BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je svojim komentarima na ishod referenduma u Makedoniji nastavio sa praksom hladnog odnosa prema možda i najvećem diplomatskom uspehu na Zapadnom Balkanu u poslednje dve decenije – sporazumu Makedonije i Grčke o imenu.
Kako prenosi portal B92, on je komentarišući rezultate referenduma u Makedoniji ocenio da Evropa mora da se postavi odgovornije prema regionu i naveo da neki ljudi iz sveta “potcenjuju male balkanske narode”.
“Nije moje da se mešam u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje… Plašim se i čini mi se da neki ljudi iz sveta, nas balkanske narode potcenjuju, i misle da sve može. Misle, videćemo ako može sa narodom, ako ne, onda nećemo s narodom, probaćemo pritiskom na poslanike, ako ne može ni to, nije važno, to mora tako”, rekao je Vučić.
Vučić je dodao da je stav Srbije da poštuje svaki dogovor između Grčke i Makedonije, ali da se “ne može zanemariti šta misli narod i ne može se ništa nametati spolja”.
Vučić je rekao da bi za njega bilo nemoguće da na referendum ne izađe 50 odsto građana a da se na osnovu rezultata proglasi pobeda, odnosno da referendum nije važan “ako vam se rezultat ne sviđa”.
Preko 91 odsto glasača na prekjučerašnjem referendumu u Makedoniji podržalo je sporazum o promeni imena sa Grčkom, ali je izlaznost bila niža od očekivane i iznosi oko 37 odsto, što čini budućnost sporazuma neizvesnim pred glasanje o ustavnim promenama u parlamentu.
Mediji u Srbiji su u velikoj meri pozdravili taj neuspeh, tako da su tabloidima dominirali naslovi poput “NATO prs’o u Makedoniji”, “Zaev neće da se pomiri sa porazom”, “Licemerni Ameri: Makedonci, bravo za referendum, nema veze što nije uspeo?!”, “Zvanično proglašen debakl u Makedoniji” itd.
Kakav je bio stav Srbije pre referenduma?
Sve države regiona i susedstva su pre održavanja referenduma čestitale i pozdravile Prespanski sporazum Makedonije i Grčke o promeni imena, osim Srbije, čije su zvanične reakcije do danas izostajale.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je i pre održavanja referenduma izjavio da vlasti u Srbiji nisu čestitale Makedoniji i Grčkoj na sporazumu oko imena Makedonije, jer “nema šta da se čestita”.
To ne znači da je Srbija protiv ugovora, insistirao je Dačić, već da Srbija ima pozitivno mišljenje i podržava svaki sporazum u kojem se neko slaže da mirno rešava probleme.
Odnosi Srbije i Makedonije su po svemu sudeći zahledneli od dolaska Zaeva i SDSM-a na vlast, što se primećuje u nastupima visokih zvaničnika i nedostatku komunikacije među susedima.
Odnosi Srbije i Makedonije su u proteklih nekoliko godina ispunjeni naglim usponima i padovima, tako da je ministar spoljnih poslova Srbije prošle godine pretio promenom u zvaničnom stavu prema ustavnom imenu Makedonije, zbog uzdržanog stava potonjih o članstvu Kosova u UNESCO, dok je dve godine pre toga održana zajednička sednica Vlada dve države, na kojoj je ugovorena obimna saradnja u oblastima ekonomije i infrastrukture.
Predsednik Vlade Makedonije Zoran Zaev boravio je u zvaničnoj poseti Srbiji 20-21. novembra 2017. godine, tokom koje je dogovoreno da se treća zajednička sednica Vlada dve zemlje održi u februaru ili martu 2018. godine. Sednica koja je trebala da se održi ove godine u Nišu nije se dogodila zbog “neodložnih obaveza” premijerke Srbije Ane Brnabić.
Prošle je godine tim istraživačkih novinara iz nekoliko medija objavio dokumente makedonske kontraobaveštajne službe u kojima se navodi da su pripadnici Bezbenosno-informativne agencije Srbije propagandnim i obaveštajnim radom podržavali vlast Nikole Gruevskog i VMRO-DPMNE-a tokom političke krize koja je prethodila smeni vlasti. Selfi pripadnika BIA i tadašnjeg savetnika u Ambasadi Srbije u Skoplju Gorana Živaljevića, fotografisan u toku nereda kada je grupa ljudi sa fontamkama upala u makedonsku skupštinu i fizički napala članove opozicionih stranaka, je u isto vreme procurela u medije.
Živaljević je nakon tih događaja rekao je da je imao odobrenje da uđe u makedonski parlament tokom nasilnih protesta nakon parlamentarnih izbora krajem aprila, što je na konferenciji za štampu potvrdio Vučić, ali ga je makedonska stranka VMRO-DPMNE demantovala i “navela da nijedna institucija ovakvo odobrenje nije izdala”. Odnosi između dve države od tog trenutka nisu neprijateljski, ali su svakako hladniji.
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) Srđan Majstorović pre održavanja referenduma ocenio je da je Srbija “propustila priliku” i da nije prepoznala važnost istorijskog trenutka koji predstavlja sporazum Makedonije i Grčke.
“Podsetiću da proces stabiliziacije i pridruživanja, kao i pristupanje EU podrazumeva razvoj regionalne saradnje kao jedan od najvažnijih preduslova, a jasno je da nijedna zemlja Zapadnog Balkana ne može da napreduje na evropskom putu sama. Uspeh suseda treba posmatrati kao uspeh celog regiona”, kazao je Majstorović.
Komentarišući “ćutanje” vlasti u Srbiji na dogovor dve države, Majstorović je rekao da je bilo pojedinih “neumesnih komentara” ali i da Srbija, kao jedna od dve države Zapadnog Balkana koja je najdalje odmakla u procesu evrointegracija, odgovorna da iskustvo stečeno u tom procesu podeli sa susedima.
On je dodao i da činjenica da je najveći deo civilnog sektora u Srbiji pozdravio i čestitao postizanje sporazuma “može jedino da znači da je (civilno društvo) opremljenije i da bolje (od zvaničnika) razume važnost regionalne saradnje”.
Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov izjavio je da se Srbija ponašala protivno “zdravom razumu” u susret sada već održanom referendumu u Makedoniji.
“To je sve naglavačke postavljeno, jer bi Srbiji kao susednoj zemlji trebalo da bude u interesu da imamo stabilne odnose u regionu, a sigurno je da je postizanje sporazuma između Grčke i Makedonije jedan značajan korak u tom pravcu. Setimo se da je samo pre godinu i po dana Makedonija bila na ivici građanskog rata. Ponašanje Srbije je kontra zdravom razumu, jer bi Srbija trebalo da se raduje normalizaciji odnosa u regionu”, rekao je Popov za agenciju Beta.