BEOGRAD – Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da evropska solidarnost ne postoji obišla je svetske medije, kao i svečani doček i izrazi zahvalnosti Kini na dostavljenoj pomoći. I Visoki predstavnik Unije Đuzep Borelj primetio je kako je “smešno” da samo Kina dobija bilborde zahvalnosti na ulicama Beograda kada pomoć dolazi i iz EU, a Srbija se suočila sa dodatnim kritikama povodom ograničavanja slobode medija tokom vanrednog stanja, posebno hapšenja novinarke Ane Lalić, i nesastajanja Narodne skupštine u vreme kada su parlamenti nastavili da funkcionišu širom Evrope.

Funkcionisanje demokratskih institucija i postojanje slobode medija, poznato je, neophodni su preduslovi za državu koja želi da postane članica EU, a za očekivati je od vođstva takve države da ne radi na narušavanju slike zajednice kojoj pristupa. Ove teme, međutim, nisu bile prisutne na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu predsednika Vučića i šefa Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija, jednog od najvidljivijih lica EU u Srbiji.

Izlaganje ambasadora Fabricija tokom prvog javnog sastanka sa predsednikom Srbije od izbijanja pandemije i proglašenja vanrednog stanja, za koji je bilo potrebno sačekati skoro šest nedelja, sastojalo se od navođenja svih oblika evropske pomoći Srbiji ne samo tokom krize, već i u prethodnim godinama. Ambasador je takođe konstatovao da je važna “jasna poruka predsednika Srbije o putu zemlje ka EU”.

I na pitanje televizije N1 šta misli o predsednikovoj izjavi da je solidarnost EU samo “bajka na papiru”, Fabrici je dao uopšten odgovor kojim je nastojao da dokaže da ta solidarnost postoji kako unutar same Unije, tako i u njenim odnosima sa Srbijom.

“Mislim da je predsednik već odgovorio šta misli o evropskoj solidarnosti, dao vam je brojeve, a i na našem vebsajtu imate sve detalje naše solidarnosti na delu”, odgovorio je Fabrici na ovo pitanje.

Da li treba očekivati od EU da se jače zauzme za svoj imidž u Srbiji, kao i zaštitu vrednosti demokratije i slobode izražavanja, koje bi trebalo da su njene osnove? Prema mišljenju Srđana Majstorovića, predsednika upravnog odbora Centra za evropske politike, od Fabricija ne treba očekivati da se konfrontira sa vlastima u Srbiji.

“Svaki diplomata ima jasno definisan okvir svog mandata i delovanja u državi prijema. Njegova uloga je da održava redovne kontakte sa nadležnim institucijama i unapređuje saradnju. Praksa pokazuje da će diplomata u veoma retkim i izuzetnim situacijama javno kritikovati državu prijema. Jasne i nedvosmislene poruke u vezi sa pojedinim spornim pitanjima komuniciraju se uglavnom iza zatvorenih vrata. U suprotnom, mogu biti smatrane uplitanjem u unutrašnju politiku države prijema, otežati rad diplomate, a u izuzetnim slučajevima dovesti i do njegovog povlačenja”, jasan je Majstorović.

On dodaje da visoka očekivanja od stranih diplomata ukazuju na prirodu urušenog političkog sistema u Srbiji u kojem su nadležne institucije obesmišljene što rezultira izmeštanjem politike izvan institucionalnih okvira.

“Nije realno očekivati da će bilo koji diplomata javno preuzeti ulogu „tužioca“, „sudije“ ili „nezavisne ili regulatorne institucije“ koji bi morali javno i po službenoj dužnosti da reaguju na svako podrivanje demokratskih principa i ugrožavanje vladavine prava”, naglašava Majstorović za naš portal.

Sa druge strane, novinar Politike Boško Jakšić ipak primećuje da se trend popuštanja Evropske unije pod pritiskom autoritarnih vlada nastavlja i tokom pandemije COVID-19, a u tom ključu čita i nedostatak jače reakcije kada je reč o Srbiji.

“Pod pritiskom Pekinga, Evropska unija je u nacrtu nedavnog izveštaja sasvim ublažila kritike Kine zbog dezinformacija oko korona virusa. Kina je suviše važan partner: međusobna trgovina je pre pandemije iznosila 1,6 milijardi dolara – dnevno”, podseća Jakšić za EWB.

On dodaje i da je Evropska unija je ublažila i svoj jezik prema Rusiji pošto blok pokušava da popravi odnose sa Moskvom.

“Izveštaj, recimo, izostavlja sve ranije reference na podršku Rusije raznim mahom desničarskim i populističkim političkim grupacijama po Evropi”, kaže Jakšić.

