Izdvojeno Politika

Ejdus: Poenta demokratije jeste da se vlast smenjuje

Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Filip Ejdus u emisiji EWB Screening; Foto: EWB

BEOGRAD – „Erozija demokratije se ne dešava preko noći. To traje od 2012. godine. Sada je takva situacija da suštinski imamo maltene jednopartijski parlament. Imamo totalnu dominaciju nad svim medijskim kanalima, nad svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Opozicija i ne postoji“, naveo je vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus u emisiji portala European Western Balkans „Screening“.

On je istakao da se opozicija toliko razdelila i toliko je nepostojana da imamo utisak da je vlast potpuno razobručena i da može da radi apsolutno šta želi zbog toga što ne postoji nikakva kontrateža sa druge strane.

„Ranije smo imali jednu koncentraciju vlasti i sprečavanje podele vlasti, ali smo imali opoziciju kao kontratežu sa druge strane. Sada imamo koncentraciju vlasti u vladi, oko predsednika, potpuno pretvaranje parlamenta u jednu fasadnu instituciju. Urušavanje vladavine prava traje već dosta dugo i nepostojanje opozicije kao jedine kontrateže u takvom sistemu. Onda je to zaista jedna situacija u kojoj ne može da se uopšte govori čak ni o nekonsolidovanoj demokratiji, već je to kompetitivni autoritarizam ili hibridni režim, neliberalna demokratija… Poenta demokratije jeste da se vlast smenjuje“, objašnjava Ejdus.

Na pitanje ko je odgovoran za to što istraživanja pokazuju da po prvi put imamo gotovo većinu građana koji smatraju da Srbija ne treba da bude deo EU, Ejdus odgovara da su za to pre svega odgovorne političke elite.

„Građani svakako su najmanje odgovorni za to. Najveću odgovornost imaju političke elite. Vlast koja dosta sporo sprovodi reforme, stalno šutira niz put konzervu vezanu za Kosovo. Čeka neku bolju konjukturu kako bismo dobili što bolji dogovor u vezi sa Kosovom. Ne radi mnogo ili gotovo ništa u poslednjih godinu dana na reformama iz oblasti vladavine prava. Nemamo nijedno otvoreno poglavlje. I umesto da rade svoj domaći zadatak i da pokušaju nešto da promene, oni se svađaju i optužuju opoziciju da je ona kriva ili intelektualce da su oni krivi zbog situacije ili prebacuju loptu na teren EU“, izjavio je vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka.

S druge strane, navodi on, postoji delimična odgovornost i nekih država članica EU koje nisu možda dovoljno iskrene, koje strateški žele da vide Zapadni Balkan u EU, ali možda ne baš sada, ne tako brzo i ne odmah.

„To onda šalje signale, koji iako možda pogrešni, ovde se interpretiraju kao da EU ne želi Srbiju u svom članstvu – što nije istina. EU kao evropske institucije su naš najveći saveznik i one jako predano rade na tome i većina država članica žele da se to dogodi i žele da se to dogodi što pre. Postoje neke države koje su skeptične, ali naš zadatak nije da upiremo prstom u njih, nego da dajemo sve od sebe, da pokažemo da smo u stanju da ispunimo sve kriterijume i da onda pridobijemo što više saveznika kako bismo napokon završili to poglavlje u svojoj spoljnoj politici i mogli da se fokusiramo na neke druge teme“, istakao je Ejdus.

Pročitajte više: Ejdus: Evropski projekat u Srbiji je ostavljen na milost i nemilost Aleksandru Vučiću

Upitan hoćemo li imati političku krizu ukoliko opozicija ponovo bojkotuje izbore, ukoliko ne dođe do dogovora između vlasti i opozicije uz posredstvo Evropskog parlamenta, Ejdus odgovara da mi već sada imamo političku krizu koja može samo da se produbi.

„Ja se nadam da opozicija neće da napravi grešku i da ponovo ide u bojkot. Oni jesu ovim prethodnim bojkotom nešto postigli. Postigli su to da se ogoli ta autokratija, mada smo svi znali i svi oni koji se bave istraživanjem demokratije, da je demokratija u Srbiji bila na jako lošem mestu i pre toga. Ono što su sada postigli, jeste da su to nekako ogolili i demaskirali i stavili u prvi plan taj gotovo jednostranački parlament. Po koju cenu? Po cenu da vi izgubite dve godine i da nemate nijednog predstavnika ni u jednoj instituciji. To je ogromna cena. Nešto je postignuto, ali previše plaćeno“, naglasio je Ejdus.

On je dodao da smo imali neke kozmetičke promene kojima je vlast pokušala da dokaže da je napravila kompromis sa opozicijom.

