Foto: Bugarsko predsedavanje EU / Flickr

Godina za nama bila je izuzetno dinamična u pogledu procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana i Srbije. Dok se činilo da njena prva polovina donosi novi zamajac, u drugoj su se još jednom istakli svi problemi sa kojima se region suočava na svom evropskom putu.

Pročitajte retrospektivu najvažnijih događaja u ovoj godini.

Objavljivanje nove Strategije proširenja

„Verodostojna perspektiva proširenja i povećan angažman EU sa Zapadnim Balkanom“, dokument Evropske komisije, usvojena je  6. februara i predstavljena u Strazburu narednog dana.

Identifikovane su četiri oblasti na kojima bi region trebalo da radi: vladavina prava, jačanje ekonomije, primena pravila i standarda EU i dobrosusedski odnosi.

Međutim, ono po čemu je Strategija ostala najviše upamćena jeste navođenje 2025. godine kao mogućeg datuma za ulazak Crne Gore i Srbije u Evropsku uniju, iako je ovaj cilj ocenjen kao vrlo ambiciozan. Ipak, ovo je bio prvi put da Evropska komisija objavljuje moguću godinu ulaska Srbije u EU.

Konferencija „Strategija za Zapadni Balkan – Otvaranje puta ka pristupanju EU“

Komesar EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han

Samo nekoliko dana nakon objavljivanja Strategije proširenja, European Western Balkans je, zajedno sa Delegacijom EU u Srbiji, organizovao konferenciju posvećenu ovom dokumentu, a jedan od gostiju bio je i Evropski komesar za proširenje Johanes Han.

„Ovaj indikativni datum – 2025. godina, samo ukazuje, ni manje ni više, da ako su zemlje, i to se na odnosi samo na Srbiju, vrlo posvećene evropskoj perspektivi, sposobne su da zaokruže proces i pregovore“, podvukao je tom prilikom Han, dodajući da strategija pojašnjava konačni cilj, šta ko treba da uradi i pruža vrlo konketne mere koje su identifikovane, kroz nekoliko glavnih inicijativa.

Objavljeni izveštaji Evropske komisije za 2017. godinu

Evropska komisija je, po prvi put u aprilu, objavila izveštaje o kandidatima i potencijalnim kandidatima – zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Prethodna serija izveštaja objavljena je još u novembru 2016. godine, tako da je ova pokrila celu kalendarsku 2017.

Izveštaj za Srbiju ocenio je da je ova zemlja postigla određen napredak u ključnim oblastima – reformi državne uprave i pravosudnog sistema, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali su identifikovani i novi nedostaci. “Stiče se utisak da poglavlja koja se otvaraju i zakoni koji se usvajaju nisu dovoljno dobro primenjivani u praksi i stoga gube na značaju”, izjavila je ovim povodom poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon.

Samit u Sofiji

Porodična fotografija sa Samita u Sofiji; Foto: Bulgarian EU Presidency / Flickr

Prvi Samit Evropska unija-Zapadni Balkan nakon 15 godina i sastanka u Solunu, održan je 17. maja u Sofiji, na inicijativu predsedavajuće države EU u tom trenutku – Bugarske. Pored najviših zvaničnika Evropske unije – predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera, predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija i predsednika Evropskog saveta Dondalda Tuska, sastanku su prisustvovali i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron. Uprkos očekivanjima zemalja Zapadnog Balkana, glavne teme na agendi Samita ticale su se povezivanja, a ne proširenja.

Javnost u Srbiji, ali i u regionu, ostala je nesložna oko pitanja da li su rezultati Samita bili od koristi, odnosno da li je će dogovoreno uticati pozitivno na budućnost građana, ili je sastanak u Sofiji služio samo kao potvrda da su države regiona i dalje daleko od članstva.

Samit u Londonu

Predsednici Vlada EU i Zapadnog Balkana; Floto: Flickr / Western Balkans Summit 2018

Peti godišnji Samit lidera Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa – nakon Berlina, Beča, Pariza i Trsta – ove godine je održan u Londonu 9. i 10. jula. Činjenica da država koja napušta EU promoviše njeno proširenje nije ostala neprimećena, a ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson podneo je ostavku zbog neslaganja sa premijerkom Mej oko Bregzita upravo tokom trajanja Samita.

Na sastanku su potpisna dva dokumenta – Zajednička dekleracija o regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima u okviru Berlinskog procesa i Zajednička dekleracija o ratnim zločinima i nestalim osobama u okviru Berlinskog procesa.

Srbiju je na Samitu predstavljala premijerka Ana Brnabić. Učestvujući na ekonomskom forumu, ona je istakla da je regionu neophodno brže sprovođenje Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, koji je usvojen na Samitu u Trstu i koji obuhvata trgovinu, investicije, mobilnost i digitalno povezivanje.

Objavljen izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2018“

Centar savremene politike – European Western Balkans, u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji sporovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku Kraljevine Švedske, objavio je u septembru izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2018“.

