Sećate li se šta ste radili onog dana kada ste prvi put čuli za koronavirus? Delovalo je kao daleka, nerealna i za vaš život ne baš važna vest. A sećate li se šta ste radili poslednjeg dana, pre nego što je epidemija proglašena u Srbiji? Kako je normalan život izgledao pre korone? I šta ste uradili nakon što se virus uselio u našu državu? Život vam se promenio iz korena. Sada čekate da pandemija prođe, da steknemo imunitet, da proizvedu vakcinu…pa da vam se život vrati u normalu. Klimatske promene su, poput pandemije izazvane koronavirusim, globalna pretnja. Ali, za razliku od pandemije, protiv klimatskih promena nema vakcine i povratak u normalu je malo verovatan.

Klima i korona, kakve veze imaju?

Ma koliko strašne posledice pandemija sa sobom nosila, sa gotovo 9 miliona obolelih i 465 000 umrlih, ona nam je donela i jednu neočekivanu priliku. Po prvi put smo mogli da vidimo kako izgleda život kada nestane sve ono šta uzimamo zdravo za gotovo: porodična okupljanja, slobodno kretanje, izlazak iz kuće, putovanja, planiranje narednog meseca ili godišnjeg odmora. Životi su nam postali nepredvidivi.

Pandemija nam je na kratko pokazala kako će izgledati život na Zemlji ukoliko ne uspemo da dostignemo ciljeve globalnog Pariskog dogovora i zadržimo zagrevanje planete ispod 2oC do kraja ovog veka.

Izmenjeni klimatski uslovi stvaraće uslove za češće pojave pandemija. Promena klime menja prirodna staništa, obrasce kretanja vrsta koje prenose uzročnike zaraznih bolesti, i njihove interakcije sa drugim vrstama što povećava verovatnoću prelaska virusa sa jedne na drugu vrstu. Baš kao što se desilo sa SARS-CoV-2.

Ove pojave već danas možemo videti, čak i kod nas. Na primer, nekada je pojava tigrastih komaraca i virusa Zapadnog Nila kod nas bila nezamisliva. Danas su ova i mnoge druge tropske bolesti prisutne u Srbiji i na evropskom kontinentu. Klimatske promene će stvoriti uslove za lančane posledice kriza koje budu nastajale nakon pojave pandemija.

Svedočimo snažnom udaru tekuće pandemije na globalnu ekonomiju. Međutim, oporavak će otežavati ekstremni klimatski uslovi kojima svedočimo u poslednjoj deceniji: nezapamćeni vreli talasi u Evropi pa čak i na njenom severu, ogromni požari koji se javljaju od Australije do Sibira, sve učestalije polave i suše, uragani. Svi ovi ekstremni vremenski uslovi će usporavati ekonomski oporavak. A u pojedinim zemljama ga učiniti i nemogućim.

Već sada Svetska banka procenjuje da će zbog pandemije između 40 i 60 miliona ljudi biti gurnuto ispod granice ekstremnog siromaštva. Očekuje se da će ekonomije do 2023. biti u deficitu više od 30 biliona dolara. I sve to su posledice samo jedne krize, tokom jedne godine. Klimatske promene imaju potencijal da izazivaju ovakve lančane krize, tokom dužeg niza godina, kako nas upozoravaju naučnici. Ukoliko ne dostignemo cilljeve globalnog Pariskog dogovora, ekonomske i zdravstvene posledice izmenjenih klimatskih uslova biće ogromne.

Poveznice između klimatskih promena i pandemije su kompleksne, kao same ove pojave. Faktori koji uzrokuju klimatske promene (sagorevanje fosilnih goriva, koje izaziva i zagađenje vazduha) se dovode u vezu sa težinom ishoda zaraze koronavirusom. Nedavna istraživanja pokazala su da su posledice pandemije mnogo teže u oblastima u kojima je vazduh zagađen.

Dakle, pandemija ili dekarbonizacija?

Pandemija je svet zatekla u momentu kada su globalni pregovori oko sprovođenja Pariskog dogovora bivali sve neizvesniji. Masovni klimatski štrajkovi širom sveta i sve veći pritisak javnosti usmeravali su države ka povećanju ambicije u pogledu smanjenja emisija. Trebalo je da 2020. godina bude ključna za dekarbonizaciju globalne ekonomije.

Nova Evropska komisija je kao oskosnicu svog mandata svetu predstavila Evropski zeleni dogovor – glavnu razvojnu strategiju Unije koja će evropski kontinent pretvoriti u prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, a građanima EU doneti nove poslove i kvalitetan, prosperitetan i bezbedan život.

A onda se deslila pandemija. I njen silovit udarac na ekonomiju.

Vlade širom sveta su donosile hitne pakete mera za podršku i oporavak ekonomije. Evropska komisija predstavila je plan oporavka, kao nastavak politika iznetih u Evropskom zelenom dogovoru. Ovaj plan, vredan 1 1850 milijardi evra, treba da EU omogući ekonomski razvoj kroz zelenu tranziciju i digitalizaciju.

Iako brojne organizacije koje se zalažu za očuvanje životne sredine upozoravaju da je nedovoljna opredeljenost od 25% predstavljenog budžeta za klimatsku akciju, predstavljeni plan je korak u dobrom smeru budući da ekonomski razvoj zasniva na cirkularnoj ekonomiji, energetskoj tranziciji, razvoju zelenih poslova i klimatskoj neutralnosti.

