Proteklih dana centralna tema na političkoj sceni Srbije je francusko-nemački predlog za Kosovo u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 20. januara sastao u Beogradu sa diplomatskom „petorkom“ – izaslanicima Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Nemačke i Italije i specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom. Nakon sastanka Vučić je izjavio da je Srbija spremna da prihvati i radi na primeni plana za Kosovo, uz jednu rezervu.
Dok najviši državni zvaničnici još uvek nisu upoznali javnost sa potpunom sadržinom predloga, u medijima se, posredstvom diplomatskih kanala, pojavio dokument od 10 tačaka, za koji se tvrdi da predstavlja integralnu verziju francusko-nemačkog plana za Kosovo. Verodostojnost dokumenta nije javno potvrđena, ali je primetna činjenica da su pojedini elementi sadržani i u ranije objavljenim nacrtima plana, koje su diplomatski izvori iz EU tada potvrdili. Predsednik Vučić je tokom svog obraćanja Narodnoj skupštini 2. februara sugerisao da je preko 90% onoga što se pojavilo u medijima u vezi francusko-nemačkog predloga tačno.
Krajem leta 2022. godine srpskim i kosovskim vlastima zvanično je dostavljen francusko-nemački predlog kao osnova daljeg dijaloga. Početkom novembra je briselski portal Euroaktiv, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, objavio nacrt budućeg sporazuma u 9 tačaka. Sadržaj nije javno demantovala ni srpska ni kososovska strana, a stručna javnost ukazala je već tada na to da su delovi nacrta u potpunosti prepisani iz sporazuma dve Nemačke.
U decembru je na marginama samita EU – Zapadni Balkan u Tirani predata ažurirana verzija predloga. Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj je tada poručio da su ključni elementi ostali isti. U međuvremenu francusko-nemački predlog sudeći po izjavama nekih evropskih zvaničnika postao je “evropski”. Tokom januara usledila je diplomatska ofanziva i posete „petorke“ Beogradu i Prištini sa ciljem da se lideri ubede na potpisivanje sporazuma.
Sporazum dve Nemačke i ključni delovi francusko-nemačkog predloga
Na osnovu analize sadržaja dokumenta objavljenog u dnevnom listu Danas, primetna je značajna sličnost sa odredbama ugovora dve Nemačke iz 1972. godine.
U decembru 1972. godine, nakon više od godinu dana pregovora, državni sekretari Egon Bar i Mihael Kol u Istočnom Berlinu su potpisali Ugovor o osnovama odnosa između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike, Osnovni ugovor. Sporazum, kojim su prvi put regulisani odnosi dve nemačke države, postao je i baza za sve buduće ugovore do 1990. godine. Smatra se vrhuncem „Istočne politike“ (Ostpolitik) normalizacije odnosa i ugovornog rešavanja otvorenih pitanja između Savezne Republike Nemačke i zemalja Istočne Evrope.
Iako se ne spominje eksplicitno međusobno priznanje, sporazum je otvorio prostor da i Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika budu priznate od strane međunarodne zajednice i država koje to nisu učinile. Takođe, obe su postale članice Ujedinjenih Nacija u septembru 1973. godine.
Često se model dve Nemačke uzimao kao primer kako bi kao ishod dijaloga Srbije i Kosova mogao da izgleda. Pet članova iz dostupnog dokumenta francusko-nemačkog plana za Kosovo doslovce je istovetno ili, pak, odgovara suštini određenih članova sporazuma dve Nemačke.
Prvi član oba dokumenta predviđa razvijanje normalnih dobrosusedskih odnosa, zasnovanih na jednakim pravima (francusko-nemački plan) ili ravnopravnosti (što je formulacija koja se koristi u ugovoru dve Nemačke).
U pogledu predstavljanja u međunarodnim forumima francusko-nemački predlog u potpunosti prepisuje odredbu koju su prihvatile Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika – da nijedna strana neće predstavljati drugu u međunarodnoj sferi niti delovati u njeno ime. Ubrzo po potpisivanju Osnovnog ugovora omogućen je ulazak obe nemačke države u Ujedinjene nacije na temelju prihvatanja ove realnosti.
Na osnovu predloga ustanovile bi se obaveze razmene stalnih predstavništava Srbije i Kosova, koja će se nalaziti u sedištu dotičnih vlada. Praktična pitanja u vezi sa stalnim misijama će biti posebno uređena. Ovaj član je takođe u celosti preuzet iz sporazuma Savezne i Nemačke Demokratske Republike. Imajući u vidu da u praksi dve nemačke države i nakon ugovora iz 1972. godine nisu nikada uspostavile diplomatske odnose na nivou ambasadora, već su ih de facto održavale u nižem rangu, moguće je očekivati da sličan model slede i Srbija i Kosovo ukoliko dođe do sporazuma.