Oslanjajući se na kriterijume za članstvo u EU iz Kopenhagena, kao i izveštaje Evropske komisije o državama kandidatima, „Stanje demokratije u Srbiji 2018“ pokriva pet oblasti: izbore, rad parlamenta, upravljanje, civilno društvo i slobodu izražavnja.

Ovo je drugi izveštaj Centra savremene politike koji se bavi stanjem demokratije u Srbiji i(li) regionu, nakon prošlogodišnje publikacije „Demokratija u razvoju“.

Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji

Zastave Evropske unije; Foto: Evropski parlament

Evropski parlament je 29. novembra usvojio rezoluciju o Srbiji. Ovaj dokument predstavlja komentar Parlamenta na izveštaj o napretku Srbije koji je Evropska komisija objavila u aprilu.

Amandmani podneti na nacrt rezolucije koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister osvrnuli su se na neke od „škakljivih“ tema kojima tehnički obojen izveštaj Evropske komisije nije posvetio preveliku pažnju – rušenje u Savamali, male hidroelektrane i saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je nasledio.

Tokom debate u Parlamentu, neki od poslanika osvrnuli su se i na zabrinjavajuće stanje slobode medija u Srbiji.

Godina Evropskog kulturnog nasleđa

Ovu godinu je takođe obeležila inicijativa „Godina Evropskog kulturnog nasleđa 2018“, čiji je cilj da ohrabri istraživanje i proslavljanje bogatog i raznovrsnog evropskog kulturnog nasleđa, da se produbi razumevanje kulturne baštine i pospeši čuvanje njene jedinstvene vrednosti i da se na licu mesta promišlja na koji način kulturna baština okupira naše živote.

Pol Anri Prese iz Delegacije Evropske unije u Srbiji naglasio je prilikom predstavljanja konkursa za projekte u okviru ove incijative da “biti deo EU nije pretnja za srpski identitet” i istakao da Evropa promoviše kulturnu raznolikost. On je naglasio da Evropa želi više da zna o srpskoj kulturi, kao i da se turizam, kultura i ekonomija povežu. “Glavne poruke Srbiji iz EU da je Srbija je deo Evrope”, istakao je Prese.

Otvorena četiri nova pregovaračka poglavlja: uspeh ili razočarenje?

Srbija je u 2018. godini otvorila četiri nova pregovaračka poglavlja, i time povećala ukupan broj otvorenih poglavlja na 16 od 35, uz dva privremeno zatvorena. U junu su otvorena Poglavlje 13 – Ribarstvo i 33 – Finansijske i budžetske odredbe, dok su se u decembru na redu našla Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 18 – Statistika.

Iako je bilo najavljeno da je Srbija spremila sedam pregovaračkih poglavlja, i dalje nije uspela da otvori više od dva odjednom, ni više od četiri u toku jedne godine. Dok Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović smatra „da smo zaslužili više, ali EU trenutno ne drži politiku proširenja visoko na svojoj listi prioriteta“, neki od komentatora vide ovaj tempo kao opomenu Srbiji zbog nezadovoljavajućeg nivoa reformi.

Kako je Evropska komisija primetila u svojim internim izveštajim o Srbiji (tzv. non-pejpera), od kojih je poslednji objavljen sredinom novembra, značajan napredak je posebno izostao u oblastima pokrivenim poglavljima 23 i 24, a posebno reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, ratnih zločina i slobode medija.

Srbiji su zamereni „ograničeni rezultati“ u istrazi, gonjenju i presuđivanju u slučajevima korupcije na visokom nivou, nedostatak koordinacije i kontrole antikorupcijske politike i slabo uključivanje građana u ovaj proces. U dokumentu je takođe loše ocenjeno opšte okruženje za slobodu izražavanja i medija.

Dijalog Beograda i Prištine: tenzije se nastavljaju

Vučić, Mogerini i Tači; Foto: Twitter / Maja Kocijančič

Prva polovina 2018. nije bila bez tenzija u odnosima Srbije i Kosova, posebno kada se uzmu u obzir ubistvo opozicionog političara sa Severa Olivera Ivanovića u januaru i kratkotrajno hapšenje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića u martu. Ipak, činilo se da je pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa na vidiku.

Od leta, međutim, tema „broj jedan“ u regionu postala je „razgraničenje“ ili „korekcija granica“, koju su predložili predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači. I dok neki, kako se čini, podržavaju ovo rešenje – pre svega SAD i zvanični Brisel – a drugi mu se protive – Nemačka, većina stanovništva obe zemlje – njegova budućnost ostaje nepoznata.

U međuvremenu, odnosi su dodatno narušeni povremenim tenzijama, diplomatskim naporima Srbije da što više država povuče priznanje Kosova i kosovskim uvođenjem carina od 100% na robu iz Srbije i donošenjem zakona o osnivanju oružanih snaga. Da li će 2019. biti godina raspleta, ostaje da se vidi.

Centar savremene politike – European Western Balkans u novembru je, uz podršku Fondacije Konrad Adenauer, objavio je publikaciju pod nazivom „Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova: Politička i pravna analiza“, čiji je cilj da objasni i pruži praktične i konkretne preporuke za predstojeći sporazum, i detaljno istraži moguća, kreativna rešenja.