Forum civilnog društva i istraživačkih centara (CSF), kao deo Berlinskog procesa, održava se 14. i 15. oktobra u Tirani. Forum je strukturisan oko sedam tematskih radnih grupa, od kojih svaku vode organizacije civilnog društva iz regiona. Ove radne grupe su se aktivno angažovale u sveobuhvatnom procesu konsultacija, uključujući civilno društvo i regionalne stručnjake, kako bi zajedno formulisale preporuke za javne politike.
Jedna od sedam tematskih radnih grupa na ovogodišnjem Forumu civilnog društva Zapadnog Balkana (CSF), koji počinje danas, bavi se politikom proširenja. Prema saopštenju CSF-a, ova grupa nastoji da razume ključne faktore koji trenutno oblikuju proces proširenja, uticaj koji bi oni mogli da imaju u ubrzavanju ili blokiranju procesa i ključne mere koje treba preduzeti da se proširenje podrži na kratkoročni, srednjoročni i dugoročni period.
Joanis Armakolas, viši naučni saradnik u Helenskoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP), vodećoj organizaciji ove grupe, kaže da, iako je 2030. kao ciljni datum u poslednje vreme dobila na pažnji, mnoge zemlje članice EU su i dalje “nesklone datumima” kada je u pitanju proširenje.
“Očekujem da će biti otpora bilo kakvim vremenskim obavezama. Ipak, važno je razumeti šta bi mogla biti dobra upotreba ciljanog datuma. To ne može i ne treba da bude „obaveza“ EU. Ali to bi bilo važno kao snažna politička poruka i ozbiljan signal Zapadnom Balkanu da je EU ovoga puta ozbiljna u pogledu integracije regiona“, kaže Armakolas za European Western Balkans.
On ističe da ne samo da su reforme na Zapadnom Balkanu osujećene, već i da sama EU nije uspela da nagradi reforme prethodnih godina, na primer u Severnoj Makedoniji, dok istovremeno nije uspela da kazni nazadovanje u demokratiji i reformama na Zapadnom Balkanu.
“Da bi reforme na Zapadnom Balkanu bile revitalizovane, EU treba da pošalje signal da je naučila lekciju iz prošlih neuspeha i da je sada ozbiljna u vezi sa integracijom Zapadnog Balkana”, naglašava Armakolas.
Što se tiče pitanja da li je konkretan datum 2030. dostižan cilj i za Zapadni Balkan i za EU, ocenjuje da će to biti težak, ali ne i nemoguć zadatak.
“Obe strane će morati da unaprede svoju “igru”. EU će morati da ubrza diskusije i odluke o nekim neophodnim unutrašnjim institucionalnim reformama, kao i da se uhvati u koštac sa glavnom preprekom, a to su posledice po budžet. A što se Zapadnog Balkana tiče, rekao bih da su kandidati bez ozbiljnih statusnih i bilateralnih sporova, odnosno Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, bolje sposobni da izvrše iskorak u reformama kako bi bili spremni za pristupanje do kraja decenije”, kaže Armakolas.
On, međutim, zaključuje da će za to biti potreban potpuno drugačiji način razmišljanja i odlučni i kolektivni napori elita i političkih snaga u ovim zemljama, što je u ovom trenutku sve, samo ne zagarantovano.
Među preporukama za donosioce odluka, Tematska radna grupa je pozvala Savet EU da istraži mogućnost glasanja kvalifikovanom većinom o odlukama u vezi sa prelaznim fazama u procesu proširenja EU. Savet bi trebalo da objavi početak ubrzanog procesa pristupanja za sve zemlje kandidate, koji bi garantovao članstvo samo onim zemljama koje ispunjavaju neophodne kriterijume.
Evropska komisija, prema Tematskoj radnoj grupi, treba da pripremi pojedinačne akcione planove za pristupanje u koordinaciji sa zemljama kandidatima, po uzoru na proces pristupanja Hrvatske i Severne Makedonije 2000-ih. Akcioni planovi treba da uključuju prioritete pojedinačnih zemalja u određenom vremenskom okviru.
Radna grupa je takođe preporučila da Savet treba da omogući Komisiji da koristi postojeće mehanizme za trenutno prijavljivanje i pokretanje sankcija za kršenje ili nazadovanje u oblasti vladavine prava.P