BEOGRAD – Uspostavljanje diplomatskih odnosa Prištine i Izraela je značajan diplomatski uspeh Kosova, jer dve i po godine nije bilo drugih priznanja, dok je Vučićeva “šahovska minijatura”, kako je nazvao tačku 16 Vašingtonskog sporazuma, postala je amaterski previd, ocenio je vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus, gostujući na N1.
On je dodao da što se pozicije Srbije tiče, svakako da za jednu Vladu koja je toliko energije posvetila (ili je bar deklarativno posvetila toliko energije) očuvanju Kosova u sastavu Srbije i poboljšanju odnosa sa Izraelom, ovo je svakako neprijatan razvoj situacije.
Kako N1 navodi, Ejdus je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojevremeno tu tačku 16 Vašingtonskog sporazuma nazvao šahovskom minijaturom.
„Međutim, sada, po svemu sudeći, možemo da zaključimo da nije reč o ni o kakvoj šahovskoj minijaturi, već o jednom amaterskom previdu. Predsednik Vučić se zaigrao i, nažalost, loše procenio ili precenio domete svoje diplomatske veštine, a potcenio je neke strukturne odnose moći u svetskoj politici. Još jednom se pokazalo da male države, poput Srbije, bez iskrenih i trajnih saveznika među velikim silama, u stalnoj opasnosti su da budu izigrane i ostavljene na cedilu“, naveo je Ejdus i podsetio da tačka 16 Vašingtonskog sporazuma podrazumeva da će Srbija najpre otvoriti državnu kancelariju, a zatim i prebaciti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.
Ejdus ukazuje da postoje i druge sporne tačke sporazuma, sa obe strane, kao što su tačka 5 koja se tiče ulaska Kosova u “mali Šengen”, tačka 7 vezana za zajedničko upravljanje Gazivodama, ali i tačka 9 koja predviđa zabranu upotrebe 5G opreme od takozvanih nepouzdanih proizvođača.
Upitan da prognozira kakav će odnos nove, Bajdenove administracije biti prema ovom pitanju, Ejdus je za N1 objasnio da Vašingtonski sporazum nije nikakav pravni već politički sporazum.
Pročitajte više: Ejdus: Evropski projekat u Srbiji je ostavljen na milost i nemilost Aleksandru Vučiću
“Kakva je politička volja trenutno u Vašingtonu – sve više je indikatora da Vašington i Bajdenova administracija žele da sačuvaju iz ovog sporazuma sve što je dobro po njih. Može se očekivati bolja koordinacija Vašingtona i EU, ne samo po pitanju Zapadnog Balkana, već i po brojnim drugim pitanjima. Odnosi Beograda i Prištine sa stanovišta SAD su od sekundarnog značaja, dok je to važnije pitanje za EU i ona je strateški više zainteresovana za to šta se dešava na Balkanu”, istakao je Ejdus.
On je dodao da smatra da će Vašington prepustiti lidersku poziciju EU po ovom pitanju, a da će Unija dobijati veću podršku Vašingtona.
Pročitajte više: Ejdus: Bajden će prepustiti Nemačkoj vođstvo na Zapadnom Balkanu
Stano: Kosovo ne bi trebalo da podriva evropsku perspektivu
Evropska unija reagovala je nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela i najave Kosova da otvara ambasadu u Jerusalimu, i ponovila da je njen stav o uspostavljanju ambasada u Jerusalimu jasan, u skladu sa rezolucijom Saveta Bezbednosti iz 1980. godine kojom se pozivaju sve države članice UN-a da svoje ambasade presele u Tel Aviv.
Peter Stano, portparol službe za spoljne poslove EU, rekao je da je stav EU da ambasade zemalja EU treba da se nalaze u Tel Avivu.
Upitan koje bi mere EU mogla da preduzme protiv Kosova ako se ambasada otvori u Jerusalimu, a ne u Tel Avivu, Stano je kazao da Kosovo ne bi trebalo da podriva evropsku perspektivu.
“Kosovo je identifikovalo integraciju u Evropsku uniju kao strateški prioritet. EU očekuje da Kosovo deluje u skladu sa ovom opredeljenošću tako da njegova evropska perspektiva ne bude narušena”, rekao je Stano, dodajući da se isto odnosi i na Srbiju i najavu otvaranja ambasade Srbije u Jerusalimu.
Stano je zaključio da ukoliko je zvanični strateški cilj Kosova ili Srbije ulazak u EU, obe strane moraju da ispune uslove koji se stavljaju pred njih, a usklađivanje spoljne politike je jedan od njih.
Kosovska ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stubla i šef izraelske diplomatije Gabrijel Aškenazi potpisali su u ponedeljak sporazu kojim se uspostavljaju diplomatski odnosi između Prištine i Tel Aviva. Sporazum je usled pandemije koronavirusa potpisan putem video-linka, u Prištini i Jerusalimu, a dokumenti će kasnije biti razmenjeni, preneli su mediji.
Uspostavljanje diplomatskih odnosa Kosova i Izraela dogovoreno je vašingtonskim sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova. Taj dogovor je postignut 4. septembra 2020. u Beloj kući, uz posredovanje Ričarda Grenela, i prisustvo bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Na osnovu dogovora Srbija se obavezala da svoju ambasadu iz Tel Aviva prebaci u Jerusalim do 1. jula 2021.