Dačić: Saradnja ključna za razvoj regiona

Ivica Dačić; Foto: Evropska unija

RIM – Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da je, od pokretanja Berlinskog procesa avgusta 2014. godine, postignut napredak i konkretni rezultati u regionalnoj saradnji koja, kako je dodao, treba da bude nastavljena jačim tempom.

“Čvrsto verujem da je to pravi način da region postane stabilan, prosperitetan i da građani u njemu imaju kvalitetniji i bolji život u svim segmentima”, rekao je Dačić na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova Zapadnobalkanske šestorke u Rimu, koji je održan u sklopu priprema za predstojeći Samit o Zapadnom Balkanu u Trstu.

Kako je naveo, prvi rezultat zajedničkog rada je uspostavljanje i rad Regionalne kancelarije za saradnju mladih koja će značajno doprineti istinskom pomirenju, međusobnom razumevanju i jačanju saradnje u svim segmentima naših društava.

“Da li ćemo dozvoliti da nas tenzije, koje se evidentno još uvek pojavljuju usled prevaziđenih retorika i nerešenih, otvorenih pitanja iz prošlosti, zaustave u napretku ka dostizanju najviših demokratskih standarda, a time i ostvarenju cilja kome svi težimo – članstvu u EU? Moj odgovor na ovo pitanje bi bio – ne”, rekao je Dačić.

“Verujem da saradnju u primeni svih usaglašenih infrastrukturnih i energetskih projekata treba da nastavimo, kao što treba da jačamo saradnju u svim segmentima koji nam donose dobrobit”, dodao je Dačić.

On je istakao da energija koju je Berlinski proces uneo u saradnju na Zapadnom Balkanu nije istrošena i da ovaj proces treba nastaviti i nakon Samita u Trstu.

Dačić je naglasio da je Srbija na dobrom reformskom putu navodeći da je prema ocenama MMF, Svetske banke, kao i Evropske komisije, ekonomija Srbije u 2016. postigla najbolje rezultate od početka svetske ekonomske krize.

Takođe je dodao da institucije Srbije za prevenciju korupcije u potpunosti ispunjavaju međunarodne standarde i nastavljaju da pokazuju dobar potencijal, kao i da izveštaji Svetske banke ukazuju na značajan napredak reforme javne uprave u 2016. godini.

Dačić je podsetio da je Evropska komisija na sastanku naših spoljnopolitičkih savetnika, 24. januara ove godine u Briselu, predstavila predlog o jačanju regionalne integracije u oblasti ekonomije, kao jedan od ključnih koraka u procesu pridruživanja EU.

Na mini-Samitu ZB6 u Sarajevu 16. maja, u delu Zaključaka koji su usvojeni sa podnaslovom “Zajedničko tržište”, obuhvaćene su teme: kretanje robe i usluga, kretanje kvalifikovane radne snage, digitalna ekonomija i investicije, naveo je Dačih i ocenio da su predlozi kojima su rezultirali ovi skupovi veoma dobri i korisni kao elementi za dogovore koje treba da postignemo u Trstu.

“Da budem sasvim precizan, slažem se da usvajanje ‘Višegodišnjeg akcionog plana o regionalnoj integraciji ZB6’ treba da bude jedan od konkretnih rezultata predstojećeg Samita o ZB u Trstu”, rekao je on.

Pored navedenog, on smatra da se posebno treba osvrnuti na neiskorištene trgovinske potencijale regiona ZB i iznaći adekvatna rešenja.

“Kako bismo maksimalno iskoristili prednosti koje nam npr. CEFTA pruža, posebno kao tržište slobodne trgovine, Srbija je na proteklom Samitu o ZB u Sarajevu već predložila da napravimo dodatni iskorak u ekonomskim integracijama i uspostavimo ne samo unutrašnje regionalno jedinstveno tržište ZB već i carinsku uniju”, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, “Agenda povezivanja” uspostavljena u formatu “ZB6” u okviru Berlinskog procesa za Srbiju ima posebnu važnost, a jedan od prioriteta je izgradnja autoputa Niš-Merdare-Priština-Drač.

“U pogledu dalje primene već usaglašenih i odobrenih projekata, naša očekivanja od predstojećeg Samita o ZB u Trstu uključuju i odobrenje dodatnih finansijskih sredstava za primenu tri konkretna projekta u iznosu od preko 60 miliona evra, što smo predstavili Evropskoj komisiji kao prioritete”, naveo je on.

Podsetivši da je Srbija predložila da bude domaćin narednog Samita o ZB u okviru “Berlinskog procesa”, Dačić je ocenio da bi to bio znak da ceo proces približavamo više regionu kome je namenjen.

Sa druge bio bi to i jasan signal Evropskoj komisiji da kao region napredujemo i imamo sve više kapaciteta za naša buduća učlanjenja u EU, zaključio je Dačić.