DW: Srbija i Crna Gora lideri pristupnog procesa

Evropska komisija; Foto: Evropska Unija

BERLIN – Budućnost Evropske unije je više od 27 zemalja-članica, kaže predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, ali ostaje pitanje da li će ta buducnost da počne do 2025. i kako će se zemlje Zapadnog Balkana grupisati na vratima Unije, piše Dojče vele.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker iskupio se ovoga puta i Zapadnom Balkanu i politici proširenja. Za razliku od vremena s početka mandata kada je širom regiona bio citiran njegov – ispostavilo se realan, ali emotivno prihvaćen „petogodišnji embargo“ na ulazak novih članica u EU, navodi DW, Junker je ovoga puta u svom govoru o „stanju Unije“, najavio nova članstva u budućnosti.

I ne samo to, on je proširenje predstavio kao instrument stabilnosti EU i izjednačio ga sa Zapadnim Balkanom.

Možda još i važnije, u svom pismu o namerama Evropske komisije do kraja mandata 2019. godine, predsednik Junker prvi put je konkretizovao vremenski okvir i imenovao prve kandidate za clanstvo u Uniji.

Prema njegovim recima, sa „perspektivom do 2025. godine“ radiće se na strategiji uspešnog pristupanja Srbije i Crne Gore kao vodecih kandidata na Zapadnom Balkanu, sa posebnim težištem na vladavini prava, osnovnim pravima, borbi protiv korupcije i opštoj stabilnosti regiona.

I dok s jedne strane stižu komentari da iskusni predsednik Evropske komisije zapravo nije rekao ništa novo, a to je da proširenja za vreme njegovog mandata svakako neće biti, drugi insistiraju na opštem pozitivnom tonu Junkerovih reči koje, sada obuhvativši i Zapadni Balkan, u fokusu imaju politiku integracija i širenja EU kao pobedu nad razjedinjavanjem i osipanjem.

To da se Zapadni Balkan vratio u fokus Evropske unije bila je poruka Brisela tokom cele ove godine. S jedne strane, ta pažnja je posledica ponovnog jacanja i sređivanja stvari unutar Unije koja, nakon godina neprestanih kriza, polako staje na noge. S druge strane, ta pažnja je izazvana i rastom tenzija i kriza unutar regiona.

Imajući u vidu činjenicu da, ako EU ide bolje, bolja ce biti i perspektiva za Zapadni Balkan, evropski analitičari upozoravaju da, ako se Evropska unija vrati u neko „krizno stanje“, to može ponovo da promeni i Junkerov okvir za proširenje, navodi DW .

„S obzirom na sva dosadašnja odlaganja, taj proces bi trebalo što pre da rezultira novim članstvima. Istovremeno on mora da zadovolji očekivanja zemalja-članica, ali i da donese stvarne i održive rezultate na Balkanu“, kaže za DW Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku u Briselu.

U ovom trenutku bar, Srbija i Crna Gora slove za lidere pristupnog procesa, navodi DW.

Predsednik Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan kaže da će tokom sledećeg mandata Evropske komisije i Evropskog parlamenta (2019-2025) „Srbija kucati na vrata EU, a EU je neće pustiti dugo da čeka“.

Isto važi i za Crnu Goru, smatra Kukan i naglašava da Žan-Klod Junker nije bez razloga i tim redom naznačio Srbiju i Crnu Goru kao vodeće kandidate za članstvo u EU.

„Prognoziranje i licitiranje datumima u politici vrlo je varljiv zadatak i namerno sam napravio razliku izmedu ’kucanja na vrata’ i ’prolaska kroz vrata’ Evropske unije. Želim da ohrabrim naše prijatelje, ali i da budem realan“, kaže Kukan, prenosi DW.

Da bi Srbija i Crna Gora mogle zajedno da uđu u EU ako nastave sa brzim sprovođenjem reformi, smatra i poslanica Spoljnopolitickog odbora Evropskog parlamenta Tanja Fajon.

„Teško je reći koja će zemlja u narednom periodu biti najbolja, ali sigurno je da su Srbija i Crna Gora u proceduri gde imaju najviše otvorenih poglavlja i na najboljem su putu“, navodi ona.

Međutim, pored ocekivanja da zemlje-regiona, svaka ponaosob, završe svoj deo posla, očekivanja su i da EU ispuni svoj deo obaveza oko proširenja na Zapadni Balkan.

Evropski parlamentarac Eduard Kukan insistira na tome da EU u narednom periodu ne sme da ponovi greške iz prethodnih godina kada, prema njegovom mišljenju, nije adekvatno odgovorila na to šsto su uradile države Zapadnog Balkana, a što je dovelo do gubitka kredibiliteta i opadanja poverenja u EU.

„Sada moramo da izbegnemo veštačke barijere i formalne prepreke na putu ka članstvu u Evropskoj uniji“, kaže Kukan i na kraju ponavlja: „Sve će zavisti od samih zemlja regiona, a mi nećemo odugovlačiti sa otvaranjem vrata“.