Da li će doći do pomirenja ili ćemo biti svedoci još većih podela?

Mlade generacije za novi B, lkan 2030: Ka alternativnim horizontima; FOTO: EWB

BEOGRAD – Panel diskusija u okviru inicijative „Mlade generacije za novi Balkan 2030: Ka alternativnim horizontima“ u organizaciji Međunarodnog instituta za mir (IPP), austrijskog instituta za međunarodne odnose, Rener instituta i portala European Western Balkans održana je danas u Beogradu.

Događaj je otvorio Hanes Svoboda, predsednik Međunarodnog instituta za mir, koji je rekao da se često ne čuje glas mladih, dodajući je sa tim ciljem pokrenut projekat kako bi se saznala očekivanja i interesi mladih ljudi na Balkanu od Evropske unije.

Moderator panela Vedran Džihić iz Instituta za međunarodne odnose moderator panela rekao je da jedno od pitanja koje se večeras postavlja jeste da li je evropska perspektiva stvarno na horizontu.

„Pre nego što odgovorimo na pitanje na koji način zadržati mlade potrebno je da odgovorimo na pitanje zašto oni odlaze“, rekla je jedna od panelista Stefani Spirovski. „Moramo ih naučiti kako da prepoznaju akt korupcije, s obzirom na to da je to jedan od problema sa kojima se suočavamao“, istakla je Spirovski.

Kako je istakla, velika je nezaposlenost među mladima, te je potrebno pronaći način kako ih uključiti u sistem. Tu se pre svega misli na podržavanje inovativnih ideja.

„Ako podržavamo dovoljno mlade, ako im damo platformu i pružimo im podršku u onome što rade i žele značajno ćemo uticati na smanjenje njihovog odlaska“, rekla je Spirovski i dodala je da je prvi korak u tome na lokalu.

Etnička podeljenost i dalje je prisutna u Makedoniji te je važno promeniti narativ, širiti dobre vrednosti kako bi se pozitivno uticalo na pomenuti problem, zaključila je Stefani.

Adi Ćerimagić osvrnuo se nekoliko decenija unazad. „Devedesetih godina prošlog veka bili smo na periferiji u ekonomskom smislu Evrope, od tada smo prošli dug put“, rekao je Ćerimagić. Kako je istakao spremnost Evropske unije da podrži države Zapadnog Balkana nije oslabila ali ona ne razume u potpunosti jaz koji države moraju premostiti.

„Spremnost da pristupimo Evropskoj uniji je tu, ali i dalje se mora premostiti jaz između nas koji je prisutan i u obrazovanju. Mi moramo da smislimo kako da popravimo naše obrazovanje i na koji način da transformišemo društvo. Evropska unija nema odgovore na to pitanje, mi smo ti koji moramo pronaći način kako da to ostvarimo“, zaključio je Adi.

Đorđe Bojović rekao je da je ono što nam je potrebno da sanjamo o „pozitivnoj utopiji“. Beogradu i Prištini je potreban nov i svež početak. Novi sporazum koji će imati tri stuba: mirovni dogovor, međusobno priznanje i uključenost. Narativ je ono što mora da se promeni u cilju postizanja normalizacije odnosa.

„Jedini cilj procesa normalizacije jeste da pomogne Kosovu i Srbiji da nastave svojim putem ka članstvu u EU“, rekao je Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans.

„Narativ se nije promenio ukoliko ga uporedimo sa narativom koji je bio aktuelan 2000tih. Trenutni narativ država Zapadnog Balkana sličan je supersilama iz Orvelove 1984, gde je naša strana dobra, a njihova loša“, istakao je Burazer.

Osvrćući se na dijalog Beograda i Prištine, rekao je da obe strane posmataju dijalog kao meč, utakmicu. Normalizacija i pomirenje dva su različita termina na ovim prostorima.

„Da li vreme radi u korist pomirenja? Da li će doći do harmonije ili ćemo biti svedoci još većih podela? Kako ćemo promeniti mišljenje hiljade i hiljade mladih koji odrastaju u ovakvom sistemu? – pitanja su koja se nameću. Sistem obrazovanja će se promeniti. Ono što je potrebno jeste da svi studenti imaju podjednak pristup informacijama“, istakao je on.

Možda je jedno od rešenja uspostaviti liberalne demokratije u državama Zapadnog Balkana. Možda je to važnije od samog pomirenja. Jedino demokratije to mogu postići“, zaključio je Burazer.