazio „izuzetno razočaranje evropskim odgovorom“ na pandemiju korona virusa.

“Video sam dovoljno i u upravljanju naukom i u političkim operacijama Evropske unije. Izgubio sam veru u taj sistem”, naveo je Ferari u pismu kojim je opravdao ostavku.

S druge strane, najčitaniji članak ove nedelje na sajtu Politika odnosio se na lošu pripremljenost celog kontinenta da se suoči sa pandemijom, koju su, kako piše ovaj list, mogli da predvide već krajem januara.

Brisel nastavlja da bude izložen kritikama zbog nedovoljno snažnog koordiniranog odgovora na krizu, mada je rešavanje problema vezanih za zdravlje i dalje u prvom redu odgovornost članica EU. Evropski komesar za vanredne situacije Janez Lenarčič i komesarka za zdravlje Stela Kirjakidu stali su odbranu Evropske komisije, navodeći da je ona još u januaru bila svesna opasnosti i upozoravala države članice, koje imaju najviše ovlašćenja u oblasti zdravlja, o ozbiljnosti situacije.

Pandemija je najveći test za EU od Drugog svetskog rata, upozorio je premijer Italije Konte u ovonedeljnom intervjuu za BBC, dodajući da postoji mogućnost da ga padne ako ne bude reagovala adekvatno i koordinisano.