fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Da li je Srbija spremna za Zakon o istopolnim zajednicama?

Parada ponosa 2017; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

„Ako vam se ne sviđa istopolna zajednica, nemojte živeti u njoj“, izjavila je u emisiji N1 ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić. Ove reči ministarke novouspostavljenog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dolaze u jeku rasprava o predlogu Zakona o istopolnim zajednicama.

Početkom godine Ministarstvo je počelo javne konsultacije o izradi Zakona koji bi trebalo da reguliše uslove za sklapanje i način prestanka istopolne zajednice, pravne posledice koje ona proizvodi, imovinske odnose, poreze, penzije, kao i neregistrovane istopolne zajednice.

Sredinom marta, objavljen je apel 212 članova Koalicije za prirodnu porodicu – kako su neki mediji preneli „apel intelektualaca“, protiv predloga nacrta tri zakona – Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o zabrani diskriminacije. Koalicija je apelom zahtevala da se predlozi povuku i da se spreči njihovo donošenje.

Kao obrazloženje naveli su da je predlog Zakona o istopolnim zajednicama „nepotreban, loš“ i „protivustavan“, kao i da bi njegovim usvajanjem „država ugrozila vođenje pronatalitetne politike“.

Kritički stavovi izneti su i za nacrte druga dva zakona, za koje je Koalicija za prirodnu porodicu istakla da predstavljaju „novo nasilje nad javnim prostorom“ i pozvali najširu javnost i tradicionalne crkve i verske zajednice da reaguju kako bi zajedno „odbranili pravo na slobodu i na budućnost ovoga naroda“.

Kao kontrateža, pojavio se apel preko 1600 članova obrazovne, naučne, kulturne i umetničke zajednice, koji su pružili podršku borbi za prava LGBTI+ osoba u Srbiji, koja se, kako su rekli, ogleda i u donošenju Zakona o istopolnim zajednicama.

„Smatramo da je to deo borbe za bolje društvo zasnovano na jednakim ljudskim pravima kao civilizacijskoj tekovini, u kom nijedan njegov član neće biti stigmatizovan i diskriminisan“, naveli su potpisnici.

Oni su dodali da Zakon o istopolnim zajednicama predstavlja samo prvi korak u ostvarivanju prava LGBTI+ osoba, da njihove najosnovnije potrebe budu priznate i zakonski regulisane.

„Zakon treba da omogući da ove osobe imaju jednako pravo da vole i budu voljene, da grade zajednički život sa voljenom osobom, da nasleđuju imovinu svojih partnera i partnerki i da uživaju sva ona prava i odgovornosti koje heteroseksualne osobe uživaju bez dovođenja u pitanje. Donošenjem ovakvog zakona LGBTI+ osobe neće dobiti nikakva posebna niti drugačija prava, nego pravo da žive život koji je za većinu pripadnika društva uobičajen“, istakli su potpisnici. 

Kakvi su stavovi društva o LGBTI+ pravima?

Istraživanje koje je Civil Rights Defenders sproveo o stavovima prema LGBTI+ pravima i pitanjima u Srbiji, pokazuje da je Srbija spremna za Zakon o istopolnim zajednicama.

Istraživanje koje daje uporedni prikaz stavova iz 2015. i 2020. godine, pokazuje da 73% ispitanika podržava pravo da LGBTI+ osobe posete njihovog partnera u bolnici ili u zatvoru, što predstavlja značajan skok u poređenju sa 2015. godinom, kada je podrška iznosila 46%.

Skok se primećuje i kada je u pitanju podrška LGBTI+ osobama da imaju zdravstveno osiguranje po osnovi partnerovog osiguranja, sa 35% na 60% u 2020. godini. Sličan porast podrške primećen je i kada se radi o pravu LGBTI+ osoba da naslede partnera u slučaju njegove smrti – sa 34% na 59%.

Za proteklih pet godina, podrška je skoro duplirana i po pitanjima nasledstva penzije u slučaju smrti partnera, kao i raspodele vlasništva u slučaju prestanka zajedničkog života.

Sa druge strane, procenat ljudi koji smatra da je homoseksualnost bolest opala je sa 66% na 57%, dok je procenat koji smatra da su „homoseksualci ljudi kao i svi drugi“ porastao sa 63% na 80%, kao i procenat ljudi koji podržavaju LGBTI+ grupu da mirno šeta Beogradom – sa 45% na 68%.

