Forum civilnog društva i istraživačkih centara (CSF), kao deo Berlinskog procesa, zakazan je za 14. i 15. oktobar u Tirani. Forum je strukturisan oko sedam tematskih radnih grupa, od kojih svaku vode organizacije civilnog društva iz regiona. Ove radne grupe su aktivno angažovane u sveobuhvatnom procesu konsultacija, uključujući civilno društvo i regionalne stručnjake, kako bi zajedno formulisale preporuke za politike.
Kako je saopšteno iz Foruma civilnog društva, Tematska radna grupa za bezbednost i geopolitiku će svoju raspravu voditi oko saradnje bezbednosnih institucija sa Zapadnog Balkana. Ova radna grupa će ispitati efikasnost i uticaj postojećih mehanizama, kao i način na koji se bezbednosna saradnja može dalje unaprediti s obzirom na savremene bezbednosne izazove.
„Postoje značajni politički i neki institucionalni izazovi koji potkopavaju regionalnu bezbednosnu saradnju na Zapadnom Balkanu, što je vitalno pitanje za demokratskiji i stabilniji region. Region ne može da se suprotstavi zlonamernom stranom uticaju, korozivnom kapitalu i da se nosi sa sajber pretnjama bez saradnje bezbednosnih institucija u regionu, a da bismo to postigli potrebna nam je veća politička volja, administrativni kapaciteti i mere za izgradnju poverenja“, kaže Ramadan Iljazi, vodeći istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije i jedan od koordinatora radne grupe, za European Western Balkans.
Među preporukama koje je radna grupa već formulisala jeste da se politički lideri zemalja Zapadnog Balkana posvete menjanju svog tona i jezika kada komuniciraju međusobno i govore o drugim zemljama i građanima Zapadnog Balkana, kao i manjinama i drugim etničkim grupama u sopstvenoj zemlji.
„Prema tome, promena u političkom diskursu na Zapadnom Balkanu treba da daje prioritet pomirenju, empatiji i saradnji. Upotreba zapaljivog jezika od strane lidera regiona je fundamentalni faktor koji održava politički ekstremizam i etno-političku radikalizaciju na Zapadnom Balkanu“, zaključila je radna grupa.
Takođe, tokom 2024. godine, nacionalne vlade na Zapadnom Balkanu treba da se fokusiraju na uspostavljanje mehanizma skrininga za strane direktne investicije, ili barem da se dogovore o regionalno prihvaćenim standardima za skrining investicija.
„Ovo je važno za održavanje otpornosti na korozivni kapital, povezan sa izloženošću korupciji u vezi sa domaćim i stranim investicijama“, navodi se u preporuci.
Pored toga, imajući u vidu geopolitičku situaciju koja se razvija, uključujući događaje u Avganistanu, rusku invaziju na Ukrajinu, kao i nedavne masovne pucnjave na Zapadnom Balkanu, zemlje u regionu treba da revidiraju nacionalno zakonodavstvo o kontroli naoružanja kako bi se uskladile sa pravnim okvirom EU, što bi trebalo da bude završeno do 2026.
Radna grupa preporučuje da bi tokom 2024. godine sve zemlje Zapadnog Balkana trebalo da zaključe sporazume o saradnji sa Evropskim javnim tužilaštvom.
„Ovo bi doprinelo jačanju vladavine prava na Zapadnom Balkanu, kao i jačanju demokratske otpornosti“, ističe se u ovoj preporuci.
Kada je reč o preporukama Evropskoj uniji, one uključuju uspostavljanje finansijskog instrumenta isključivo posvećenog podršci projektima pomirenja na Zapadnom Balkanu, kao i pozivanje Zapadnog Balkana da se pridruži Mehanizmu EU za izveštavanje o vladavini prava, kao i Uredbi EU o uslovljenosti vladavine prava.
Poslednja preporuka „bi omogućila zapadnobalkanskoj šestorci, slično kao sadašnjih 27 država članica EU, da se podvrgne procenama zasnovanim na istom skupu merila u četiri kritične oblasti koje se odnose na vladavinu prava: pravosudni sistem, mere za borbu protiv korupcije, medijski pluralizam i sloboda, i drugi institucionalni aspekti povezani sa proverama i ravnotežama”.
Ove preporuke proizilaze iz konsultacija sa stručnjacima za bezbednost u svim zemljama Zapadnog Balkana u okviru tematske radne grupe za bezbednost i geopolitiku.