fbpx
European Western Balkans
Analize

Da li će sutrašnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji biti “ublažen”?

Premijerka Brnabić sa komesarom Varheljijem i državnom sekretarkom Zakarijas; Foto: Twitter / OliverVarhelyi

Evropska komisija predstaviće sutra godišnji izveštaj o Srbiji u kome će se oceniti da li je od oktobra prošle godine došlo do napretka u reformama. Međutim, u poslednjih nekoliko nedelja postavilo se pitanje da li će te ocene biti blaže nego što bi trebalo.

Kako je početkom ovog meseca pisao briselski Politiko, prema rečima njihovih izvora iz Evropske komisije, kabinet komesara za proširenje Olivera Varheljija je pokušao da ublaži negativne ocene vladavine prava u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije, uprkos tome što se Srbija loše kotira prema indeksima različitih međunarodnih izveštaja.

Politiko je tada naveo da, ukoliko ocene Evropske komisije o stanju u Srbiji budu ublažene, to ne bi bio prvi put da kabinet komesara pokušava da zaobiđe stručno mišljenje o Srbiji.

U junu ove godine, generalni direktorat Evropske komisije za susedstvo i proširenje, koji predvodi Varhelji, takođe je imao kritike na kritički nacrt izvešaja Evropskog revizorskog suda o Srbiji. Direktorat je u komentarima, kako je preneo bečki Standard, doveo u pitanje izbor određenih stručnjaka koji su ocenjivali stanje u Srbiji i predložio brisanje nekih kritičkih komentara.

Početkom oktobra, Dirk Lorenc, šef političkog sektora Delegacije Evropske unije u Srbiji, koja aktivno učestvuje u kreiranju izveštaja Evropske komisije, izjavio je na konferenciji u organizaciji Centra savremene politike da je Srbija pokazala posvećenost u pogledu reformi.

“Verujemo da je Srbija pokazala posvećenost u pogledu brojnih oblasti u poslednjih nekoliko meseci, uključujući nacrt ustavnih amandamana sa ciljem povećanja nezavisnosti sudstva i adresiranjem preporuka GREKO-a za sprečavanja korupcije. Ono što je podjednako važno jeste da se ovi napori zadrže i da daju konkretne rezultate”, rekao je Lorenc tom prilikom.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak, kaže za EWB da očekuje da će Izveštaj Evropske komisije predstaviti stanje u Srbiji u što je moguće pozitivnijem svetlu.

“Poslednje izjave iz Komisije o velikom napretku Srbije od 2020. godine govore u tom pravcu. Komisija će tražiti sve pomake kako bi potkrepila zaključak da EU treba da otvori makar jedan klaster sa Srbijom u decembru. Zbog toga će se izveštaj pisati do poslednjeg dana pred objavljivanje, budući da i Komisija zna da sve države članice ne dele sa njom takvo stanovište”, naglasio je Međak.

Prema njegovim rečima izbori 2022. godine će tek pokazati da li je nešto učinjeno u pravom smeru, kada je bar sloboda izbora u pitanju ili je sve ostalo na papiru i u Izveštaju Evropske komisije.

Jovana Spremo, koordinatorka Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 i savetnica Odbora pravnika za ljudska prava (YUCOM) za evropske integracije, za EWB ocenjuje da će se Evropska komisija zadovoljiti i najmanjim reformskim koracima koje je Srbije preduzela tokom ovog izveštajnog perioda.

“To smo mogli da vidimo i u prethodnim izveštajima gde se tražila makar jedan dobra stvar kako bi se predstavilo da nekakav napredak postoji, u moru svega onoga u čemu ne napredujemo”, izjavila je Spremo.

Da li je urađeno dovoljno?

Vladimir Međak kaže da Srbija jeste uradila nekoliko stvari u prethodnom periodu, ali da se pre može reći da se radi o “hvatanju priključaka” za zaostaim obavezama.

“Srbija jeste uradila nekoliko stvari od 2020. godine, pre svega sa usvajanjem četiri pregovaračke pozicije i ispunjavanjem merila za otvaranje nekoliko poglavlja. Problem je što je to zapravo ispunjavanje obaveza koje se provlače još od 2015, 2016, a neke čak i od 2009. godine. Tako da tu možemo pre svega reći da se radi o “hvatanju priključaka” za zaostalim obavezama”, izjavio je Međak.

On ipak navodi da suštinskog napretka nema u onim ključnim oblastima, kao i da će to države članice uzimati u obzir prilikom odluke o daljem napretku procesa pristupanja.

“Na lestvicama ključnih svetskih kuća koje prate stanje demokratije u Srbiji u svetu poput Fridom hausa, Reportera bez granica, Transparensija, Srbija je u najboljem slučaju ove godine zabeležila zaustavljanje daljeg pada koji traje već godinama. Napretka tu nema pogotovo kada se uporedi sa stanjem iz 2014. godine kada smo otvorili pregovore. Države članice će sve to uzimati u obzir prilikom svoje ocene da li je ostvaren napredak dovoljan da Srbija napreduje u procesu pristupanja EU”, navodi Međak.

Jovana Spremo kaže za EWB da će Evropska komisija sigurno zabeležiti kao pozitivno neke od promena pravnog okvira na koje se dugo čekalo, kao što su naprimer promene Ustava u delu koje se odnosi na nezavisno pravosuđe.

Spremo takođe ističe je od aprila meseca do sada bilo pregršt javnih rasprava te da je kod eksperata i stručnog dela civilnog društva došlo do prezasićenja, budući da su morali da se istovremeno prate različiti proces.

“Suštinski je dobro što ti procesi postoje. Ali (problem je) organizovanje paralelnih procesa za važne stvari i važne zakone – Zakon o informacija od javnog značaja, zakon o unutrašnjim poslovima, zakon o parničnom postupku, sad izmene krivičnog zakonika, zakon o buci koji direktno narušava zakon o slobodi okupljanja… Dakle, konstantno neki niz procesa koji se sad očigledno rade sve u cilju otvaranja novih klastera jer bez napretka u prvom klasteru (“Osnove”) nema šanse da oni otvore treći (“Konkurencija i inkluzivni rast”) ili četvrti (“Zelena agenda i održivo povezivanje”) klaster koji je cilj sad nakon što dobiju pozitivniji izveštaj EK”, izjavila je Spremo.

Ona je ocenila da je Vlada u Srbiji svesna toga da će Komisija u svom izveštaju gledati ispunjenost aktivnosti koje su zabeležene u Akcionom planu za Poglavlje 23, koji se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.

“Nema sumnje da su neke od stavki iz Akcionog plana ispunjene. Ali u nekim slučajevima imali smo pravilne procese, posebno u onim na koje budne motri Evropska komisija, kao što su ustavne promene, dok su se za neke stvari ispoštovala prva dva koraka a ostatak zanemario”, rekla je Spremo, navodeći primer javne rasprave o Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina, gde zainteresovanim učesnicima nije posmat izveštaj o prihvaćenosti komentara sa javne raspreve, niti je objavljena finalna verzija koja je usvojena.

Odluku o otvaranju klastera u pregovoru sa Srbijom doneće države članice EU, a prva naredna prilika za tu odluku je u decembru.

Povezani članci

Hoće li Srbija prihvatiti novu metodologiju i koja je uloga civilnog društva u tome?

Nikola Burazer

Šta nam Brisel poručuje otvaranjem samo jednog poglavlja?

Aleksandar Ivković

Transportna zajednica za trajno zelene koridore na Zapadnom Balkanu

Nikola Cuckić