BEOGRAD – Evropski fond za Balkan (EFB) pokrenuo je akciju “Drvo prijateljstva”, kojom je predviđeno sađenje 400 stabala drveća u svim glavnim gradovima država regiona, sa idejom kompenzacije štete u vidu CO2 emisije nastale kroz sve poslovne letove EFB tokom 2019. godine, navodi se u saopštenju.
Kako su istakli cilj akcije je pokazati da je moguće kroz preuzimanje pojedinačne odgovornosti napraviti razliku na lokalnom i regionalnom nivou.
Drveće će biti istovremeno posađeno 30. oktobra u Beogradu, Skoplju, Prištini, Tirani, Podgorici i Sarajevu, a volontersku i logističku podršku su najavili brojni lokalni partneri. Na “domaćem terenu”, akciji će se pridružiti predstavnici udruženja Pravo na grad, Šuma peva i Ulice za bicikliste.
“Ovom akcijom prvenstveno želimo da podignemo svest među građanima država regiona o posledicama koje njihove individualne aktivnosti imaju po zagađenje prirode. Drago nam što samo na lokalu uspeli da se povežemo sa relevantnim partnerima za ovu temu”, istakla je Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka EFB.
Osim simboličkog i motivacionog značenja koju ova akcija sadnje ima, organizatori su se za ovo odlučili i kako bi podigli svest o sve učestalijem zagađenju vazduha zemalja regiona.
“Gradovi regiona su prošle godine u više navrata bili na listi najzagađenijih gradova u svetu, i važno je preduzeti udružene i konkretne korake da se to ne ponavlja. Sađenje drveća je jedan od najjednostavnijih i najvažnijih među njima”, istakla je programska menadžerka EFB Katarina Tadić.
Ona je dodala da je aktuelna epidemiološka situacija sprečila da građani budu uključeni u akciju, kako je to prvobitno planirano, ali da ostaje poruka o značaju odluka koje svaki pojedinac može da donese, poput ekološki osveščenog izbora prevoznih sredstava i tako pomogne sebi i drugima.
Poseban značaj „Drva prijateljstva“ je zajedničko regionalno povezivanje i delovanje organizacija koje se bave eko-aktivizmom i koje imaju veliko iskustvo rada u lokalnim zajednicama: Za čisto Sarajevo iz Sarajeva, Environmental Territorial Management Institute iz Tirane, Sbunker iz Prištine, Skopje Smog Alarm, Air Care i Treebank iz Skopja, OZON iz Podgorice, i Pravo na grad, Šuma peva, Ulice za bicikliste iz Beograda.
“Kao što je smo više puta isticali dobar grad jeste grad gde nas vazduh ne ubija, jedan od načina da poboljšamo kvalitet života u našem gradu jeste da vodimo brigu o našoj okolini. Cilj ove akcije jeste upravo da pokaže da se regionalno svi suočavamo sa sličnim problemima i da udruženi i solidarni možemo da kreiramo dobar grad i dobar region za sve ljude”, rekao je Vladimir Radojčić iz inicijative “Ne davimo Beograd”.
Aleksandar Perović, direktor Ekološkog pokreta “Ozon“ iz Crne Gore ističe važnost ozelenjavanja glavnih gradova regiona.
“Od velikog je značaja prihvatiti izazove sa kojima se suočavamo svi u regionu, kako u kontekstu klimatskih promena tako i aerozagađenja. Zadovoljstvo je biti deo još jedne regionalne akcije, koja ima i ekološki i humani karakter i drago nam je što će bulevar Ibrahima Dreševića i Podgorica biti bogatiji za 60 sadnica jasena. Takođe zadovoljstvo je što akciju logistički i stručno izvodimo u saradnji sa “Zelenilom”, što je garant održivosti i praksa koju mi imamo kada su u pitanju aktivnosti ovog tipa”, istakao je Perović.
Faris Fejzagić, predstavnik inicijative Za čisto i lijepo Sarajevo takođe ističe važnost povećanja zelenih površina u Sarajevu za dobrobit svih građana.
“Ozelenjavanje zelenih površina je važno za smanjenje aerozagađenja, koje ima direktne negativne posledice na zdravlje građana. Mi smo se rado priključili ovoj regionalnoj inicijativi, jer verujemo da ovakvi primeri mogu da osveste građane našeg regiona da se suočavamo sa istim problemima koji traže zajedničko delovanje. Iako smo prvobitno planirali da uključimo građane u sprovođenje akcije, aktuelna epidemiološka situacija nas je nažalost sprečila da to ovog puta izvedemo”, rekao je on.
“Računamo da su potrebne konkretne korake i akcije na lokalnom i regionalnom nivou za zeleno ozdravljenje posle pandemije korone virusa. Potrebna je transformacija gradova preko investicije u bolju infrastrukturu za pešake i bicikliste, ulaganje u obnovljive izvore energije, urbano planiranje fokusirano na zaštitu životne sredine”, zaključili su iz organizacije Smog Alarm iz Skoplja.