“Preduzete su sve neophodne mere kako bismo u što kraćem roku ostvarili brži i efikasniji platni promet sa Evropskom unijom i regionom”, poručuju iz Narodne banke Srbije za EWB, odgovarajući na pitanje šta se čini da naša država što pre pristupi Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA). U pitanju je inicijativa Evropske unije uspostavljena u cilju što jednostavnijih, bržih i jeftinijih bankovnih transfera novca.
Ova tema ponovo je došla u fokus javnosti kada je Gert Jan Kopman, generalni direktor Direktorata Evropske komisije za susedstvo i proširenje u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta ove nedelje izrazio očekivanje da će Crna Gora, kao prva država sa Zapadnog Balkana, postati članica SEPA područja 1. januara 2025.
Kako tvrdi Kopman, Albanija i Severna Makedonija mogle bi da se ubrzo pridruže Crnoj Gori, “dok su Srbija i Kosovo takođe veoma zainteresovani za članstvo, a, nadajmo se, neće proći ni mnogo vremena pre nego što Bosna i Hercegovina postane deo SEPA”.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno, nakon susreta sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, da “bez obzira na našu krivicu i tehnička kašnjenja u pojedinim aspektima, poput SEPA-e”, ostaje pri uverenju da smo “uspeli da uskočimo u taj voz” i da će Srbija od 1. januara biti deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima. Potvrde ovog roka nema, ali Narodna banka Srbije kaže za naš portal da se uskoro očekuje zvančna povratna informacija iz Evropske komisije na Nacrt aplikacije za priključenje Republike Srbije SEPA.
Šta je SEPA i kakve su njene koristi za građane i privredu?
Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) predstavlja panevropsku inicijativu, pokrenutu 2008, kojom se pojednostavljuju, ubrzavaju i harmonizuju elektronska plaćanja, uz što je veće moguće smanjenje troškova. Navedena inicijativa prevashodno je bila osmišljena za tržište Evropske unije, ali u regionu SEPA se sada nalazi ukupno 36 država, ne samo sve zemlje članice EU.
Okosnicu SEPA čini skup pravila i standarda za izvršavanje bezgotovinskih plaćanja. Da bi se neka od država priključila SEPA, mora da se u pravnom i tehničkom smislu uskladi sa propisima Evropske unije u oblasti platnih sistema, a veoma važnu ulogu u takvom procesu imaju i nacionalne banke, koje u ime država, podnose prijavu za pristupanje država SEPA.
Kako iz Narodne banke Srbije kažu za European Western Balkans, prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU.
“Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana sa platnom infrastrukturom Evropske unije doprineće smanjenju tih troškova”, navode u Narodnoj banci Srbije.
Kako dodaju iz NBS, postoji procena da ukoliko se poveća digitalizacija plaćanja, odnosno plaćanja se digitalizuju za 10 odsto na nivou regiona, to će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta.
“SEPA i prateće aktivnosti bi takođe trebalo da dovedu do snižavanja troškova doznaka i prema oceni Svetske banke ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko tri odsto, to će dovesti do ušteda od pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana.
Dodatno, Andrija Jovović, direktor Sektora za platni promet Centralne banke Crne Gore, ističe za European Western Balkans da će SEPA članstvo “doneti i povećanu inkluziju u elektronskim plaćanjima, sa značajnim pozitivnim efektima, budući da oko 20 odsto više odraslog stanovništva u EU koristi digitalna plaćanja u odnosu na stanovnike zemalja Zapadnog Balkana – 99 odsto u EU nasuprot 76 odsto u zemljama ZB”.
Evropska komisija: Države koje žele da se pridruže SEPA moraju da se usklade sa pravilima EU
Objašnjavajući pravila o pristupanju zemalja Jedinstvenom području plaćanja u evrima, u Evropskoj komisiji za European Western Balkans navode da odluku u članstvu donosi Izvršni odbor Evropskog saveta za plaćanja (EPC), “koji je međunarodna, neprofitna organizacija”.
