BEOGRAD – Mišljenje Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIR o merama koje treba preduzeti radi unapređenja izbornog procesa, predstavljeno na jučerašnjem sastanku, koji je Crta pratila u svojstvu posmatrača, neće doprineti otklanjanju ključnih problema izbora u Srbiji, saopštili su danas iz ove organizacije.
Na osnovu analize mišljenja, Crta je zaključila da, iako se predlažu i neke dobre mere, država ponovo propušta priliku da prepozna suštinske probleme i radi na rešenjima koja bi doprinela unapređivanju kvaliteta izbornog procesa.
Vlada Srbije saopštila je da su članovi Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i s Kancelarijom OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIR) održali juče drugu sednicu, prenosi N1.
Na sednici te grupe koja radi na „koordinaciji i praćenju sprovođenja primena preporuka za unapređenje izbornog procesa“, bili su i predstavnici nevladinog sektora koji se bave izbornim procesom.
Na sastanku je razmatran nacrt izveštaja o merama koje treba preduzeti radi unapređenja izbornog procesa u Srbiji.
Razmatrana su i pitanja izborne administracije i uređenja biračkog spiska, pitanje rada medija u vreme predizborne kampanje i pitanja finansiranja izborne kampanje i zloupotreba javnih resursa.
Članovi Radne grupe su „upoznati s predlozima i preporukama koje se odnose na sve segmente izbornog procesa, na osnovu kojih će se preduzimati dalji koraci koji će doprineti unapređenju izbornog procesa“, saopštila je Vlada.
Kako su naveli iz Crte, mišljenjem su u potpunosti zanemareni zloupotreba javnih resursa i javne funkcije, problemi u finansiranju kampanje pritisci na birače, kao i neravnopravna medijska zastupljenost izbornih aktera koje su i ODIHR i domaći posmatrači označili kao najproblematičnije i prioritetne oblasti za rešavanje nakon izbora 2020.
“Umesto da se pristupi ponovnoj analizi i prepoznavanju problema kada se radi o zloupotrebi javnih resursa, finansiranju kampanje i pritiscima na birače, Radna grupa navodi samo zakonske izmene usvojene 2019. godine i ne ostavlja prostor za dalja unapređenja”, istaknuto je u saopštenju ove organizacije.
Kada se radi o medijima, Crta je navela da mišljenje sadrži mere koje neće suštinski rešiti problem medijske neravnopravnosti, već da mogu izazvati dodatne nejasnoće u postupanju i tumačenju nadležnosti između Regulatornog tela za elektronske medije i Nadzornog odbora Skupštine Srbije.
Gavrilović: Tri elementa ponovo ostala sporna
Prema rečima Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji je učestvovao na sednici, kada se pogleda sve ono što je napisano, očito da postoje tri elementa koja su ostala sporna.
“To su, položaj predsednika Srbije u parlamentarnim i lokalnim izborima. Da li on može da pozajmljuje svoj eime i tako u stvari bude marketinški akter izbora”, naveo je Gavrilović, prenos N1.
Druga sporna stvar, kako je Gavrilović istakao je položaj i status Regulatornog tela za elektronske medije (REM), pogotovo oko monitoringa, koji je kako je ocenio, postaje ozbiljna tema.
„Ko se i kako monitoriše? Zašto npr. neke regionalne televizije čiji su vlasnici partijski funkcioneri SNS-a prosto nisu deo uzorka“, rekao je Gavrilović, dodajući da je treća dimenzija pritisak na biračie, gde postoji ozbiljna potreba da se unapredi Zakon o zaštiti uzbunjivača kako bi se ljudi koji su predmet pritiska to prijavili nadležnim organima.