BRISEL – U svom najnovijem šestomesečnom radnom dokumentu o stanju u Poglavljima 23 i 24, takozvanom “non-pejperu”, Evropska komisija beleži nastavak pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, a navodi se i da je u toku prve polovine 2020. godine “uočeno neuravnoteženo predstavljanje pluralizma političkih stavova na javnim medijskim servisima”.
Evropska komisija navela je da je Vlada usvojila medijsku strategiju u januaru 2020, i da je proces njenog pisanja bio inkluzivan i transparentan, kao i da se trentuno radi na akcionom planu na osnovu strategije.
Međutim, uprkos tome što je u maju sa Zaštitnikom građana potpisan sporazum o stvaranju platforme za registrovanje slučajeva pritisaka na novinare, u dokumentu se navodi da pretnje, zastrašivanje i nasilje nad novinarima nastavlja da zabrinjava, posebno na lokalnom nivou. Dodaje se da je od 57 prijava u 2018, do kraja 2019. razmatrano 34, od kojih je 10 zaključeno.
Non-pejper takođe ističe pokušaj Vlade Srbije da centralizuje informacije tokom pandemije COVID-19 i hapšenje, a zatim nastavak pritisaka i zastrašivanja novinarke Ane Lalić.
“Govor mržnje i kampanja blaćenja prema novinarima nastavile su se u periodu uoči izbora prvobitno zakazanih za april 2020”, stoji u dokumentu, a napominje se i da stalna odbijanja javih ustanova da objave informacije nastavlja ometaju rad novinara.
Pored navođenja da je predstavljanje političkih stavova na javnim servisima neuravnoteženo, dokument takođe naglašava da je politički i ekonomski uticaj na medije zabrinjavajući, a vlasništvo netransparentno, i da su ovi problemi primećeni u medijskoj strategiji.
Navodi se da je nekoliko kompanija kupio Telekom Srbija, čiji je većinski vlasnik država.
“U jednom slučaju, izostanak sporazuma o produženju ugovora o distribuciji sa kablovskom televizijom doveo je do pada pristupačnosti različitih medija javnosti”, stoji u delu dokumenta koji očigledno opisuje spor između Telekoma i televizije N1.
Dokument takođe navodi da se mora ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije kako bi se efektivno očuvao medijski pluralizam. Konstatuje se da je članstvo Saveta REM-a dopunjeno i delimično izmenjeno, da se počelo sa objavljivanjem redovnih izveštaja o medijskom izveštavanju tokom izborne kampanje, kao i da je osnovan Nadzorni odbor Narodne skupštine.
Pravosuđe: I dalje visok pritisak vlasti
“Pritisak na pravosuđe ostaje visok. Vladini zvaničnici, neki od njih na najvišem nivou, kao i poslanici, nastavljaju da redovno komentarišu istrage ili sudske procese koji su u toku, kao i pojedine sudije i tužioce. Članci u tabloidnim novinama targetiraju i teže da diskredituju sudije i tužioce”, navodi se u non-pejperu.
Napominje se da je proces izmene Ustava zastao i da se čeka okončanje parlamentarnih izbora kako bi bio nastavljen. Kada je reč o nacionalnom programu za smanjivanje nerešenih predmeta, dokument njegov uticaj kao pozitivan, ali umanjen. Broj rešenih predmeta smanjio se u 2019. u odnosu na 2018.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, navodi se kašnjenje u usvajanju izmenjenih Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona pristupu informacijama od javnog značaja. Napominje se da je usvojen novi Zakon o poreklu imovine, koji se mora primenjivati bez diskriminacije i koruptivnog uticaja.
Non-pejper ocenjuje da situacija u sektorima koji su posebno podložni korupciji ostaje uglavnom nepromenjena. U pitanju su javne nabavke, infrastrukturni projekti, zdravstvo, obrazovanje, prostorno planiranje i javna preduzeća.
Određeni rezultati su postignuti kada je reč o krivičnom gonjenju slučajeva korupcije, ali broj osuđenih za slučajeve visoke korupcije smanjio se sa 50 u 2017. i 41 u 2018. na 30 u 2019. godini.
S druge strane, broj presuda u slučajevima organizovanog kriminala je “neznatno porastao”, sa 167 osuđenih u 2019. prema 155 u 2018. Konstatuje se da Srbija od juna 2019. više nije na “sivoj listi” država sa visokim rizikom pranja novca i finansiranja terorizma FATF-a.
Radni dokument Evropske komisije pokrio je i stanje i u drugim oblastima koje spadaju u Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost, kao što su osnovna prava, prava manjina, migracije, azil, vizna politika i borba protiv terorizma i ekstremizma.