BEOGRAD – Drugi panel na konferenciji „Pet godina od Briselskog sporazuma: Ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“, koju je organizovao Centar savremene politike i Fondacija Konrad Adenauer, bavio se pitanjem potencijalnog sporazuma o normalizaciji između Kosova i Srbije, kao i sadržaja tog sporazuma.
U tom kontekstu, nova publikacija koja se bavi ovim pitanjem, čiji su autori Đorđe Bojobić, student master studija na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka i Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, predstavljena je na početku ovog panela.
„Kosovu mora biti dozvoljeno da se pridruži međunarodnim institucijama, a formalno priznanje Srbije nije nužno“, naglasio je Bojović. Ako Srbija želi da se pridruži EU, ovo je način na koji će to morati ići.
Sporazum na Veliki petak između Ujedinjenog kraljevstva i Irske treba poslužiti kao inspiracija kada je u pitanju zaštita prava manjina, dodao je.
„Često se zanemaruje činjenica da bi razmena teritorija značila i priznanje onoga što ostane na drugoj strani“, podsetio je Bojović.
„Glavna svrha ovog sporazuma je da se razjasni status Kosova i da mu se omogući da nastavi sa integracijama u EU. Sve ostalo je bonus – stoga smo mi u publikaciji mišljenja da se i druga pitanja moraju uključiti u njegov sadržaj“, dodao je Burazer.
Govornici drugog panela, koji moderira novinar Ljubica Gojgić, su se priključili diskusiji odmah nakon prezentacije publikacije.
„Nedostatak predstavnika Vlade Srbije na ovoj konferenciji ilustruje nedostatak uspeha ovog procesa“, istakao je Eraldin Fazliju, urednik BIRN-a Kosova.
Iako se protivi postojanja „drugog sloja vlasti“ na Kosovu, on je istakao da se neki aspekti Asocijacije srpskih opština moraju implementirati i u tom pogledu je potrebno postojanje dijaloga sa predstavnicima srpske manjine.
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropsku politiku, Srđan Majstorović kritikovao je nedostatak uključivanja javnih i državnih institucija kao što je Parlament u procesu pregovaranja. „Pregovori o ovom složenom pitanju moraju biti tajna u određenoj meri, ali bar nacionalni parlamenti moraju biti informisani“, naglasio je on.
„Veoma sam naklonjen „prosvetiteljskom pristupu“ koji se pozivao na razum i bio je zagovaran nakratko. Međutim, danas se samo poziva na emocije“, rekao je Majstorović.
Isto tako je istakao da Visoka predstavnica Mogerini nije uradila svoj posao dobro. „Ne smete davati rokove za postizanje sporazuma kako bi se poklopili sa mandatom EU institucija“, naglasio je Majstorović.
Osvrćući se na trenutnu ekonomsku situaciju, podsetio je da će pristupanjem EU, Srbija morati da se pomiri sa činjenicom da će kosovski Albanci imati pristup srpskom tržištu rada, a takođe Kosovo će morati da se pomiri sa činjenicom da je neka srpska roba konkurentnija.
„[Predsednik Srbije Aleksandar] Vučić se ne mora više boriti za prava kosovskih Srba, jer sada može tvrditi da ona neće biti poštovana“, rekla je Milica Andrić, aktivista i istraživač sa severa Kosova.
Prema njenom mišljenju, najvažnija stvar koju mora obuhvatiti sadržaj budućeg sporazuma bi trebala biti sloboda kretanja kosovskih Srba i njihovo dvojno državljanstvo, kao i imovinsko pravo.
Dodala je da moramo krenuti da koristimo alternativno ime Asocijacije srpskih opština. To ime je „Koordinaciono telo“ koje bi imalo autoritet da usvaja sekundarnu legislaciju o obrazovanju, zdravstvu i drugim oblastima od značaja za svakodnevni život.
Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava, osvrnuo se je na proces pomirenja i procesiranjem ratnih zločina u Srbiji i na Kosovu.
„Ratni zločinci su nacionalni heroji, a to je kontekst u kojem moramo da pričamo o mirovnom sporazumu između obe strane“, rekao je.
Prema njegovom mišljenju, budući sporazum mora da pruži pozitivan odgovor na pitanje o tome da li su ova dva društva multikulturalna.
Upitan da pruži svoj predlog za budući sadržaj sporazuma, Milosavljević je ukazao da je kulturna saradnja potkopana. „Takođe su nam potrebni mehanizmi o tome kako implementirati ono što je ostalo iz Briselskog sporazuma, a osnovni dokument mora garantovati da neće biti rata između Kosova i Srbije“, zaključio je.