“Države koje se prijave za priključenje moraju da pokažu da ispunjavaju kriterijume koje je postavio EPC, uključujući usklađivanje sa odgovarajućim pravnim tekovinama EU, na primer, u oblasti plaćanja, bankarstva i borbe protiv pranja novca. Evropski savet za plaćanja procenjuje zvaničnu prijavu jedne države. U okviru tog procesa, EPC traži i saglasnost Evropske komisije pre nego što donese odluku da li država može da se priključi shemama SEPA”, preciziraju u EK.
Povodom ambicija Srbije i ostalih na Zapadnom Balkanu da se u što skorije vreme priključe SEPA, u Evropskoj komisiji za naš portal naglašavaju da “ne mogu da komentarišu kada će takve odluke biti donete”, ali da mogu da potvrde da “zainteresovane treće države” sprovode aktivnosti u tom kontekstu.
Narodna banka Srbije: Uskoro očekujemo zvaničnu povratnu informaciju Evropske komisije na nacrt aplikacije
U Narodnoj banci Srbije za EWB pojašnjavaju da je “Nacrt aplikacije za priključivanje Republike Srbije SEPA području upućen na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu”. Kako se ističe u odgovoru na naša pitanja na navedenu temu, “Narodna banka Srbije u prethodnom periodu preduzela čitav niz aktivnosti i mera usmerenih na razvoj i unapređenje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom”.
“Proces unapređenje tržišta platnih usluga u Republici Srbiji započet je još 2014, donošenjem modernog zakonskog okvira za pružanje platnih usluga – Zakona o platnim uslugama, a njegovim izmenama 2018, kao i izmenama i dopunama iz jula ove godine postigli smo potpunu usklađenost sa propisima Evropske unije u oblasti platnih usluga. Republika Srbija uskladila je i svoje propise u oblasti bankarstva, kao i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma sa relevantnim EU direktivama, propisima i međunarodnim standardima i preporukama. O ovome svedoči i to što je nakon prošlogodišnjeg decembarskog zasedanja Komiteta eksperata Saveta Evrope za procenu mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (Manival), Srbija dobila priznanje o usklađenosti naših propisa i prakse sa svih 40 međunarodnih preporuka, što je u tom trenutku ostvarilo još samo desetak drugih jurisdikcija u svetu”, navode u NBS.
Narodna banka Srbije dodaje da je “sve ovo doprinelo tome da Nacrt aplikacije za priključenje Republike Srbije SEPA području, koji smo uputili na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu, od strane kolega iz Svetske banke koje su imale uvid u sve do sada poslate nacrte aplikacija ekonomija Zapadnog Balkana bude ocenjen kao najdetaljniji i najkompletniji”.
“Imajući u vidu pomenutu ocenu kolega iz Svetske banke da je naš nacrt aplikacije najkompletniji, očekujemo da ćemo uskoro dobiti i zvaničnu povratnu informaciju od Evropske komisije”, zaključuju u Narodnoj banci Srbije.
Jovović: Očekujemo pozitivnu odluku o aplikaciji Crne Gore za pridruživanje SEPA
Govoreći na iste teme, Andrija Jovović, direktor Sektora za platni promet Centralne banke Crne Gore, navodi za European Western Balkans, da je Centralna banka Crne Gore u ime države 1. jula 2024. Evropskom savetu za plaćanja podnela zvaničnu aplikaciju za pridruživanje Crne Gore Jedinstvenom području za plaćanje u eurima.
Kako napominje Jovović, “podnošenju formalnog zahteva, kao rezultat bliske saradnje i sinergetskog delovanja Centralne banke Crne Gore i drugih regulatora sa Vladom i Skupštinom Crne Gore, prethodila su značajna postignuća u usaglašavanju regulative sa pravnom tekovinom Evropske unije, te u donošenju i efikasnoj primeni zakona iz oblasti platnih usluga, poslovanja kreditnih institucija, sprečavanja pranja novca, slobodnog kretanja kapitala i zaštite podataka o ličnosti”.
U iščekivanju pozitivne odluke EPC-a, Centralna banka Crne Gore sprovodi niz aktivnosti kako bi se osigurala puna operativnost unutar SEPA platnih shema, a plan je da se u skorije vreme formira i nacionalno telo koje će pomoći integraciju SEPA projekta na širem nivou, kaže Jovović.
