BEOGRAD – Srbija bi morala da završi svoj deo posla do 2023. godine ukoliko se nada prijemu u punopravno članstvo Evropske unije 2025. godine, kaže koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Nataša Dragojlović u intervjuu za dnevni list Danas.
„Nakon što zaključimo pregovore i zatvorimo sva poglavlja, sledi proces ratifikacije u državama članicama čiji ustavi to predviđaju, kao i složene procedure Evropskog saveta i Evropskog parlamenta. To zahteva barem dve godine. Ali to nije naš deo posla“, objašnjava Dragojlović i dodaje da je obeshrabrujuće što se reforme iz oblasti vladavine prava izbegavaju.
Na pitanje da li je Brisel do sada bio zadovoljan harmonizacijom zakona sa zakonima EU, Dragojlović ističe da jeste jer je, kako smatra, to najlakši deo posla.
„Parlament može da radi u tri smene i da usvaja zakone gotovo automatski, bez javne rasprave i u takvom scenariju taj posao se završava za godinu dana. Problem je u drugoj, višoj fazi, kada se dokazuje postojanje institucija koje garantuju primenu tih i takvih zakona“, ukazuje ona i dodaje da se na tome se oduvek insistira.
Dragojlović objašnjava i da je važno da se prati i dokazuje puna primena zakona i prakse koja postoji, kao i da to nije posao samo Vlade ili parlamenta, već čitavog društva.
Što se tiče rešavanja pitanja odnosa Beograda i Prištine, koordinatorka NKEU smatra da je to prioritet sam po sebi i za same građane.
„U Nacionalnom konventu godinama insistiramo na tome da Poglavlje 35 ne može i ne sme biti poglavlje svih poglavlja, već ono što je sadržano u poglavljima 23 i 24: vladavina prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. To su ključni preduslovi za sve suštinske reforme u drugim poglavljima“, kaže Dragojlović za Danas, i ističe da u suprotnom proces integracija nema nikakvog smisla.
Kada je u pitanju saradnja državnih organa i civilnog društva tokom pregovaračkog procesa da je ona bolja nego ikada i da su državni organi obavezni da obaveštavaju OCD o toku i dinamici pregovora, ali i da pre osnivanja NKEU to nije bio slučaj.
„Proces je formalno otvoren za sve koji su zainteresovani i koordinatori radnih grupa Konventa redovno komuniciraju sa predstavnicima Pregovaračkog tima, ministarstvima koja su zadužena za pojedina poglavlja i imamo priliku da kažemo šta mislimo, a oni imaju obavezu da na naše inicijative odgovore i obrazlože zašto neke politike kreiraju i vode na određeni način“, ističe Dragojlović i dodaje da je preko 80 posto preporuka i sugestija usvojeno.
Ona objašnjava da takav odnos zavisi od ljudi koji vode određene grupe za pregovore, kao i da je sve je veći „odliv kadrova i sve je teže zadržati one koji su najbolji“.
„Drugo je pitanje da li je civilno društvo zadovoljno učinkom Vlade u ovom procesu. Nije. Može mnogo bolje i daleko brže. Za to su odgovorni političari, koji se kandiduju na izborima i od kojih zavisi da li će ono što stručnjaci preporučuju postati politika i praksa ili neće“, smatra ona.