Prema njegovom mišljenju, iz ovoga proističe i odgovor zašto ambasador Fabrici izostavlja niz referenci na stanje u Srbiji. U pitanju je štetna, pa i opasna politika nezameranja, ocenjuje Jakšić.

“Zašto je EU u tom izveštraju izostavila pominjanje mreže pro-kineskih botova po Srbiji?”, pita on.

Kako je nedavno izvestio Njujork tajms, Evropska unija je omekšala svoj izveštaj o širenju dezinformacija tokom pandemije koronavirusa, a iz prvobitnog izveštaja izbačen je upravo deo o pro-kineskim botovima u Srbiji.

Glavni portparol Evropske službe za spoljno delovanje Peter Stano kritikovao je ovaj članak nakon što je objavljen na svom Tviter nalogu, navodeći da se EU nije povinovala nikakvom spoljnom pritisku i da to vidi svako ko čita “otvorenih očiju i bez skrivene agende”. Pitanje pro-kineskih botova u Srbiji još uvek ostaje otvoreno.

Ovo, međutim, nije prvi put da se javljaju optužbe da EU nije dovoljno aktivna u insistiranju na poštovanju standarda demokratije u Srbiji i da saučestvuje u uspostavljanju “stabilokratije”. Takve tvrdnje postoje već godinama i nastavljaju da se gomilaju. Da li su u slučaju pandemije COVID-19 one potpuno opravdane?

Ipak postoji kritika

Dok je diplomatama možda ograničena mogućnost da kritikuju vlast u Srbiji, bilo bi netačno reći da niko nije odreagovao na kontroverzne teme koje su se javile tokom vanrednog stanja.

Grupa od 21 poslanika Evropskog parlamenta uputila je 16. aprila pismo komesaru za proširenje EU Oliveru Varheljiju u kome ukazuju na “ekstremno uznemirujuću” situaciju sa poštovanjem ustavnih i ljudskih prava u Srbiji. Pismo nisu potpisali viđeniji poslanici Evropske narodne partije, u kojoj je Srpska napredna stranka pridruženi član.

“Vlada je želela punu kontrolu nad štampom, kako bi objavljivala samo pročišćene, uglavnom lažne informacije i klevete protiv Evropske unije. Nakon protesta, Vlada je povukla tu kontroverznu uredbu, koja je poslužila kao izgovor za hapšenje novinara”, navodi se u pismu.

Poslanici podsećaju i na izjavu Aleksandra Vučića da “evropska solidarnost ne postoji” i da je to “samo bajka na papiru” i dodaju da se uporedo sa tim nastavlja saradnja sa Moskvom i Pekingom.

Poslanici su zatražili od komesara Varheljija da se jasno izjasni o ovom razvoju događaja, a odgovor se očekuje u predviđenom roku od najviše šest nedelja, odnosno do kraja maja.

Da je poslanicima u Evropskom parlamentu, uglavnom karijernim političarima, daleko lakše da otvoreno kažu nešto što se u diplomatskim krugovima možda saopštava kada mediji nisu prisutni pokazali su i Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, koji su izjavili da pandemija ne sme da bude izgovor za nesastajanje parlamenta, kao i poslanica iz redova Zelenih Viola fon Kramon Taubadel, koja je ocenila da predsednik Srbije pokušava da predstavi EU kao uzrok problema i da tokom pandemije “dograbi” još moći.

Sam komesar Oliver Varhelji je u intervjuu za naš portal rekao da EU prati proporcionalnost mera koje zemlje kandidati primenjuju u borbi protiv pandemije, mada nije potvrdio da će se o njima govoriti u godišnjem izveštaju Evropske komisije. Srđan Majstorović, međutim, podseća na značaj ovog dokumenta, koji se očekuje u junu.

“Veoma je važno da ovaj zvanični dokument EU veoma precizno, jasno, nedvosmisleno, kritički i objektivno predstavi situaciju u Srbiji i nazove svaku negativnu pojavu pravim imenom. Kritički izveštaj nikoga ne bi trebalo da iznenadi ili uvredi, već bi ga trebalo iskoristiti da se nakon godina kašnjenja i nazadovanja napokon odlučnije krene u stvarne promene koje su Srbiji neophodne i bez pristupanja Uniji. U suprotnom, EU rizikuje da izgubi sopstveni kredibilitet i time podstakne porast skepticizma čak i među onim građanima koji su neupitno opredeljeni za članstvo Srbije u Uniji”, podseća Majstorović.

Prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije označen je kao najkritičniji do sada, a izgleda da postoji dovoljno materijala da se u tom pravcu i nastavi.