fbpx
European Western Balkans
Društvo

Diskusija: Potreban je strateški pristup EU zemljama Zapadnog Balkana

Foto: Fond za evropski Balkan

LJUBLJANA – Zapadni Balkan muči celi niz hroničnih problema koji su svima odavno poznati, i mada izgleda da bi članstvo u Evropskoj uniji moglo izlečiti veliku većinu ovih problema, i uprkos novoprobuđenom interesu Zapada za Balkan, čini se da evropske integracije regiona ostaju prazna fraza, zaključeno je na okruglom stolu eksperata za region koji je organizovao Forum za evropski Balkan. 

“Za razliku od većine drugih sličnih foruma, na kojima se raspravlja o tome šta zemlje tzv. Zapadnog Balkana treba da učine da se približe EU, nas zanima šta EU radi pogrešno u odnosu na naš region, da nema realne volje i napretka u smeru evropskih reformi”  izjavio je osnivač Foruma za evropski Balkan (FEB) Mitja Močnik, ambasador iz Slovenije.

Josip Juratović, poslanik u nemačkom parlamentu, Sloveniju i Hrvatsku vidi kao partnere koji igraju ulogu mosta između balkanskih država i Unije, i koje bi mogle pomoći što bržoj integraciji tog dela Evrope u Uniju. “Sve od Solunskog sporazuma, dakle već 20 godina, neprestano slušamo o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, to je jednostavno nedopustivo”, upozorava Juratović.

Kako olakšati život u čekaonici EU

Igor Radojičić, bivši gradonačelnik Banjaluke i bivši predsednik Skupštine Republike Srpske, ukazuje na pitanje koje nakon višegodišnjih praznih obećanja, pitanje da li države članice EU žele proširenje zvuči čudno, dodajući da je pravo pitanje da li zaista postoji iskrena spremnost i volja u radu političkih elita i birača da ove zemlje postanu članice EU.

“U engleskom jeziku se ustalio termin balkanizacija, koji je prvenstveno negativan i označava fragmentaciju i posvađane susede. Svakako, značajan deo evropskih političkih elita ne želi posvađane susede u svom društvu”, rekao je Radojičić.

Kako je istakao, nakon što je Unija predugo ostavila region po strani, tek ratom u Ukrajini i zabrinutošću za stabilnost Evrope ponovo se povećao interes EU za Zapadni Balkan.

“Ako smo stalno deo administrativnih i birokratskih procedura, gde se lestvica zahteva stalno povećava i stalno se dodaju novi politički uslovi, teško da će integracija napredovati. Mora postojati politička strateška volja za proširenjem. Te volje za sada nema, a bojim se da će se ta volja, nažalost, pokazati samo ako budemo u još većoj krizi, upozorio je Radojičić.

Zef Mazi, penzionisani albanski diplomata i do prošle godine vođa albanskog pregovaračkog tima za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, upozorava da u svetlu evropskih napora balkanskih zemalja, Unija ima i niz svojih problema.

“EU odlaže integraciju balkanskih zemalja više od 20 godina. Moramo zaustaviti sledeće neodređeno odlaganje. Naravno, možemo videti različite poglede različitih evropskih zemalja na region. Na ove stavove utiču različiti faktori, ali sam uveren da EU mora da počne strateški da gleda na balkanske zemlje. Ovakav strateški pogled na balkanske zemlje nismo videli u poslednjih više od 20 godina“, rekao je Mazi.

Prostor koji EU zanemaruje zauzimaju Rusi i Kinezi

Ministar evropskih poslova i glavni pregovarač Severne Makedonije sa Evropskom unijom Bojan Maričić rekao je da evropska politika proširenja ne funkcioniše dobro. Evropske reforme ne funkcionišu bez jasne perspektive da će doći do evropskih integracija.

“Da smo mogli sami da sprovedemo te reforme, bez jasnog krajnjeg cilja, odnosno ulaska u EU, već bismo to uradili”, rekao je Maričić na prigovore pojedinih evropskih diplomata koji ga teše da Makedonci pre svega te reforme sprovode zbog sebe i tek onda zbog ulaska u EU.

