BEOGRAD – Vedran Džihić, viši naučni saradnik Austrijskog instituta za međunarodnu politiku u Beču, rekao je da “etno-politika” kao glavni politički metod u Bosni, nije izgubila na “zaraznosti, te da loši odnosi između predsednika RS Milorada Dodika i bošnjačkog člana predsedništva BiH Bakira Izetbegovića koriste obojici, radi političkog opstanka, u izjavi za European Western Balkans.
Članak u celosti na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
Nedavne izjave Dodika o mogućoj nezavisnosti RS i Izetbegovića o priznanju Kosova značajno su podigli tenzije u regionu, kako između Sarajeva i Banjaluke, tako i između Sarajeva i Beograda.
Džihić kaže da su unutrašnji odnosi u BiH počeli nedavno da se “zagrevaju” po obrascu koji je poznat građanima Bosne i stručnjacima:
“Uobičajeno je da barem godinu dana pre izbora počinje da raste etno-političko nadmetanje među liderima političkih partija tri ustavna naroda kako bi ono upravo kulminiralo u mesecima i nedeljama pred izbore”, objašnjava on za European Western Balkans (EWB) .
To, prema njegovim rečima, pokazuje da “etno-politika” kao glavni politički metod u Bosni nije izgubila svoju “zaraznost”.
“Ako se pogleda lični odnos između Dodika i Izetbegovića koji od početka svojih političkih karijera funkcioniše kao po zakonu spojenih sudova, očigledno je da su oni potrebni jedan drugom i da koriste jedan drugog da osiguraju svoj politički opstanak”, rekao je Džihić.
Kako dodaje, kad god Dodik najavi mogućnost referenduma o nezavisnosti RS, Izetbegović zabeleži poene među svojim biračima.
Kad Izetbegović koristi ofanzivnu retoriku protiv Dodika ili se angažuje u kritičnim debatama poput aktuelne o nezavisnosti Kosova, Dodik požuri da ga opiše kao “najgoreg neprijatelja” srpskog naroda, samo zarad prikupljanja svojih internih poena, kaže Džihić.
Ovakav sled događaja, prema njegovim rečima, ima veze i sa gubljenjem uticaja EU u Bosni i Hercegovini.
“Neko bi mogao da kaže da su obojica izgubila veru u EU – oni jednostavno ne vide nikakvu političku korist zakočenog procesa evropskih integracija u BiH”, navodi Džihić.
Ovaj gubitak fokusa i ozbiljnog stava prema EU olakšava im da igraju svoje “igre svaljivanja krivice” koje skreću pažnju sa nedovoljnog sprovođenja reformi, dodaje on.
Prema njegovim rečima, čak iako je Bosna napravila mali formalni napredak i očekuje se da uskoro ispuni upitnik EU, suština evropskih integracija značajno je oslabljena zbog kursa poslednjih nekoliko godina.
EU je, kako navodi, svojim unutrašnjim krizama izgubila normativnu i transformišuću moć, što je rezultiralo slabom i nekonzistentnom politikom uslovljavanja prema Bosni i celom Zapadnom Balkanu.
Sa druge strane, kako kaže, lokalne elite učestvuju u “mimikriji EU i demokratije” dok na unutrašnjem planu rade na jačanju svojih klijentelističkih mreža moći.
Ove mreže i privilegije treba da budu zaštićene i zbog toga se koristi uzavrela retorika kao pokriće za partikularne interese, dodaje Džihić.
Kako dodaje, retoričke “granate” koje bacaju Dodik i Izetbegović “čine da svaka vrsta kompromisa u Bosni bude nemoguća”.
“Što je jača podrška Rusije za RS i Erdganov bratski odnos prema Izetbegoviću, to se Dodik i Izetbegović više osećaju sigurnim, što opet doprinosi prolongiranju političke krize u zemlji.
Konačno, Rusija i Turska danas kao simboli novog autoritarizma delom predstavljaju i direktnu pretnju demokratskom i liberalnom modelu uloge EU, zaključuje Džihić.