Izdvojeno Politika

Da li je zabrinutost za životnu sredinu geopolitička ocena poslanika Evropskog parlamenta?

Foto: Pixabay

BEOGRAD  – Pored ocena da je nefer, neobjektivna i paušalna, prema izjavama predstavnika vlasti i njima bliskih medija, Rezolucija Evropskog parlamenta je i geopolitička. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić nakon što je Rezolucija usvojena, između ostalog izjavio je da su poslanici Evropskog parlamenta zabrinuti samo za životnu sredinu tamo gde su kineske investicije.

„Imate kod Irene Vujović u oblasti zaštite životne sredine, u tekstu rezolucije stoji da su zabrinuti za životnu sredinu u Smederevu, Boru i ne znam gde još, Kolubari ili negde, gde su samo Kinezi. Znači u Beogradu se potrujte, a samo tamo gde su Kinezi, to je problematično”, rekao je Dačić.

Evropski parlament izrazio je zabrinutost i zbog nivoa zagađenja u Srbiji, usvajajući amandman koji govori o Boru, Kolubari i Smederevu.

U njemu se navodi da je Evropski parlament, između ostalog, apeluje na vlasti da preduzmu mere za poboljšanje kvaliteta vazduha, posebno u velikim gradovima i industrijskim područjima poput Smedereva, Bora i Kolubare. Da se ovaj amandman nađe u konačnom tekstu Rezolucije EP o Srbiji glasalo je 562 poslanika za, a protiv je bilo svega 67

Da Evropski parlament nije zabrinut zbog toga što su Bor i Smederevo kineski projekti, te da postoje činjenice koje pokazuju da je situacija ovde zabrinjavajuća smatra pravna savetnica za Bor i Smederevo RERI-ja Hristina Vojvodić.

“Situacija u Boru i Smederevu jeste zabrinjavajuća. I to su činjenice. Činjenica je da je, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine tokom 2019. godine u Boru zabeležena koncentracija sumpor dioksida opasna po zdravlje ljudi čak 13 puta, a da je zabeležena koncentracija arsena na jednoj stanici bila gotovo 100 puta veća od ciljne vrednosti“, kaže Vojvodić za European Western Balkans.

Prema njenim rečima, činjenice govore i da je podatke o emisijama iz rudarsko topioničarskog basena u Boru kao i železare u Smederevu gotovo nemoguće prikupiti, jer Agencija za zaštitu životne sredine smatra da u njima postoji jako puno podataka koji se mogu smatrati poslovnom tajnom.

„Dakle, činjenica je da mi pravu i potpunu sliku o razmerama zagađenja vazduha u ovim gradovima nemamo, ali da su nam i ovi podaci više nego dovoljni da ocenimo situaciju kao zabrinjavajuću. A zabrinjavajuće je i to što nadležni organi ne preduzimaju sva ovlašćenja koja su im zakonom poverena kako bi ovo zagađenje smanjili odnosno doveli u zakonom dozvoljene okvire“, kaže Vojvodić.

Kako je istakla, nalazi RERI-ja, kada se govori o poslovanju kompanije Serbia Zijin Copper ltd Bor, ukazuju na brojne nezakonitosti i kršenje različitih propisa počev od Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti vazduha, Zakona o vodama, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, ali i Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

„Zbog prekomerne emisije sumpor dioksida u vazduh tokom 2020. godine RERI je podneo i krivičnu prijavu protiv ove kompanije, a trenutno su pred nadležnim organima tri zahteva za vanredni inspekcijski nadzor nad ovom kompanijom, zbog sumnje na zagađenja vazduha, vode kao i građenje bez građevinske dozvole odnosno bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova“, objašnjava Vojvodić.

Vojvodić naglašava da u jednom uređenom demokratskom društvu ovakve aktivnosti ne bi trebalo da preduzima RERI već nadležni organi.

„Oni nažalost biraju da, umesto mehanizma zaštite javnog interesa koji za posledicu može i treba da ima oštrije sankcije po pravno lice, koriste blaži mehanizam, kojim se praktično omogućava privilegovanim kompanijama da nakon sudskih postupaka, čak i u slučaju osuđujuće presude, nesmetano nastave sa sprovođenjem štetnih aktivnosti“, kaže Vojvodić.

Ona dodaje da je izlišno uopšte pomisliti da Evropski parlament kada je u pitanju ova tema ima krajnje namere, imajući u vidu da su sve ovo zvanični podaci državnih organa Republike Srbije.

„Evropski parlament koristi jedan odmereni, diplomatski, jezik. Međutim, u poslednjoj Rezoluciji primetno je da je svoje smernice konkretizovao i da je i sam narativ oštriji i u većoj meri kritički nastrojen. To je jednostavno logična posledica višegodišnjeg zanemarivanja propisa iz oblasti zaštite životne sredine  Ali, nažalost, čini se da ih naši najviši državni zvaničnici ne smatraju ovo zabrinjavajućim“, smatra Hristina Vojvodić.

Cvijić: Afere su stvarne

Novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić za European Western Balkans kaže da u izveštaju ima geopolitike, ali u delu koji se odnosi na usaglašavanje Srbije i Evropske unije, ali da su zamerke zbog stanja ljudskih prava, medijskih sloboda, visoke korupcije realne.

U pokušaju izgradnje narativa da su poslanici Evropskog parlamenta “pijuni” širih interesa Zapada u celini, Cvijić vidi još jednu propagandnu ambiciju vlasti.

“Afere su stvarne i za to postoje dokazi, kao na primer u Krušiku o visokoj korupciji. Vidim tu još jednu propagandnu ambiciju vlasti u Srbiji da preko režimskih medija, medija koji su pod njihovom kontrolom da prave takav narativ gde je ceo izveštaj geopolitički, što nije istina. U pitanju su visoka korupcija, ljudska prava, sloboda izražavanja i mediji. I baš ti mediji koji jesu problem, i napadi na profesionalne, potvrđuju se i reakcijom na izveštaj Evropskog parlamenta. Ono što im se zamera ponovo rade”, smatra Cvijić.

On ocenjuje da su partije Evropskog parlamenta, pa i narodnjačke, odlučile da više ne žmure na stanje u Srbiji i dodaje da se u režimskim medijima manipuliše sa činjenicama, kao što se to radilo sa brojem umrli u pandemiji.

Cvijić podseća da Krušik nije prvi put u nekom izveštaju koji dolazi iz Brisela.

“Sve ovo znači da se stvari primećuju. Krušik se nije prvi put našao, on se prvi put našao u izveštaju Evropske komisije. To je ozbiljan slučaj gde su dokazi praktično izvedeni zahvaljujući Aleksandru Obradoviću vrlo jasni. Postoje ugovori koji su ocenjeni kao visoko koruptivni. Vlast nije spomenula Krušik ni jednom rečju nakon ovog izveštaja –  odlučili su da se brane ćutanjem. “, zaključuje novinar NIN-a Vuk Cvijić.

Povezani članci

Demokratski standard u Srbiji iz ugla Evropske komisije

Nataša Vučković

[EWB Intervju] Jelsta: Norveški recept za uspeh – snažno civilno društvo je preduslov za konsolidovanu demokratiju

EWB

Marić: Nova metodologija EU kroz nagrade i kazne

EWB