Edi Rama, Aleksandar Vučić i Zoran Zaev; Foto: Tanjug / Tanja Valić

BEOGRAD – Bilo je potrebno četiri dana od kada je postalo jasno da Evropski savet nije doneo odluku o otvaranju pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom da u javnost dospe neka reakcija vlasti u Srbiji, i to u vidu intervjua predsednika Vučića austrijskom dnevnom listu Štandard. Dok je prošli petak protekao u, uglavnom, negativnim reakcijama i izrazima solidarnosti sa Skopljem i Tiranom iz Brisela, Evrope i regiona, komentar zvaničnog Beograda je izostao.

Samo nekoliko sati nakon što su se evropski lideri razišli bez dogovora u noći između četvrtka i petka, stigle su kritike predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, premijera Hrvatske Andreja Plenkovića i donedavnog grčkog premijera Aleksisa Ciprasa. Svi oni izrazili su razočarenje što odluka o narednom koraku u procesu evropskih integracija njihovih suseda još nije doneta.

„Nemogućnost postizanja dogovora na Evropskom savetu o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom veliko je razočarenje za sve nas u regionu. To može imati veoma negativne posledice i za Zapadni Balkan, i za EU“, napisao je Đukanović na tviteru.

Šefovi vlada zemalja centralne i istočne Evrope, poput premijera Češke Andreja Babiša, takođe su izneli svoj stav da je ova odluka kojoj je prvenstveno „kumovala“ Francuska bila pogrešna, dok su čak i lideri nekih od najvećih zemalja članica, Angela Merkel i Đuzepe Konte, rekli da su Severna Makedonija i Albanija zaslužili otvaranje pregovora.

Najviši zvaničnici EU bili su još oštriji – predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker nazvao je nemogućnost evropskih lidera da se dogovore „istorijskom greškom“, predsednik Evropskog saveta apelovao na Skoplje i Tiranu da ne odustanu, a predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta napisao je u saopštenju da je EU izneverila svoje partnere sa Balkana.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na ovo pitanje osvrnuo se tek nakon što mu je pitanje postavio bečki list Štandard u intervjuu koji je u Srbiji prenet u utorak. Vučić je ocenio da će takva odluka doneti do rasta nepoverenja prema EU u Srbiji, da region ne može da se potpuno osloni na Uniju, kao i da je potrebno dalje razvijati veze sa drugim partnerima, kao što su Turska, Kina i Rusija.

Sličnu poruku predsednik Srbije poslao je dan kasnije, u londonskom Fajnenšal Tajmsu, iznoseći još direktniji stav o potrebi produbljivanja saradnje sa Rusojom i Kinom koja je, prema njegovom mišljenju, opravdana podlednjom odlukom EU. Srbija sutra potpisuje ugovor o slbodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.

Komentar premijerke Srbije Ane Brnabić je u potpunosti izostao, dok je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović podršku evropskom putu Albanije i Severne Makedonije iznela u jednoj rečenici u današnjem intervjuu Novostima.

Čitava situacija podseća na period sklapanja Prespanskog sporazuma između Makedonije i Grčke kada Srbija takođe nije odreagovala, da bi nakon male izlaznosti na referendumu o promeni ustava zemlje mnogi provladini tabloidi čak i proslavili ovaj neuspeh, o čemu je naš portal pisao prošle godine.

Zoran Zaev i Aleksandar Vučić; Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov za European Western Balkans ocenjuje da srpskim vlastima, zapravo, uopšte nije krivo što pozitivna odluka nije doneta.

„Ova vlast će i dalje tvrditi da ostaje na evropskom putu, kako zbog javnosti, tako i zbog predpristupnih fondova, ali zapravo oseća olakšanje zbog ove situacije jer joj, narodski rečeno, EU više ne duva za vrat oko unutrašnjih reformi, oko Kosova, kao i bliskih odnosa sa Rusijom“, kaže Popov.

Neotvaranje pregovora, posebno sa Severnom Makedonijom, većina komentatora protumačila je kao nesposobnost EU da nagradi teške reforme koje su Skoplje i Tirana sproveli u poslednjih nekoliko godina kako bi napredovali na evropskom putu.

Popov ocenjuje da ovoj vlasti odgovara da sistem „štapa i šargarepe“ ne funkcioniše kako treba, jer ona samo fingira da je na evropskom putu.

„O tome svedoči reakcija premijerke na negativan izveštaj o napretku Srbije, nedostatak nervoze zbog neotvaranja novih pregovaračkih poglavlja, kao i činjenica da je poslednjih godinu i po šefica pregovaračkog tima bila potpuno skarajnuta i iz ovog procesa i iz javosti, da bi na kraju bila sklonjena na novu dužnost, što je valjda jedinstven slučaj kada je reč o zemljama koje su do sada pristupile EU“, objašnjava on.

Ćutanje Beograda posebno je u neskladu sa nedavno promovisanom inicijativom o stvaranju „malog Šengena“ u regionu, i to upravo sa Skopljem i Tiranom, ocenjuje za EWB predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike i član savetodvne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) Srđan Majstorović.

„Najava čvršće integracije zemalja Zapadnog Balkana podrazumeva i pruzanje nedvosmislene podrske svojim susedima“, naglašava on.

Majstorović podseća da je čvršća saradnja i uspostavljanje četiri slobode kretanja, ljudi, robe, usluga i kapitala, koja je dogovorena nedavno u Novom Sadu a očekuje se da uključi i preostale države regiona, pozitivan način da se odgovori na neodlučnost EU.

„Upravo zato, Srbija bi u sličnim situacijama poput ove sa izostankom odluke EU, morala da reaguje sa mnogo više osećaja za trenutak, i da time nedvosmisleno ukaže da je spremna da neguje odnose zasnovane na solidarnosti sa svojim partnerima u regionu“, zaključuje Majstorović.

Sudeći po prikazanom nivou solidarnosti u jednom od najizazovnijih trenutaka za reformski proces Albanije i Severne Makedonije, i „mali Šengen“ se trenutno čini kao teško dostižan cilj.