BEOGRAD – U sektoru odbrane, Hrvatska ostaje najtransparentnija u svim oblastima, sledi je Crna Gora, dok se Albanija može opisati kao najnetransparentnija, zbog najmanje raščlanjenog budžeta i nefunkcionisanja sajta ministarstava odbrane, jedan je od ovogodišnjih zaključaka najnovijeg izveštaja “Balkanski monitor odbrane”, koji je objavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Kada je reč o finansijskim informacijama, izveštaj pokazuje da se budžeti ministarstava odbrane, kao deo godišnjih nacionalnih budžeta, nalaze na sajtovima vlada svih šest zemalja.
„Međutim, ovi budžeti se u velikoj meri razlikuju, pri čemu je hrvatski najtransparentniji, a albanski najmanje transparentan, sudeći po kriterijumima kao što su nivo raščlanjenja i reference na konkretne projekte nabavke. Iako se informacijama o donacijama ne može uvek lako pristupiti, sva ministarstva donekle reaguju na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja“, navodi se u izveštaju.
Izveštaj pokazuje da su strateški dokumenti iz sektora odbrane generalno dostupni, sa određenim izuzecima, jer su neki od njih označeni kao tajni kao u slučaju Srbije, ili kada se ne mogu dobiti kao što je slučaj sa nekim dokumentima u Albaniji i Severnoj Makedoniji.
Međutim, istraživač BCBP-a Vuk Vuksanović istakao je tokom diskusije “Hodanje po (bodljikavoj) žici: Balkan između rata i mira” u organizaciji BCBP-a da nijedna od zemalja Zapadnog Balkana još nije usvojila strategiju odbrane, doktrinu koja bi trebalo da bude stup bezbednosne politike jedne zemlje.
On je rekao da je u većini zemalja u regionu proces kreiranja strateških dokumenata i njihove implementacije često bolan birokratski i politički proces. Prema njegovim rečima, glavna posledica neusvajanja ovakvih dokumenata je to što građani nemaju predstavu šta vlade planiraju da urade.
„Činjenica da nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije usvojila strategije odbrane u kontekstu rata u Ukrajini znači da nema toliko debate o bezbednosnoj politici u društvu ili državnoj administraciji“, ocenio je Vuksanović.
Andreja Stojkovski, izvršni direktor i istraživač u Prespanskom institutu iz Severne Makedonije, rekao je tokom događaja da je Ministarstvo odbrane prepoznato kao najtransparentnije ministarstvo u Vladi te države. On je rekao da je Strategija nacionalne odbrane i strategija bezbednosti Severne Makedonije zastarela, ali je ta institucija počela da radi na njihovom ažuriranju.
„U ovom procesu biće razrađena lista pravnih i strateških dokumenata. U njemu će učestvovati i eksperti iz civilnog društva“, rekao je Stojkovićski.
On je naglasio da će se poseban deo ovih dokumenata baviti dezinformacijama, jer iako se Severna Makedonija uskladila sa sankcijama EU prema Rusiji, građani su i dalje u velikoj meri izloženi ruskoj propagandi.
Arjan Dirmiši, izvršni direktor Centar za proučavanje demokratije i upravljanja iz Tirane, rekao je da je najniža transparentnost prisutna u sektoru odbrane u Albaniji. On je dodao da niska transparentnost nije problem samo u sektoru odbrane, već je to praksa u albanskoj administraciji uopšte. Prema njegovim rečima, veliki problem u administraciji je i korupcija i pritisak na istraživačke novinare koji traže podatke od institucija.
Što se tiče strateških dokumenata, rekao je da su oni koji su ranije usvojeni u Albaniji da sadrže neke prioritete.
„Međutim, problem strateških dokumenata u oblasti odbrane u Albaniji često je bila koherentnost. Na primer, u različitim dokumentima možete pronaći potpuno različite definicije pretnji”, rekao je Dirmiši. On je zaključio da ukoliko država želi da razmišlja strateški, pretnje ne treba da se menjaju u kratkom roku, već da se definišu dugoročno.
“Balkanski monitor odbrane” je istraživački projekat koji je pokrenuo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCSP) kako bi prikupio podatke i analizirao ključne informacije o odbrambenim politikama u šest zemalja regiona Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora , Severna Makedonija i Srbija) i Hrvatskoj.
Kao i prethodni, ovogodišnji izveštaj daje pregled godišnjih izdataka za odbranu, ključne strateške dokumente, međunarodnu vojnu saradnju (vojne vežbe, vojne donacije i učešće u mirovnim misijama) i zastupljenost žena u sektorima odbrane šest odabranih zemalja. Novi izveštaj međutim uključuje transparentnost u sektoru odbrane kao još jednu oblast analize.
Ambasador Kanade u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji Žil Norman ocenio je da je ovogodišnji izšvetaj važniji nego ikada ranije, zbog rata u Ukrajini i činjenice da je region Zapadnog Balkana izložen ruskim dezinformacijama. Prema njegovim rečima, u ovim vremenima važno je da postoje tačni podaci o sektoru odbrane u državama regiona.