Mesec dana nakon izborne noći, poznato je kako će izgledati novi Evropski parlament. Ovo telo održaće svoju inauguralnu sednicu između 2. i 4. jula u Strazburu, kada će, između ostalog, biti i izabran naslednik predsednika Antonija Tajanija.
Kao što su istraživanja javnog mnjenja mesecima unazad predviđala, deveti direktno izabrani saziv EP mnogo je više fragmentiran nego osmi. Poslaničke grupe levog i desnog centra više nemaju većinu – ovaj faktor biće vrlo značajan kada dođe do izbora nove Evropske komisije, koja bi trebalo da bude izglasana do jeseni.
I dok čekaju da šefovi država i vlada u Evropskom savetu nominuju naslednika Žana Kloda Junkera, evropski poslanici formirali su političke grupe, kako tradicija nalaže, po ideološkim, a ne nacionalnim linijama. Njihovo brojčano stanje donekle će se promeniti kada (i ako) se Bregzit finalizuje i 73 poslanika Ujedinjenog Kraljevstva napuste Evropski parlament; međutim, ova promena neće značajno uticati na odnos snaga.
Za sada je poznato sedam političkih grupa, jedna manje nego u prethodnom sazivu.
Evropska narodna partija (EPP)
Broj poslanika: 182
Članice
Najveći broj mesta u ovoj grupi i dalje imaju nemački demohrišćani, odnosno partije CDU i CSU, koje će u Strazburu i Briselu predstavljati 29 poslanika. Nakon njih, dvocifreni broj poslanika ima i poljska Građanska platforma, zatim rumunska Nacionalna liberalna partija i španska Narodna partija.
Jedna od pojedinačno najvećih stranaka u okviru EPP-a, sa 13 poslanika, i dalje je mađarski Fides, koji se na sajtu Evropskog parlamenta i dalje vodi kao član EPP grupe, uprkos njegovoj suspenziji iz Evropske narodne partije u martu. Na koji način će i da li će Viktor Orban izgladiti odnose sa vođstvom ove evropske partije, ostaje da se vidi.
Lider
Manfred Veber iz nemačke Hrišćansko-socijalne unije reizabran je na funkciju koju je vršio i u prethodnom sazivu parlamenta. Veber je bio kandidat EPP-a za Junkerovog naslednika na izborima za Evropski parlament, ali su u međuvremenu liberalne i socijaldemokratske partije u EP izjavile da neće podržati njegovu kandidaturu. Iako Veber i dalje ima deklarativnu podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, njena izjava da Evropski savet neće nominovati kandidata koji će biti neprihvatljiv parlamentu ukazuje na veliku verovatnoću Veberovog ostanka na mestu parlamentarnog lidera EPP-a i u narednih pet godina.
Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D)
Broj poslanika: 153
Članice
Dobri rezultati španskih i italijanskih socijalista uspeli su da “izvuku” grupu S&D iz ponižavajućeg poraza koji joj se predviđao. Ova grupa je čak uspela da ne pretrpi najveće gubitke u odnosu na prethodni izborni ciklus – to se desilo Evropskoj narodnoj partiji. Situacija će se promeniti kada njihove redove napusti 10 poslanika britanske Laburističke stranke.
Gotovo sve partije levog centra širom kontinenta ostale su u ovoj grupi. Međutim, pored pomenutih partija iz Italije i Španije, samo su nemačke socijaldemokrate, uprkos znatnom gubitku glasova, uspele da sačuvaju dvocifreni broj poslanika.
Lider
Loš rezultat nemačke SPD i proboj španskih socijalista odrazio se i na izbor novog vođstva ove grupe – dosadašnjeg lidera Uda Bulmana zamenila je Irače Garsija, poslanica vladajuće PSOE kojoj je ovo četvrti mandat u Strazburu. Kako prenosi Politiko, Garsija se založila za Evropu sa više socijalizma, feminizma i ekologije, a izrazila je i protivljenje monopolu EPP-a nad institucijama EU.
Među novim potpredsednicima grupe S&D našla se i Biljana Borzan iz Hrvatske, koja se u prethodnom sazivu parlamenta između ostalog istakla zalaganjem za jednak kvalitet proizvoda u EU.
Obnovimo Evropu (Renew Europe)
Broj poslanika: 108
Članice
Prva politička grupa koja je promenila naziv u odnosu na prethodni saziv sastoji se od bivše grupe ALDE (Savez liberala i demokrata za Evropu) i poslanika izabranih na listi okupljenoj oko Republike u pokretu francuskog predsednika Makrona. Sa 21 poslanikom, ova koalicija je i najbrojnija u grupi “Obnovimo Evropu”, praćena britanskim Liberalnim demokratama, koji će u jednom trenutku napustiti Parlament, a potom rumunskim “Savezom 2020” i španskim Građanima.
Ova grupa doživela je i najveći rast u odnosu na ALDE iz perioda 2014-2019, koja je imala samo 68 poslanika.