Jovović ističe da nedavna izjava Gerta Jana Kopmana, “kojom su prepoznati napori Crne Gore da se pridruži SEPA području i kao prva članica sa Zapadnog Balkana već od 1. januara 2025, dodatno ohrabruje i motiviše da se na nivou države Crne Gore i bankarskog sistema ulože svi napori kako bi naše institucije i banke spremno dočekale odluku EPC-a o proširenju SEPA i na Crnu Goru”.
“Članstvo Crne Gore u sistemu SEPA doneće brojne pogodnosti za crnogorske građane i privredu, uključujući niže troškove transakcija, brže izvršenje plaćanja i pojednostavljene prekogranične transakcije unutar evropskog tržišta… Crnogorska preduzeća će imati bolji pristup evropskom tržištu, što će im omogućiti širenje poslovanja, veću konkurentnost i inovacije. Članstvo u SEPA će pozitivno uticati na sektore poput turizma i trgovine, kao i na privlačenje stranih investicija”, ukazuje Jovović.
Narodna banka Severne Makedonije: Zvanični zahtev podnet u julu
I u Narodnoj banci Severne Makedonije potvrđuju za EWB da su “kao regulatorno i nadzorno telo za pružaoce platnih usluga u zemlji”, podneli zvanični zahtev za pridruživanje države SEPA u julu 2024.
SEPA donosi mnoge prednosti građanima, ekonomiji i pružaocima platnih usluga. Građani će moći da primaju i šalju novac u evrima u SEPA zemljama na jeftiniji, brži i lakši način. Za njih pristup takođe znači niže naknade, kao i poboljšano upravljanje novčanim tokovima, s obzirom na to da se SEPA transferi obično obrađuju u roku od jednog radnog dana, a nakon uplata prenos sredstava će se vršiti za najviše 10 sekundi u bilo koje vreme tokom dana, odnosno sati, ali i van radnog vremena, kao i vikendom i praznicima”, objašnjavaju u Narodnoj banci Severne Makedonije.
Kako dodaju iz Narodne banke Severne Makedonije, ”nakon pristupanja SEPA-i, domaći pružaoci platnih usluga imaće priliku da učestvuju u platnim sistemima u SEPA zoni, što će obezbediti direktne odnose sa mnogim inostranim pružaocima platnih usluga i smanjiti njihove troškove povezane sa bankarstvom iz drugih država, čime će se omogući brže i jeftinije plaćanje u evrima za građane i kompanije u našoj državi”.
Centralna banka Bosne i Hercegovine: Trenutno stanje zakonodavstva u BiH ne ispunjava uslove SEPA
U Centralnoj banci Bosne i Hercegovine za European Western Balkans kažu da trenutno stanje zakonodavstva u toj državi ne ispunjava uslove potrebne da bi se pristupilo SEPI, zbog čega još nije podneta aplikacija za Jedinstvo područje plaćanja u evrima.
“Kao što je poznato, Evropski savet za plaćanja je uspostavio jasne i transparentne kriterijume pristupanja SEPA području, te shodno ispunjavanju istih stiču se uslovi za pridruživanje. Trenutno stanje legislative u Bosni i Hercegovini ne zadovoljava uslove SEPA, te je aktivan proces koji podrazumeva transpoziciju potrebne legislative. Centralna banka Bosne i Hercegovine koordinira mehanizmom za SEPA priključenje i zajedno sa relevantnim institucijama u Bosni i Hercegovini, uz podršku naših dugogodišnjih partnera USAID-a i Svetske banke, aktivno radi na pripremnim aktivnostima kako sa legislativne, tako i sa infrastrukturne strane. Tačan datum apliciranja Bosne i Hercegovine bi trebalo da bude poznat u periodu koji sledi”, objašnjavaju u Centralnoj banci BiH.
Centralna banka Bosne i Hercegovine napominje da je “svesna” značaja ulaska u SEPA područje, kao i da to podrazumeva harmonizaciju s EU regulativom.
“Takođe, ulazak u SEPA može značajno uticati na povećanje digitalnih plaćanja i smanjenje upotrebe neformalnih kanala plaćanja, čime se doprinosi ekonomskom razvoju i bližoj integraciji s evropskim tržištem”, zaključuju u Centralnoj banci BiH.