BEOGRAD – Takozvana multi-vektorska politika „sedenja na više stolica“ ili politika lažnog „svesvrstavanja“ nije dala dugoročnije rezultate, niti je suštinski održiva u uslovima sve veće konfrontacije vodećih sila, zaključeno je na debati “Resetovanje spoljne politike i diplomatije Srbije”, koja je održana u organizaciji Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
U diskusiji, održanoj 29. maja, učestvovali su ugledni stručnjaci i bivše diplomate, uključujuči Ivana Vujačića, Jelicu Minić, Srećka Đukića, Miomira Udovičkog, Draganu Filipović, Draganu Đuricu, Dragana Đukanovića i Duška Lopandića.
Debata o resetovanju spoljne politike i diplomatije Srbije organizovana je u okviru šire inicijative Evropskog pokreta pod nazivom „Resetovanje Republike“, a u okviru duboke društveno političke krize u zemlji i traženih, očekivanih i pripremanih političkih promena.
“Srbija ostala usamljeno ostrvo u matici balkanskog toka”
Kako je istaknuto prilikom diskusije, “proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji zapao je u ćorsokak, kao što se i politika dobrosusedstva pretvorila u politiku razmirica”.
“Srbija je sa politikom ‘neutralnosti plus’, otklonom prema NATO i neusklađenom spoljnom politikom sa EU postala usamljeno ostrvo u matici balkanskog toka. Vladajući krugovi su i pored stalnog deklarisanja da je ‘Srbija na evropskom putu’, u suštini odustali od integracije u EU koja ugrožava njihov opstanak na vlasti”, ocenili su učesnici rasprave.
Naglašeno je, takođe, da nova spoljna politika Srbije treba odlučno da se usmeri na ubrzani završetak pregovara o članstvu u EU i na nove regionalne inicijative u cilju poboljšanja klime u regionu i popravljanja ili unapređenja dobrosusedskih odnosa.
“U centru resetovane spoljne politike zemlje bi trebalo da bude revitalizacija proevropske politike Srbije, sa ciljem rehabilitovanja evropske ideje u zemlji i stvaranja što šireg konsensusa, s jedne strane, kao i što bržeg završetka progovora o članstvu u EU, s druge strane. Osnovne pretpostavke za takav ishod su jasna politička volja, oročena mapa puta i budžetska podrška za jačanje institucija i kadrovskih kapaciteta, uz široko mobilisanje javnosti”, ocenjeno je na debati.
Potrebna jasna medijska kampanja o značaju EU
Učesnici diskusije su, između ostalog, konstatovali da na unutrašnjem planu treba pokrenuti jasnu medijsku kampanju sa ciljem informisanja i objašnjavanja građanima uloge i značaja EU za ekonomski i međunarodni položaj Srbije. U tom kontekstu, naglašeno je da je “proces evropske integracije u svim zemljama koje su ulazile u EU predstavljao predmet društvenog konsensusa, na čemu bi trebalo iznova raditi”.
“Nova politika prema EU bi trebalo da podrazumeva i posebnu strategiju promocije slike demokratske i proevropske Srbije u inostranstvu na osnovama koje su otpočeli studenti – biciklisti i maratonci, koji su posetli institucije Saveta Evrope i Evropske Unije u Strazburu i Briselu”, poručeno je na debati.
Kada je reč o odnosima sa susednim zemljama, naglašeno je da mnoštvo otvorenih problema i dalje dominira odnosima u regionu, te da će bez rešavanja nagomilanih pitanja sa susedima na Zapadnom Balkani i u Jugoistočnoj Evropi Srbija ostati izolovana.
“Reafirmacija osnažene proevropske politike Srbije ojačaće ujedno i volju političkih elita u zemlji, kao i susednih zemalja da se započne sa rešavanjem nagomilanih problema, pre svega sa Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom. Takođe, ona bi doprinela i ubrzavanju procesa normalizacije odnosa između vlasti u Beogradu i Prištini odnosno implementaciji brojnih do sada postignutih sporazuma od 2011”, ocenjeno je na debati.
Prema mišljenju učesnika diskusije, umesto politike “srpskog sveta”, Srbija treba da reafirmiše politiku unpređenja dobrosusedskih odnosa u okoviru čega će briga o Srbima izvan Srbije imati prirodno i nekonfrontirajuće mesto. U tom kontekstu, napomenuto je da “pitanje položaja Srba u susednim zemljama ne treba da počiva na paternalizmu, već na reafirmaciji njihovog statusa kroz integraciju u politički život susednih država”.
“Neophodan otklon od preteranog ruskog uticaja”
U osvrtu na odnose Srbije sa velikim silama, govornici su ukazali da odustajanje od politike „četiri stuba“ i lažnog „svesvrstavanja“ ne znači nužno zanemarivanje saradnje sa svetski važnim zemljama koje na razne načine utiču i na međunarodni položaj i ekonomski razvoj Srbije.
“Nedavna podrška Moskve Vučićevom režimu u borbi protiv takozvane ‘obojene revolucije’ pokazuje u kojoj meri su suprostavljeni dugoročni interesi našeg društva sa politikom ruskih vlastodržaca. Otklon od preteranog ruskog uticaja i svođenje na normalne veze dva naroda i dve države treba da obuhvati, između ostalog, pitanja energetike, vojno-tehničke saradnje i ruske medijske propagande u Srbiji”, poručeno je na skupu.
Kako je predloženo, “prvi korak oslobađanja od preterane ruske zavisnosti odnosi se na održivu energetsku bezbednost, nezavisnost, integraciju u evropski gasovodni i naftovodni sistem”.
Istovremeno, ocenjeno je da bi srpske vlasti trebalo da „resetuju“ odnos prema onim kineskim kompanijama koje ne poštuju u potpunosti propise iz oblasti radnog prava i životne sredine, kao i da prekinu sa politikom zaključenja netrasparentnih državnih sporazuma i kredita koji su predstavljali jedan od važnih činilaca visoke korupcije.