„Oni nisu čak ni preterano da na sam dan izbora radili sve ono što bi inače radili, zato što opozicija nije učestvovala na izborima. I onda opet nemate slučaj, nemate jasne dokaze kojim možete da pokažete da izbori nisu fer i slobodni. Ja mislim da je ovo repriza, i mislim da je ovo dobra prilika da se opozicija urazumi, da počnu da se organizuju za sledeće izbore, da se uz pomoć stranih predstavnika ponovo sve one preporuke koje je CRTA iznela i druge organizacije stave na sto, i da se onda izvrši pritisak na njih, koji će da traje do samog izbornog dana da se ti uslovi i ta pravila poštuju“, istakao je Ejdus, ali je dodao da bi bilo jako lepo i naivno od nas da očekujemo da će vlast popustiti pod pristiskom. 

Ejdus: Bajden će prepustiti Nemačkoj vođstvo na Zapadnom Balkanu

Na pitanje da li je na delu balkanizacija Amerike nakon scena u Vašingtonu i da li smo te scene gledali pre 20 godina u Beogradu, Ejdus odgovara da ne voli termin balkanizacija, zato što on podrazumeva da je Balkan sinonim za sve loše što se dešava u svetu.

„Naravno Balkan jeste bio u proteklih nekoliko decenija izazovno mesto, ali svakako da ne predstavlja metaforu za sve što se loše dešava, pa i ovo što se dešava u Vašingtonu. Ja ću da podsetim gledaoce da smo 5. oktobra u parlament ušli ili ljudi su izašli na ulice, da bi odbranili izbornu volju na demokratskim izborima. A sada u Americi imamo slučaj da oni koji su izgubili izbore, ne oni koji su pobedili, žele da ponište izbornu volju građana“, navodi Ejdus.

Protesti u SAD; Foto: FoNet

On ističe da nijedan sud u SAD, nijedna institucija nije potvrdila da je bilo kakvih nepravilnosti, te da su izbori u SAD bili čisti kao suza.

„A to što Donald Tramp i njegovi saradnici propeliraju tu teoriju zavere da je bilo krađe na izborima, to je američki problem, ali pre svega lažna vest, jedna teorija zavere. I oni takvim upadom i svim ovim što rade, brane svoje uverenje i narušavaju izbornu volju građana. Zato hoću i da kažem, svaka analogija između 5. oktobra i 6. januara u SAD ne stoji“, objašnjava Ejdus.

On dodaje da od Bajdena ne možemo očekivati da poništi ništa što je napravljeno u prethodne četiri godine, ali da ćemo verovatno imati pokušaj Bajdenove administracije da se vrate na takozvana fabrička podešavanja, da se vrate multilateralizmu, da obnove transatlantske odnose, da vrate Ameriku u razne međunarodne ustanove – od Svetske zdravstvene organizacije, preko iranskog nuklearnog programa i drugih institucija, ili raznih sporazuma o kontroli naoružanja iz kojih se Tramp povukao.

„Pre svega smatram da će Bajdenova administracija da na neki način preuzme poziciju vođstva sa zadnjeg sedišta kada su evropska bezbednost i evropska politika u pitanju. Oni će da prepuste liderstvo Nemačkoj u okviru EU i u njihovoj politici na Balkanu. Mislim da ćemo pre svega imati jedno obnavljanje tog savezništva Brisela i Vašingtona. Tako da mislim da imamo jednu situaciju u kojoj ćemo imati mnogo veće transatlantsko saglasje u naredne četiri godine, nego što je bio slučaj do sada“, kazao je Ejdus.

Upitan da li će takav stav Bajdenove administracije da dovede do ubrzanja pregovora između Beograda i Prištine, Ejdus odgovara da smatra da možemo da očekujemo ubrzavanje tih aktivnosti nakon kosovskih izbora koji su zakazani za februar.

„Nakon toga sam siguran da će biti obnavljanje aktivnosti. Imaćemo jedno snažnije delovanje i Brisela i Vašingtona, ali zajedničko u pravcu postizanja finalnog sporazuma. Da li će do tog sporazuma doći? Ja mislim da neće nažalost. Mislim da prosto konjuktura i dalje nije takva da do nekog sveobuhvatnog sporazuma koji podrazumeva priznanje dođe u narednoj godini. Za to postoji više razloga. Jedan razlog je taj da u Beogradu ne postoji apetit, interesovanje za finalni sporazum i priznanje“, naveo je Ejdus.

On je dodao da nas čekaju izbori već 2022, ako ne i ranije, što je još jedan razlog zbog kog ne veruje da će u poslednjoj godini pred izbore Aleksandar Vučić praviti neke teške kompromise zato što mu se to može obiti o glavu na izborima.

Povezani članci

Hojt Ji se sastao sa najvišim zvaničnicima Srbije

EWB

Drugi panel konferencije o Briselskom sporazumu: Kako treba da izgleda sporazum o normalizaciji?

EWB

Narodna skupština izabrala članove Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje

EWB