Osim EU, mnoge druge zemlje širom planete okreću se oporavku od trenutne krize koji će biti baziran na dekarbonizaciji i zelenim politikama. Međunarodna agencija za energetiku predstavila je predlog za održivi oporavaka, koji će zemljama omogućiti ekonomski razvoj uz dekarbonizaciju. Predlog pokazuje da je sadašnji momenat jedinstvena prilika da vlade širom sveta ubrzaju ekonomski rast, kreiraju milione novih poslova uz istovremeno smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, pokazujući da je dekarbonizacija put za oporavak od pandemije.

Dekarbonizacija u komšiluku

Dok EU i ostatak sveta koračaju ka klimatskoj neutralnosti, dekarbonizacija u regionu ima različite oblike.

Severna Makedonija je prva zemlja regiona koja je najavila napuštanje proizvodnje energije iz uglja do 2030. Crna Gora je napustila planove za izgradnju nove termoelektrane Pljevlja II. Grčka i Mađarska su napravile planove za napuštanje uglja do 2028. odnosno 2030. godine. Hrvatska i Rumunija su već pre nekoliko godina napustile planove za izgradnju novih termoelektrana na ugalj. U Sloveniji je izgradnja poslednje termoelektrane Šoštanj 6 praćena korupcijom i ekonomskom neodrživošću. Svuda oko nas države razvijaju otporne energetske sisteme i napuštaju zastarele tehnologije.

Jedino Srbija i Bosna i Hercegovina nastavljaju da planiraju izgradnju novih termoelektrana na ugalj, kojima će svoje ekonomije vezati za fosilna goriva još najmanje 40 godina.

Srbija je početkom godine usvojila pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i postavila svoje ključne strateške prirotete u zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena. Bez sumnje, to je donošenje klimatkog zakona i usvajanje Strategije niskougljeničnog razvoja. Međutim, ni jedan od ova dva dokumenta nije usvojen, nakon višegodišnjeg odlaganja.

Ekonomski položaj zemalja Zapadnog Balkana je i pre krize izazvane pandemijom bio nepovoljan. Treba računati da će posledice krize biti u najmanju ruku uporedive posledicama svetske ekonomske krize iz 2008. Imajući u vidu promene regionalne, evropske i globalne energetske politike i očiglednu neophodnost borbe protiv klimatskih promena i prilagođavanje na njihove posledice, možda je vreme da se zapitamo da li treba da svoju budućnost zasnivamo na energetskoj politici koja je osmišljena u prošlom veku? Ili treba da prihvatimo realnost i dekarbonizaciju u doba oporavka od pandemije vidimo kao šansu za izgradnju otpornog, održivog, zdravog društva?

„Sadašnja prilika je verovatno poslednja. U narednim mesecima i godinama ekonomiju će preplaviti sredstva državne pomoći koja treba da ublaži posledice trenutne krize. Ovu pomoć treba usmeriti na razvoj niskougljeničnih tehnologija, umesto na održavanje zastarelih tehnologija zasnovanih na uglju”, izjavio je direktor Sekreterijata Energetske zajednice, Janez Kopač.

Ima li nade za ovaj svet?

Globalna pandemija izazvana novim koronavirusom stavila je svet pred izazov bez premca. Reakcija je morala biti brza, dok je virus osvajao planetu, zatvorio preko tri milijarde ljudi i po prvi put nakon Drugog svetskog rata zaustavio svet na više od dva meseca. Donete mere zaustavile su globalnu ekonomiju i ugrozile desetine miliona ljudi širom sveta. Pre samo šest meseci ovo je bilo nemoguće i zamisliti.

Ipak, ova kriza nam je dala priliku da naučimo da je moguće delovati brzo kada prepoznamo jasno i bez dvoumljenja da nam preti opasnost. Pandemija i zaustavljanje ekonomije dovele su do pada emisija sa efektom staklene bašte od gotovo 5,5%. Međutim, ako želimo da sprečimo dalje klimatske promene, globalne emisije moraju padati još više, u proseku oko 7,6% godišnje. Ovo govori o veličini globalnih napora neohodnih za sprečavanje nepovratnih promena klime. Ali istovremeno pokazuje da su ovakvi napori mogući.

U pogledu dekarbonizacije nauka je jasna, opasnost od klimatskih promena je tu, i imamo samo desetak godina da ublažimo njene posledice. Ono što klimatsku krizu, koja će nastati ako prekoračimo taj prag od 2oC, razlikuje od krize izazvane pandemijom je to što – vakcine nema.

Jednom kada pređemo taj prag, povratak na normalan način života više neće biti moguć. Kriza će biti nova realnost za društvo, a činiće je suše, požari, pandemije, nestašice vode, borba za resurse, nedostatak hrane, izumiranje živog sveta i kolaps globalnog ekosistema i ekonomije koja od tog ekosistema zavisi.

Pandemija nam je pokazala da je globalna, ujedinjena akcija moguća. Ekonomski oporavak od trenutne pandemije je jedinstvena prilika za dekarbonizaciju i razvoj otpornog, održivog društva, a sledeća decenija će biti ključna za očuvanje života i društva koje danas poznajemo.

Blog je izrađen uz podršku Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE) koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u ime Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno zvanične stavove GIZ-ovog Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE), kao ni Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE).