BEOGRAD – Dve decenije Igmanske inicijative obeležene su konferencijom pod nazivom “Dve decenije posle- Dve decenije od početka normalizacije odnosa dejtonske četvorke”, održanom u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan.
Igmanska inicijativa je, kako navodi Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, najstarija regionalna mreža na Balkanu koja okuplja nevladine organizacije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore.
“Ove godine se navršavaju dve decenije od početka normalizacije odnosa takozvane dejtonske četvorke, a ujedno je ove godine i Igmanska inicijativa obeležila svoj jubilej, dve decenije postojanja”, rekao je Popov.
On je takođe naglasio značaj novog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, te govorio o efektima ovog plana na zemlje regiona i njihove međusobne odnose.
“Nama je važno da sagledamo kako će se ovaj plan odraziti na buduće odnose u regionu, tim pre što slika stanja u regionu nije sjajna”, naglasio je Popov.
Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, naglasila je značaj saradnje ovog fonda sa Igmanskom inicijativom i čestitala ovaj jubilej, naglasivši njen značaj u antiratnom pokretu sa početka 21. veka.
“Uradili ste jako važan posao koji je rezultirao ukidanjem viza između Hrvatske i Srbije 2003.godine. Možda bi ovaj primer mogao da posluži i u današnjoj situaciji u vezi sa Kosovom”, istakla je Tomanić.
U okviru konferencije održan je i predsednički panel u kome su učestvovali bivši šefovi država i vlada četiri zemlje koji su u to vreme učestvovali na sesijama Igmanske inicijative.
Filip Vujanović, bivši predsednik Crne Gore u periodu od 2003. do 2018. godine, rekao je da su ciljevi uspostavljeni na prvoj konferenciji Igmanske inicijative, kao što su odlučnost da se uspostavi granični sistem sličan Šengenu, slobodna trgovina između država dejtonskog područja i da se obezbedi demilitarizacija ostali u potpunosti neostvareni.
“Otvorena pitanja treba rešavati kroz dijalog i pokazati sposobnost da se dogovori. Sadašnje vreme ima potrebu afirmacije regionalne saradnje, upravo onako kako smo prihvatili u sporazumu sa Evropskom unijom, potreba da se poveže region ekonomski, da se obezbedi napredak u obrazovanju, kulturi, istraživanju i inovacijama”, rekao je Vujanović.
Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije u periodu od 2008. do 2012.godine rekao je da stepen saradnje u regionu još nije zadovoljavajući i da se treba raditi na tome.
“Saradnja u regionu ključno zavisi od stepena demokratizacije u društvu. Ona se ispoljava kao odnos između dve države, ali ako nemate demokratizaciju u tim pojedinačnim državama, onda će saradnja u regionu biti slabija”, istakao je Cvetković.
Mladen Ivanić, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine 2015. i 2017. godine rekao je da su odnosi država u regionu lošiji nego što su bili pre desetak godina.
“Mnoge političke elite i u današnjim zemljama u regionu nisu baš zainteresovane za međusobnu saradnju. Nekako se stiče utisak da su političke elite više motivisane za sukobe, jer kroz sukobe postaju značajniji”, rekao je Ivanić.
Boris Tadić, predsednik Srbije u periodu između 2004. i 2012.godine, istakao je da se region suočava sa političkom kulturom koja je ispunjena agresijom i niskim potencijalom za pomirenje i dogovor, te sa važnim globalnim interesima.
“Pošto svet ne ide u pravcu normalizacije, dogovora i pronalaženja rešenja za klimatske promene, za interese globalnih vojnih sila, mislim da ćemo mi koji nikada nismo pokazivali sposobnost da pronađemo rešenje za konflikte u kojima živimo biti još više suočeni sa problemima u godinama koje dolaze”, istakao je Tadić.