Forum civilnog društva i istraživačkih centara (CSF), kao deo Berlinskog procesa, zakazan je za 14. i 15. oktobar u Tirani. Forum je strukturisan oko sedam tematskih radnih grupa, od kojih svaku vode organizacije civilnog društva iz regiona. Ove radne grupe su aktivno angažovane u sveobuhvatnom procesu konsultacija, uključujući civilno društvo i regionalne stručnjake, kako bi zajedno formulisale preporuke za politike.
Tematska radna grupa posvećena pitanju mobilnosti i migracija jedna je od sedam radnih grupa Foruma civilnog društva 2023. godine u tirani. Kako se navodi u saopštenju CSF-a, grupa će razgovarati o rešenjima kako region može da zadrži svoj ljudski kapital kroz podršku svojoj konkurentnosti, unapređenju inovacionog potencijala i transfera znanja.
Blerjana Bino, izvršna direktorka za nauku i inovacija za razvoj (SCiDEV), koja predvodi radnu grupu, kaže za European Western Balkans da su ključni trenutni napori promovisanje mobilnosti u obrazovanju i istraživanju između regiona i EU. Kako naglašava, iako se čine koraci ka unapređenju kolaborativnog istraživanja i inovacija, ima dovoljno prostora zaa poboljšanje i dalju integraciju.
“Zapaženi koraci uključuju potpisivanje sporazuma o priznavanju visokog obrazovanja i profesionalnih kvalifikacija u određenim oblastima širom zemalja. Štaviše, iako je učešće istraživača Zapadnog Balkana u programima EU u porastu, ono je i dalje skromno i selektivno. Primećeno je nisko učešće u programima kao što su je akcija EU Marija Sklodovska Kiri, a samo nekolicini su dodeljeni granotiv Evropskog istraživačkog saveta”, navodi Bino.
Međutim, ona dodaje da učešće u programu Evropske saradnje u nauci i tehnilogiji i evropskim inovacijama jeste zabeležilo pozitivan rast, što pokazuje progresivnu, iako sporu integraciju u zajedničke naučne i inovativne poduhvate.
Prema njenim rečima, politički dokument radne grupe naglašava nekoliko ključnih barijera koje ometaju istraživanje i inovacije zasnovane na mobilnošću na Zapadnom Balkanu. Nisko finansiranje i mali kapaciteti za nauku, istraživanje i inovacije, složena zakonska regulativa, nedovoljna komunikacija i nedoslenost u sprovođenju mera su neki od njih.
“Evidentan je značajan nedostatak u finansiranju i političkoj podršci, sa zapanjujuće niskim budžetskim izdvajanjima za istraživanje i razvoj, koji osciliraju između 0,25% u Albaniji i 0,9% u Srbiji, što negativno utiče na konkurentnost i integraciju istraživačkih institucija Zapadnog Balkana u evropskim razmerama”, navodi naša sagovornica.
Jedna od preporuka radne grupe je i da se vlade u regionu obavežu na povećanje procenta ulaganja u istraživanje i inovacije do 2% BDP-a do 2030. godine.
Radna grupa takođe preporučuje sveobuhvatan okvirni sporazuma o mobilnosti unutar regiona, namenske i prilagođenje šeme finansiranja za istraživanje i inovacije, kao i transfer znanja zasnovanog na mobilnosti i naučnoj saradnji između Zapadnog Balkana i EU.
Evropske institucije i regionalne vlade pozivaju se u preporukama organizacija civilnog društva i da podrže i sufinansiraju osnivanje Fonda za istraživanje na Zapadnom Balkanu i pozabave se trenutnim nedostacima proširivanja učešća u programu Horizont Evrope, kako bi se izjednačili kapaciteti za nauku, istraživanje i inovacije regiona.