Direktor za Evropu, Bliski Istok i Severnu Afriku Civil Rights Defenders-a, Goran Miletić,  kaže da je istraživanje nastalo kao ideja da se izmeri promena u raspoloženju javnog mnjenja na celom Zapadnom Balkanu posle pet godina.

Inicijalno istraživanje je bilo najveće u ovom regionu i urađeno je 2015, a ovo novo je pokazalo da su pozitivni pomaci vidljivi u svim zemljama regiona. Najvažnija je promena u procentu građana koji se slažu da LGBT osobe treba da budu ravnopravne kao i sve ostale“, kaže za European Western Balkans Goran Miletić.

On ističe da su zbog donošenja zakona posebno merili stav građana u vezi pojedinih prava koja će biti regulisana ovim zakonom.

„Rezultati istraživanja pokazuju da se razmišljanja građana sporo menjaju, ali da ipak ne možemo govoriti o tome da ona ostaju ista ili sasvim konzervativna bez mogućnosti za promenu“, objašnjava Miletić.

Šta je zakonom predloženo i kako su tekle konsultacije?

U planu rada Vlade za 2021. godinu, istaknuto je da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (MLjMPDD) treba da Narodnoj skupštini dostavi Predlog zakona o istopolnom partnerstvu.

Ministarstvo je početkom godine pozvalo sve zainteresovane da uzmu učešće u javnim konsultacijama za izradu teksta Nacrta zakona, i odabralo sedam najreprezentativnijih organizacija civilnog društva, koje su uključene u posebne radne grupe za izradu Nacrta zakona – Civil Rights Defenders, Regionalni info centar, Labris, Geten, „Da se zna!“, Egal i Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS.

U polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona propisani su uslovi za sklapanje i način prestanka istopolne zajednice, pravne posledice koje ona proizvodi, imovinski odnosi, porezi, penzije, ali je i regulisana neregistrovana istopolna zajednica.

Neki od komentara koji su pristigli na adresu Ministarstva na ovaj Nacrt zakona bili su upućeni ka onemogućavanju procesa usvajanja dece i prava na biomedicinski potpomognutu oplodnju članova istopolne zajednice, iako ovaj zakon to ne reguliše.

„Ovaj zakon definiše oblik porodičnog života, on je ljudsko-pravaški zakon, ne može biti brak i ne može podrazumevati izmene porodičnog zakona. Ovim zakonom Srbija kaže da postoji grupa ljudi u Srbiji, u celom svetu – 10% stanovništva, koji ne mogu da ostvare svoja Ustavom zagarantovana prava i koji pred sobom imaju presudu Evropskog suda za ljudska prava Oliari protiv Italije, koji je uputio sve članice Saveta Evrope da reše istopolnu zajednicu. I to je ono što radimo“, rekla je ministarka Gordana Čomić u emisiji Kvaka 23.

A kako organizacije civilnog društva komentarišu ovaj Nacrt?

Goran Miletić objašnjava da sve LGBT organizacije snažno podržavaju donošenje ovog zakona. Međutim, kako kaže, trenutno nisu sigurni kako će izgledati predlog zakona koji će Ministarstvo uputiti Vladi na razmatranje.

„Ukoliko to bude poslednji tekst koji smo mi kao članovi grupe videli, ostaje još nekoliko važnih članova koji se moraju unaprediti. Oni se tiču neregistrovane zajednice, dostavljanja izveštaja o registraciji zemljama u kojima jednom od partnera preti progon, izdržavanje, itd. Takođe, predlaže se da Zakon počne da se sprovodi tek godinu dana posle usvajanja. Nadamo se da će svi ovi nedostaci biti otklonjeni pre nego što Zakon bude prosleđen Skupštini“, kaže Miletić za EWB.

On objašnjava da, iako je postojala mogućnost da svaka LGBT organizacija bude uključena u radnu grupu i veoma otvorena mogućnost da svako dostavi svoje predloge i sugestije, gotovo svi predlozi koji su došli od strane LGBT organizacija su odbačeni.

„Na jednom od sastanaka je nekoliko važnih predloga bilo usvojeno od strane većine članova radne grupe, ali je zatim na narednom sastanku sve to poništeno i proces vraćen na početak. Iz ovoga sledi da ne možemo biti potpuno zadovoljni načinom na koji je civilno društvo uključeno“, kaže Miletić.