Lider
Nosilac Makronove liste na evropskim izborima bila je bivša ministarka za evropske poslove Natali Luazo, koja je bila viđena za liderku nove grupe u EP. Međutim, nakon kontroverzi koje su izazvale njene namere da “temeljno preuredi” grupu ALDE i, navodno, ne baš pohvalan stav koji je iznela o drugim kolegama poslanicima, Luazo se povukla iz trke. U neizvesnom okršaju koji je usledio, pobedu nad holanđanskom Sofi in t’Veld odneo je Dačian Čiološ, bivši premijer Rumunije i evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj u Barozovoj komisiji. Čiološa su podržali Makron i španski Građani, što je bilo dovoljno za preuzimanje liderstva nad ovom grupom.
Zeleni/Evropski slobodni savez (Greens/EFA)
Broj poslanika: 75
Članice
Potencijalni “zeleni talas” najavljivan je još prošle godine, a ova grupa zaista je uspela da znatno poveća broj poslanika, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Udruženi sa regionalnim partijama iz Evropskog slobodnog saveza, u koje spadaju katalonske i škotske stranke, Zeleni će, makar do odlaska britanskih poslanika, zauzimati četvrto mesto po brojnosti u Evropskom parlamentu.
Lideri
Ska Keler iz Nemačke i Filip Lamber iz Belgije reizabrani zu na čelo ove grupe. Keler je bila i jedna od kandidatkinja za predsednicu Evropske komisije u toku kampanje, a i ona i Lamber poslanici su od 2009. godine.
Identitet i demokratija (ID)
Broj poslanika: 73
Članice
Još jedna grupa kojoj je predviđan rast bile su desne populističke partije, koje su u prethodnom sazivu bile okupljene u “Evropu nacija i slobode”. Pregnoze su se ostvarile i ova grupa gotovo je udvostručila svoj broj poslanika u Evropskom parlamentu, ali i dalje kontroliše manje od 10% ukupnog broja mesta. Čine je Nacionalno okupljanje (bivši Nacionalni front), italijanska Liga, Alternativa za Nemačku, Slobodarska partija Austrije, Partija slobode iz Holandije, Danska narodna partija i još nekoliko manjih političkih organizacija.
Lider
Marko Cani iz italijanske Lige, pojedinačno najjače partije ove ideološke orijentacije na kontinentu, predvodiće “Identitet i demokratiju” u narednih pet godina. Po obrazovanju ekonomista, ovo mu je drugi mandat u Evropskom parlamentu, a u prethodnom je, između ostalog, bio član Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju.
Evropski konzervativci i reformisti (ECR)
Broj poslanika: 62
Članice
Nekada su okosnicu ove grupe činile poljska Pravo i pravda i Konzervativna stranka Ujedinjenog Kraljevstva. I dok je vladajuća stranka Poljske zadržala primat sa 26 poslanika, Torijevci su na ovim izborima, zbog nemogućnosti da dogovore Bregzit do 29. marta, doživeli “potop” i sa 19 spali na samo 4 poslanika. Sve ostale članice ove grupe imaju po 5 ili manje poslanika, što će omogućiti Pravu i pravdi da u njoj vodi glavnu reč.
Lider
Risart Legutko nastaviće da vodi ovu grupu, od sada samostalno (ranije je to radio sa britanskim kolegom Sajidom Kamalom). Ovo mu je treći mandat u EP, a 2007. godine je nakratko bio ministar obrazovanja pod premijerom Jaroslavom Kačinjskim.
Ujedinjena evropska levica/Nordijska zelena levica (GUE/NGL)
Broj poslanika: 41
Članice
Partije koje su u jednom trenutku izgledale kao da će na talasu ekonomske krize “odvući” Evropu u levo i dalje su u ovoj grupi: Siriza, španski Podemos, Nepokorna Francuska, nemačka Levica. Njihov broj, međutim, manji je nego u prošlom sazivu, što pokazuje da je revolucija, bar za sada, odložena.
Lider
Do sada nije bilo vesti o tome da će Gabrijele Cimer, koja GUE/NGL predvodi od 2012. godine, dobiti naslednika. Cimer dolazi iz nemačke “Levice”, a nekada je predvodila partiju PDS, naslednicu vladajuće komunističke partije Istočne Nemačke. U Evropskom parlamentu je od 2004. godine.
Ostali
Dve velike partije koje, za sada, nisu članice nijedne poslaničke grupe, jesu Partija za Bregzit Najdžela Faraža (29 poslanika) i Pokret pet zvezda iz Italije (14 poslanika). Na sajtu Evropskog parlamenta one se još uvek vode kao članice grupe “Evropa za slobodu i direktnu demokratiju” koja je postojala u prethodnom sazivu, ali za formiranje političke grupe potrebni su predstavnici bar 7 različitih zemalja EU.
Da li će ove partije ostati nezavisne, pristupiti nekoj od postojećih grupa ili sa drugim nezavisnim poslanicima formirati novu, ostaje da se vidi – pogotovo imajući za vidu da “bregzitaši” verovatno neće ostati u parlamentu tokom celog njegovog saziva.