DUBROVNIK – Potpredsednik srpske vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić zatražio je danas u Dubrovniku podršku da Beograd bude sedište Sekrtarijata Transportne zajednice i poručio da naša zemlja u potpunosti podržava dalje intenziviranje regionalne saradnje kao suštinske baze za stabilnost.
Dačić je na konferenciji Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi rekao da je to logičan korak, jer već više od 10 godina u Beogradu uspešno radi Transportna opservatorija za jugoistočnu Evropu, koja treba da preraste u buduću Transportnu zajednicu.
Podsetio da će uskoro, nakon što u Trstu bude potpisan Ugovor o transportnoj zajednici, krenuti korak dalje i u ovom segmentu.
“Želeo bih ponovo da vas zamolim da nam pružite podršku da u Beogradu bude sedište Sekretarijata Transportne zajednice, što je logičan korak, jer već više od 10 godina u Beogradu uspešno radi Transportna opservatorija za jugoistočnu Evropu, koja treba da preraste u buduću Transportnu zajednicu”, naveo je Dačić.
Potpredsednik srpske vlade je istakao i da Srbija u potpunosti podržava dalje intenziviranje regionalne saradnje kao suštinske baze za stabilnost regiona.
Srbija će, poručio je, nastaviti svoje napore za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, a to se odnosi na sve političke i ekonomske probleme koji postoje i koje možemo rešavati isključivo putem otvorenog i kontinuiranog dijaloga.
“Mi se moramo okrenuti budućnosti, jer smo predugo jedni druge optuživali za prošlost, koja nikome nije dobro donela. Moramo nastaviti da radimo zajedno, uvažavajući jedni druge a pre svega, uvažavajući zajedničke interese, kojih nije malo”, naveo je Dačić, koji je istovremeno čestitao Sloveniji preuzimanje predsedavajuće PSuJIE od Hrvatske.
Dačić je rekao da članstvo u EU za Srbiju svakako ostaje jedan od najviših spoljnopolitičkih prioriteta, a perspektiva članstva daje snažan podstrek sveobuhvatnim reformama koje Srbija sprovodi i podsticaj je pomirenju i regionalnoj saradnji na čitavom Balkanu.
“Srbija se konstantno kreće putem ka Evropskoj uniji, sa veoma dobrim ekonomskim pokazateljima. Iako iz EU povremeno stižu poruke koje nas ne ohrabruju, mi intenzivno radimo kako bi s naše strane bili ispunjeni uslovi za otvaranje novih poglavlja”, rekao je Dačić.
Ministar je zahvalio malteškom predsedavanju na podršci i posvećenosti koju su pokazali.
Naša je želja, kazao je, da predstojeće predsedavanje Estonije pamtimo po tome što je Srbija u tom periodu otvorila veći broj pregovaračkih poglavlja.
“Nadamo se da će i naši sagovornici u Briselu uvideti koliko je važno da se naš pristupni proces odvija određenom dinamikom i kolike mogu biti posledice, ukoliko bi ponovo došlo do zastoja”, kazao je.
Podsetio je da je Srbija do sada otvorila 10 pregovaračkih poglavlja i dva privremeno zatvorili.
Cilj nam je, istakao je, da očuvamo uspostavljenu dinamiku održavanja međuvladinih konferencija i da u narednom periodu otvorimo sva poglavlja za koja u datom momentu pokažemo da smo tehnički spremni, a svako otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU predstavlja dodatni zamajac i reformama koje sprovodimo.
” Budimo iskreni, svi smo svesni realnosti, proces pristupanja EU jeste primarno tehnički, ali je u velikoj meri i politički. Za nas je veoma bitno da nam se pruži izvesnost članstva u EU, kakvu su imale sadašnje članice EU, jer smo svi svedoci da su poslednjih godina kriterijumi za članstvo postajali sve brojniji i složeniji, dok se istovremeno situacija u EU i u našem regionu dodatno komplikovala, zbog brojnih kriza s kojima smo se zajedno suočavali”, kazao je Dačić.
Bez jasne evropske perspektive, ukazao je, teško je očekivati da će region ostati stabilan i na evropskom kursu.
Primetio je da, nažalost, u odnosu na druge kandidate, pregovarački proces Srbije dodatno je opterećen uslovljavanjem napretka u pregovorima napretkom u dijalogu Beograda sa Prištinom.
“Mi smo skoro dve godine čekali da otvorimo prva pregovaračka poglavlja, jer nismo imali s kim u Prištini da vodimo dijalog. Tako nešto ne sme da se ponovi, zato što bi se na taj način Srbija, koja svesrdno sprovodi reforme, kaznila zbog tuđe opstrukcije. Svi smo svedoci da se čak ni postignuti dogovori ne poštuju – zbog čega ni nakon 4 godine nije formirana Zajednica srpskih opština? Da li biste sedeli skrštenih ruku i čekali da Beograd ne ispunjava svoje obaveze”, zapitao je Dačić.
Zapitao je i da li biste ćutali da mi verbalno napadamo druge u regionu i izražavamo teritorijalne pretenzije.
“Bez namere da danas zaoštravam diskusiju, jer je verbalni diskurs u regionu poslednjih meseci previše opterećen visokim tonovima, želim da kažem da mi od EU očekujemo principijelnost, doslednost i poštovanje svakog prema njegovim delima”, naveo je ministar Dačić.
Ponovio je stoga stav Srbije da sva sporna pitanja treba rešavati u odgovarajućem forumu u neposrednim razgovorima dveju zainteresovanih strana, a u okviru pregovaračkog procesa isključivo pitanja iz domena pravnih tekovina i pozitivne prakse EU.
“Uprkos postojanja određenih međusobnih razlika i povremenih neslaganja, prouzrokovanih nerešenim pitanjima iz prošlosti, ono što je najvažnije, a što se može videti na sastancima Procesa saradnje u JIE, kao važnog političkog foruma, ali i na sastancima Zapadno-balkanske šestorke ili Berlinskog procesa, jeste da uglavnom postoji politička volja za pomirenjem i boljom budućnosti za sve građane u regionu. Ipak, evropski pravac koji smo izabrali svi mi u jugoistočnoj Evropi, nije bitan samo za građane u regionu, već je veoma važan i za sve građane Evropske unije, jer bez stabilnog i integrisanog regiona, nema ni stabilnosti ni bezbednosti EU”, naveo je.
Dačić je ukazao i da ekonomski razvoj svakog od nas pojedinačno, ali i regiona u celini, predstavlja preduslov za stabilnost regiona, ali i za nastavak procesa pristupanja EU.
“Smatram da bi jačanje ekonomske saradnje, na čemu već radimo težeći da uspostavimo regionalni ekonomski prostor, a posebno povećanje evropskih investicija u regionu, bio veoma značajan, i za nas u regionu, i za investitore iz EU, jer bi se, umesto malih i nekonkurentnih tržišta, radilo o tržištu od 20 miliona ljudi. Takođe, smatram da je neophodna zajednička borba svih u regionu protiv narušavanja principa dobrog ekonomskog upravljanja, a tu pre svega mislim na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala”, kazao je.