Prema njegovim rečima, makedonskom društvu je potrebna jasna evropska perspektiva.

“Možemo izvesti bolne promjene samo ako imamo jasnu budućnost pred sobom, kada budemo znali kada možemo očekivati ​​ulazak u EU. Ako me pitate ko je danas prvi u redu za ulazak u EU, rekao bih Ukrajina”, rekao je Maričić.

Kako je istakao, budućnost evropskih integracija Zapadnog Balkana odlučuje se na ratištu u Bahmutu.

“Zašto su nam onda uopšte potrebne reforme? Idemo da se borimo u Bahmutu, ako je ovo bojno polje za naše evropske integracije”, rekao je Maričić.

Akceleratori ili inhibitori demokratskih procesa?

Crna Gora, koja se smatra zemljom koja je među kandidatima sa Balkana prešla najveći deo puta ka evropskim integracijama, često je dobijala kritike da nije doživela pravu tranziciju vlasti, kao što se to dešavalo u drugim zemljama. To su doživeli na parlamentarnim izborima 2020. godine, kada je partija Mila Đukanovića morala da preda vlast opoziciji, istakao je  crnogorski profesor političkih nauka Zlatko Vujović. 

“Poslednje vreme može se  reći da postoji dezorijentacija političkih elita i birača, ali i naših zapadnih partnera, kako SAD tako i EU. Kada vidimo primer Severne Makedonije, čini se da nije važno šta ste uradili da biste dostigli evropske standarde, ako svaka država može da vam postavlja nove uslove na svoj način. Tako su evropski procesi postali trivijalni i umesto da budu akcelerator demokratskih procesa rade u suprotnom smeru“, istakao je Vujović.

Neefikasnost politike proširenja šteti državama

Nakon dve decenije govora o budućnosti Evrope, svaki građanin Balkana može da govori o svom drugorazrednom statusu u Evropskoj uniji: u dugom redu na granici, ili u redu za graničnu kontrolu na evropskim aerodromima – ovom parabolom Duško Lopandić, dugogodišnji srpski diplomata i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, pokušao je da opiše koliko su prazne priče o širenju Unije.

Iako je Evropa u ratu i geopolitička situacija se okrenula naglavačke, mi i dalje pričamo o širenju Evrope, više nego ikada pre. Uprkos vidljivim promjenama na bolje, Lopandić za nedostatak inovativnosti krivi evropsku politiku proširenja.

“Kada je u pitanju naš region, vidimo da podrška evropskom širenju varira od zemlje do zemlje, a najmanja je upravo u Srbiji. Već duže vreme je u konstantnom padu i sada je, po mom mišljenju, već ispod 44 posto”, kaže Lopandić.

On je kao važno pitanje sa kojim moraju da se suoče i kreatori politike proširenja u Briselu istakao iseljavanje ljudi iz regiona. Danas Srbija ima pola miliona stanovnika manje nego pre deset godina. Osim toga, problem je i u neefikasnosti evropske politike proširenja, koja jedva da daje opipljive rezultate.

“Imamo zemlju u kojoj se kriza produbljuje. Danas imamo zemlju u kojoj je konfrontacija sve veća i u kojoj se suočavamo sa mnogim unutrašnjim opasnostima. Postoje neka kreativna rešenja koja bi eventualno mogla ubrzati proširenje i voleo bih da Unija bude inovativnija u tim politikama, rekao je Lopandić, koji je, uprkos brojnim zabrinutostima, svoje viđenje EU ocenio optimističnim.

Povezani članci

Dvadeset godina od petog oktobra – Srbija još nije dočekala šesti oktobar

EWB

Istraživanje Eurobarometra: Napredujemo li svakoga dana u svakom pogledu?

EWB

Savković i Novaković: Normalizacija odnosa znači uzajamno priznanje i saradnju

EWB