Da li je 92% za predsednika Islanda isto što i 60% za SNS?

Rejkjavik; Foto: Wikimedia Commons

Predsednik Islanda, nestranačka ličnost Gvidni Jouhaneson reizabran je 27. juna sa 92% posto glasova, a funkcioneri Srpske napredne stranke, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, već nekoliko puta naveli su ovaj primer kao dokaz da je i njihovih 60% osvojenih glasova nedelju dana ranije normalna pojava u demokratskim zemljama.

Ono što, međutim, nije objašnjeno javnosti jeste da se na islandskim predsedničkim izborima, koji se održavaju svake četiri godine, po tradiciji niko ne kandiduje protiv predsednika koji se odluči za novi mandat. U retkim slučajevima kada se to događalo, kao na ovogodišnjim izborima, izazivač je po pravilu dobijao manje od 10% glasova.

Jedini takmičarski izbori za predsednika Islanda održavaju se kada prethodni nosilac ove funkcije odluči da je napusti. Zbog toga je, od dvadeset i jednog predsedničkog izbora od nezavisnosti Islanda 1944. godine, čak dvanaest bilo samo sa jednim kandidatom – trenutnim predsednikom. Predsednik koji se kandiduje za novi mandat imao je izazivača još samo 2012, 2004. i 1988. godine.

Objašnjenje za odluku građana Islanda da se ne kandidiju protiv novog predsednika može biti i to što je ova funkcija uglavnom ceremonijalna, kako je nakon pobede Jouhanesena podsetila televizija France 24.

“Jasno je”, izjavio je Jouhanesen nakon svoje pobede, “da Islanđani ne žele da se njihov predsednik meša u politiku”, prenosi Icelandmonitor.

“To ne bi bilo u skladu sa ustavnom praksom niti sa percepcijom koju javnost ima o funkciji predsednika, koji treba da podstiče jedinstvo i solidarnost i u dobrim i u lošim vremenima”, izjavio je predsednik Islanda, inače profesor istorije.

Kako Srbija, makar formalno, ima slično ustavno uređenje kao Island, pravi izbori za poređenje trebalo bi da budu parlamentarni. Na Islandu, državi koja ima približno stanovnika koliko Novi Sad, svi parlamentarni izbori u poslednjih 20 godina bili su neizvesni i takmičarski, a nijedna partija nije uspevala da dosegne ni 30% glasova.

Na predsedničkim izborima u demokratskim zemljama ponekad može desiti da jedan kandidat pobedi sa velikom razlikom, kao što je bio slučaj sa izborima u Francuskoj 2002, kada je u drugom krugu Žak Širak pobedio Žan Mari Le Pena sa 82% prema 18%. Ipak, kada je reč o parlamentarnim izborima sa proporcionalnim izbornim sistemom, koji su održani u Srbiji 21. juna, takva dominacija jedne opcije nije normalna politička pojava.

Srpska napredna stranka je na izborima 21. juna osvojila veći procenat nego što je na prethodnim izborima imale Jedinstvena Rusija Vladimira Putina, Partija pravde i razvoja Redžepa Tajipa Erdogana i Fides Viktora Orbana. U svim ovim državama, prema ocenama dugogodišnjih posmatrača, izbori nisu fer i pošteni.