On dodaje i da proces još uvek traje, kao i da će na kraju najvažniji biti rezultat.

„Još ima vremena, mada se bojim da će predlozi koji dolaze od strane onih kojih se zakon tiče biti ignorisani“, navodi Miletić.

Ministarka Čomić je u emisiji Kvaka 23 istakla je da se nada da će u maju na prolećnom zasedanju Skupštine biti izglasana sva tri zakona – o istopolnim zajednicama, o zabrani diskriminacije, i rodnoj ravnopravnosti.

Koji sve dokumenti obavezuju Srbiju?

Srbija se procesom pristupanja Evropskoj uniji obavezala na usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Kao članica Saveta Evrope, mora da poštuje pravne standarde i presude Evropskog suda za ljudska prava. Kao članica Ujedinjenih nacija, Srbija mora da se pridržava odredbi ključnih međunarodnih sporazuma u oblasti ljudskih prava. Od domaćeg pravnog okvira, na poštovanje ljudskih prava obavezuje i Ustav i drugi zakoni.

Ako se uzmu u obzir međunarodne obaveze Srbije, kao i obaveze prema svom pravnom poretku i svim članovima društva, i ako se postavi pitanje – zašto se ranije nije počelo sa procesom donošenja zakona, odgovor bi verovatno glasio – društvene okolnosti nisu bile odgovarajuće.

Ministarka Čomić ima, pak, drugačije mišljenje.

„To su zablude javnosti u Srbiji da se društveni narativi i okolnosti stvore pa onda vi samo donesete zakon, pa se to sve primenjuje, i sve je lepo. Ne. Zakoni iz oblasti ljudskih prava se nanose društvu i morate da imate čvrsta uverenja o tome šta ti zakoni menjaju, da bi mogli da stojite iza njih. Prirodno stanje društva je volja za diskriminacijom. Morate da izorete uslove da bi neki zakon bio primenjen“, rekla je Čomić za emisiju Kvaka 23.

Imajući u vidu prethodno pomenuto istraživanje, koje dokazuje da je društvo u Srbiji spremno za ovakav Zakon, kao i volju Ministarstva da se Zakon „nanese“ društvu, ne bi trebalo da postoji problem u njegovom usvajanju.

Kako je proces donošenja zakona tekao u regionu – slučaj Hrvatske i Crne Gore?

Hrvatska je prva država u regionu koja je načinila korake ka pravnoj regulaciji istopolnih zajednica. Analiza „Da li je ljubav jednaka pred zakonom“ koju je uradio Civil Rights Defenders,  pokazuje da je Hrvatska još 2003. godine Zakonom o istopolnim zajednicama prvi put formalno priznala ove zajednice. Veći korak učinjen je 2014. godine kada je usvojila Zakon o životnom partnerstvu kojem su istopolnim parovima omogućena ista prava kao i heteroseksualnim, sa izuzetkom prava usvajanja.

Dakle, Hrvatska je uspela da omogući jednaka prava istopolnim parovima, iako su istraživanja javnog mnjenja i tada, ali i sada, pokazivala duboku podeljenost društva po ovom pitanju.

I Crna Gora je izglasala Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola koji, kao i u Hrvatskoj, istopolnim parovima omogućena ista prava kao i heteroseksualnim, sa izuzetkom prava usvajanja. Crna Gora je to učinila prošle godine, a Zakon bi trebalo da stupi na snagu 15. jula ove godine.

Istraživanje  koje je uradio Civil Rights Defenders pokazuje da procenat ispitanika koji veruje da LGBTI+ osobe treba da imaju bar neka prava koja će biti regulisana Zakonom o istopolnim zajednicama najveći u Crnoj Gori, gde iznosi 84%, dok u Srbiji to smatra 80% ispitanika, što je stavlja na drugo mesto među državama Zapadnog Balkana. U Severnoj Makedoniji to smatra 79% ispitanika, u Bosni i Hercegovini 74%, Kosovu 69%, dok u Albaniji to smatra 60% ispitanika.

Uzimajući ovo u obzir, može se reći da su Srbija i Zapadni Balkan, spremni za promene i unapređenje ljudskih prava.

Povezani članci

Nova geopolitička realnost Evrope

Duško Lopandić

Miščević: Članstvo Srbije u EU važno i za Uniju

EWB

Pomoć Evropske unije Srbiji i COVID-19

Ivan Vejvoda