Takođe se u dokumentima naglašava obavezivanje strana (SR Nemačke i DR Nemačke, te Srbije i Kosova) da se rukovode načelima Povelje Ujedinjenih nacija, naročito načelima suverenosti, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, kao i prava na samoopredeljenje i zaštite ljudskih prava. Konačno, članovi i Osnovnog ugovora dve Nemačke i potencijalnog sporazuma Srbije i Kosova, baziranog na francusko-nemačkom predlogu, definišu rešavanje svih međusobnih sporova mirnim sredstvima, uz uzdržavanje od pretnji silom ili upotrebe sile.
Sličnost posledica i efekata dva sporazuma?
Ako se uzme u obzir da je sporazum dve Nemačke, čiji su ključni elementi uključeni u francusko-nemački predloga, omogućio priznanje država i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa tada preostalim delom međunarodne zajednice koji to nije učinio ranije, otvoreno je pitanje da li bi sličan efekat imao i ovakav sporazum Srbije i Kosova.
Posebno zbog činjenice da iza plana stoji svih 27 država članica Evropske unije, među kojima je trenutno pet (Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka, Kipar) koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Igor Novaković, direktor istraživanja u ISAC fondu, ističe da je u teoriji moguće pretpostaviti slične posledice, ali da danas postoje značajne geopolitičke razlike i da eventualni sporazum neće imati presudnog uticaja na države članice EU koje ne priznaju Kosovo.
„Za Prištinu je ključan proces ulaska u EU i NATO, a to zavisi od pet država članica EU (od kojih su 4 članice NATO) koje nisu priznale Kosovo, svaka isključivo zbog sopstvenih razloga. Tako da je pitanje da li će sam sporazum biti dovoljan za njih“, kaže Novaković za EWB.
Za razliku od Novakovića, docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić smatra da bi prihvatanje evropskog predloga moglo da omekša stav onih država članica EU koje ne priznaju Kosovo.
“Ne mislim da bi potpisivanje francusko-nemačkog predloga automatski dovelo do formalnog priznanja nezavisnosti Kosova od strane “nepriznavača”, ali bi sudeći po formulacijama koje su iznete potpisivanje dokumenta moglo da vodi ka mekšem stavu ovih zemalja u pogledu članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“, navodi Surlić za EWB.
Drugi važan aspekt pravnih posledica sporazuma, ako bude zaključen u sadašnjoj formi zasnovanoj na datom predlogu, jeste mogućnost da se tumači kao indirektno, de facto priznanje Kosova. Rasprostranjeno je mišljenje da je nemačko-nemački sporazum vrsta implicitnog, tj. „priznanja bez priznanja“.
Novaković smatra da se eventualni sporazum, koji je po svoj prilici zamišljen kao prethodnica većeg sporazuma o normalizaciji koji sledi, ne bi mogao tako posmatrati, ali da bi omogućio nesmetanu saradnju i deeskalaciju.
„Suštinski, Srbija bi priznala posebnu pravnu samosvojnost Kosova i obavezala bi se na određenu političku i međunarodnu uzdržanost, ali postoje pravni načini da se odluka „upakuje“, a Beograd ostane pri prethodnim stavovima“, dodaje Igor Novaković.
Pavle Kilibarda, postdoktorski istraživač sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Ženevi, sa druge strane je izneo u autorskom tekstu za KoSSev stanovište da bi predlog, iako ne sadrži reč “priznanje”, proizveo upravo takav efekat – priznanje nezavisnosti Kosova. Prema njegovim rečima “pravo na teritorijalni integritet, zabrana upotrebe sile, pravo na nezavisno predstavljanje u međunarodnim odnosima su prava država i norme koje uređuju međudržavne odnose“.
Kilibarda podseća i da je presudom u julu 1973. godine Ustavni sud Savezne Republike Nemačke zauzeo stav da je Osnovni ugovor dve Nemačke, na kome je baziran aktuelni predlog, zapravo ugovor između dve nezavisne zemlje, ali da je korišćenjem samo pravne fikcije potvrdio da nije u suprotnosti sa Osnovnim zakonom (Ustavom) SR Nemačke.
Dok se preostali članovi u francusko-nemačkom predlogu odnose na specifična pitanja važna za srpsku zajednicu i kontekst EU budućnosti, gore predstavljenih pet članova, identičnih elementima ugovora dve Nemačke, bili bi svakako okosnica potencijalnog sporazuma Srbije i Kosova, ukoliko bude odgovarao trenutno dostupnom sadržaju, a dve strane pristanu na potpisivanje.